Svetislav Basara
Istorija je bolest


Novi roman Svetislava Basare „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ („Dereta“) pobudio je veliko interesovanje tek što je izašao iz štampe. Ništa neobično, reklo bi se, kad je ovaj autor u pitanju. Glavni junak Demjan Lavrentijevič Parkinson, izumitelj strašne bolesti i glavni junak romana, umire od iscrpljenosti u jednom logoru 1947. godine i to pod lažnim imenom. Iza i ispod svega je, razume se, basarijansko viđenja istorije, današnjice, umetnosti...

Govoreći za „Blic“, Svetislav Basara kaže: „Moj junak Parkinson misli, kao uostalom i ja, da je istorija bolest koja se predstavlja kao zdravlje i da je možda bolji pristup istorijskim tokovima ako se prednost da bolesti. Isuviše se danas insistira na zdravlju, a svi smo sve bolesniji. Moj roman je isečak iz istorije u Rusiji i Evropi kroz prizmu bolesti. Značajan segment knjige posvetio sam tome da se u ova moderna vrema bolest posmatra isuviše mehanički, isuviše materijalistički, kao neko strano telo koje treba po svaku cenu izbaciti. A znamo da u pravoslavnoj mistici, mistici uopšte, možda ponajviše u katoličkoj, ona nije samo kazna i neprijatnost. Često je korektiv, stvar koja nas sprečava da uvećavamo i sopstveno zlo i zlo u svetu.
Sudeći po onome što vaši junaci čine i govore, polazite od toga da je svet utemeljen na lažima?

- Od prosvetiteljstva naovamo svet je koncipiran na teorijskim premisama koje bih ja okarakterisao kao laži, na korpusu ljudskih prava koju su apsurdna. Istina, sama po sebi su dobra, al’ često nemoguća. Od prosvetitelja kreću te humanističke doktrine koje izbacuju faktor boga i đavola i svet od te vertikalne ustrojenosti, kakav je bio do njih, počinje da se projektuje isključivo na horizontalnu osu, na ono što je možda najgore u ljudima. Tako dođosmo do perioda u kojem je bogatstvo veliko, a besmisao još veći. Zaista ne postoji nikakva ideja koja bi transcendirala, nadišla proces varenja, šopinga, prodaje.
Znači li to da smo svi bolesni od Parkinsona samo nećemo da priznamo ili...?

- Kako junak Lavrentijevič kaže: „To prividno lažno zdravlje najteži je vid bolesti.“
A kako sa zdravljem stojimo mi danas i ovde?

- Srbija je bolesna. Izvorni parkinsonizam ima tri kategorije, mi bolujemo od parkinsonizma B, a to je vrlo bolesno stanje koje se priviđa kao zdravlje.
Koji su simptomi tog parkinsonizma B?

- Treba slušati govor premijera Srbije i videćete sve simptome parkinsonizma B; smušenost, drhtanje ruku, nesuvisao govor...
Ima li budućnosti?

- Da bismo sa takvim simptomima govorili o budućnosti prvo moramo da shvatimo da smo bolesni.
Kako bismo definisali tu parkinsonovu bolest?

- Sad bez šale, parkinsonova bolest je u ovom romanu alegorija svih mistifikacija i prevara na ovom svetu. Dakle, junak Parkinson je otkrio jednu bolest i od nje napravio političku doktrinu koja je u sukobu sa drugim doktrinama toga doba. Reč je o periodu kraja XIX i početka XX veka. Kalambur i cirkus toga doba ovih godina doživljava vrhunac. To su teme koje su me oduvek interesovale.
Interesovale su vas i revolucije za koje u ovom romanu kažete da su zapravo korak unazad?

- Sve revolucije počinju sa velikim optimizmom, a u mojoj optici svaka je korak nazad. Rusija je bila gora posle Oktobarske revolucije, Jugoslavija je postala gora posle komunističke, banditske revolucije, pa dođe 5. oktobar.
Je li i on bio korak unazad?

- Peti oktobar trebalo je da bude kontrarevolucija, a to je nešto sasvim drugo, to je napred. Međutim, revolucionari su se snašli, uortačili sa Vojom Koštunicom i sada opet imamo revoluciju sa svim njenim osobenostima i posledicama. Potpuno isto samo što je reč „komunizam“ zamenjena rečju „Srbija“.
Prejako, bolesno ili treba popiti koju da nam bude lakše?

- Ako popijemo, momentalno jeste lakše, ali posle bude gore. Ne sme se piti za vreme terapije.
Pa, kako ćemo?

- Pićemo još više.
A da li „Zemlja“ (časopis Svetislava Basare, prim. a.) pati od revolucionarnosti i Parkinsona?

- Auh, pati, pati od Parkinsona. Bila je zdrava, za razliku od određenih političkih krugova kojima nikako ne odgovara ono što se piše u njoj. Ali „Zemlja, kao što ime govori, kao element, kao otadžbina, preživeće, a politička piljevina će sagoreti. To je „Zemlja“!


Tatjana Nježić

Izvor: Blic