Свети Валентин против Светог Трифуна (1)

На Дан заљубљених највише профитирају трговци који се труде да срце спакују у што оригиналнију креацију
За трговце је сутра берићетни дан (Фото Б. Педовић)

Легенда о светом Валентину каже да ћемо се заљубити у прву особу о коју нам се поглед „саплете” 14. фебруара, а историчари нас подсећају да митови о заштитнику заљубљених потичу из давне прошлости прожете мржњом и насиљем од које би данашњи љубавници задрхтали.

Према једној од легенди, свети Валентин је венчавао регруте без сагласности римског цара Клаудија Другог, који га је због тога ставио на муке и одрубио му главу 14. фебруара 269. године – истог дана када су стари Римљани славили празник брака и љубави, који је установљен у стара времена у част богиње Јуноне, заштитнице супруге и институције брака. Онда је хришћанство постало државна религија и свештеници су настојали да паству отргну од паганских обичаја. Али када је папа Гелације прогласио 14. фебруар даном Светог Валентина, паганске свечаности у част љубави између мушкарца и жене су настављене.

На легенди Светог Валентина највише профитирају трговци који се труде да срце спакују у што оригиналнију креацију, а економисти су израчунали да су за „Валентиново” најгалантнији Ирци. Наиме, истраживање компаније „Џи Ју Мани” показало је да су Ирци спремни да за божанствени букет цвећа издвоје чак и сто евра. Ако се томе дода и неки комад накита и романтична вечера, онда рачун за Дан заљубљених износи око 200 евра.... За њима не заостају много ни Британци који су само за цвеће спремни да потроше око педесет евра. Аустријанци просечно потроше око 20 евра, а за Французе је цена поклона мање значајна од његове симболичке вредности.

Онима који имају дилему – шта поклонити вољеној особи за Дан заљубљених, психолози поручују да су дијаманти најбољи пријатељи сваке жене и најприкладнији поклон за Дан заљубљених. У интимном дневнику жеља већине жена налазе се и парфем, козметика са потписом и миришљаве креме за вечну младост. Да закључимо, шта год да поклоните жени, нека то буде у облику срца – било да је у питању дијамант, бомбоњера, украсно јастуче или роковник.

За разлику од жена, мушкарци не воле срцолике поклоне, а листу непожељних дарова свакако предводи шоља за кафу посута срцима, медведићима и Дизнијевим јунацима. Иза ње налази се кравата – ако ваш изабраник не припада кругу младих јапија, имајте на уму да просечан представник мушког пола у свом орману већ има једну кравату за сахране и венчања и да ће му ваш поклон вероватно служити за везивање полуоткинутог ауспуха или фиксирање поломљене цеви од веш машине. Ако бирате модне детаље, радије се определите за каиш и то по могућству једнобојан и без глупавих натписа и нитни. У рубрику непотребних поклона спада и „фенси” мајица – колико год се ви трудили да му купите неку скупу, оригиналну и тренди мајицу или кошуљу, не постоји ни милијардити део шансе да му угодите. Мушкарци и жене једноставно нису „баждарени” на исте боје и укусе. Уместо тога, радије му поклоните дрес, шал или привесак за кључеве омиљеног клуба из Лиге шампиона и гледајте како му од среће иду сузе. Женама потпуно несхватљиво, али је боље са тим се помирити него се инатити.

Почасно место на листи бесмислених поклона за „Валентиново” заузима и скупа хемијска оловка. Зашто? Зато што ће сваки мушкарац, без обзира на то да ли је оловку добио у кладионици, мазнуо са шалтера банке или је добио као скуп поклон за Дан заљубљених, исту изгубити у року од месец дана. Уместо тога, одаберите неку пи-си игрицу или флашу квалитетног вина.

Они који су у могућности да данас „украду” слободни дан на послу, своју вољену особу могу да одведу у Врњачку Бању у којој се, тачно у подне, на чувеном Мосту љубави, први пут одржава такмичење у најдужем пољупцу.

--------------------------------------------------------------

Анкета на нашем сајту

На питање „да ли славите Дан заљубљених”, које смо поставили на нашем сајту www.politika.co.yu, чак 86,05 одсто вас је одговорило одречно. Да ипак прославља Св. Валентина признало је 13,95 одсто посетилаца „Политикиног” сајта.

Катарина Ђорђевић
[објављено: 14.02.2008.]

Свети Валентин против Светог Трифуна (2)

Заштитник виноградара и винара, никако не може бити замена за светог Валентина, кога Православна црква такође слави, али 12. августа

Свети Трифун

„За мене је данас Свети Трифун, заштитник виноградара. Уз све поштовање верника католичке вере, али Свети Валентин није православни празник.”

„Ма дајте, шта вам је, што да не славимо Дан заљубљених, то је баш ’ин’..”

Овако започиње расправа на једном интернет форуму да ли треба славити Дан заљубљених. И тако сваког 14. фебруара, док умешни трговци трљају руке, једни не дају Светог Трифуна, другима не смета Свети Валентин, иако често врло готово ништа не знају о животу ових хришћанских светитеља.

Такозвано Валентиново, као хришћански празник који глорификује романтичну љубав већ се шири и на исламске земље. У покушају да се супротставе празнику који је претња браку, верска полиција Саудијске Арабије забранила је продају црвених ружа, јер подстиче мушкарце и жене на ванбрачне односе, што је у овој земљи строго забрањено. Комисија за промовисање чедности и превенцију порока наложила је власницима цвећара и продавница поклона у Ријаду да уклоне све предмете црвене боје који се могу сматрати симболом љубави, јер се овај празник прилично одомаћио у овој земљи сунитског ислама вехабијског типа.

И у Русији, највећој православној земљи, „Валентајн деј” је пустио корене. Митрополит калушко-боровски Климент је зато предложио да се 14. фебруар прогласи за дан православне породице. Овај владика је позвао Русе да више поштују своју традицију, јер је празновање Светог Валентина страно руској културној традицији.

Како јавља агенција Интерфакс, Друштво руске православне омладине „Свети Ђорђе” ће данас организовати једнодневну протестну интернет акцију како би се указало на „паганску и комерцијалну природу” празника Светог Валентина.

„Георгијевци” истичу да Дан заљубљених нема никакве везе с хришћанством и да је стран не само православнима, већ и и католицима који славе успомену на светог Валентина. „У ствари, Дан заљубљених корен вуче из паганског римског празника Луперкалија који је подстицао промискуитет и разврат”, поручују из овог друштва.

У Српској православној цркви нема тако оштрих реакција на Дан заљубљених, али се указује да су за велики број људи сакрални празници изгубили унутрашњу везу са љубави и то љубави према Богу. Али, свети Трифун као заштитник виноградара и винара, никако не може бити замена за светог Валентина, кога Православна црква такође слави, али 12. августа.

Свети Трифун родио се у Кампсади у Фригији (Мала Азија). У житију пише да је од Бога добио дар чудотворног лечења и успео је да исцели од злог духа кћерку римског цара Гордија. По повратку из Рима разделио је сиромашнима све добијене царске дарове и наставио да у свом селу чува гуске. У време великог прогона одбио је да се одрекне Христа због чега је убијен 250. године на данашњи дан.

Римокатоличка црква данас слави успомену на утамниченог епископа терсијског Валентина. Римски цар Клаудије Други је сматрао да су ожењени мушкарци лоши војници и због тога је забранио венчања у читавом царству. Упркос наредби, Валентин је венчао један заљубљени пар због чега му је 269. године одсечена глава. Легенда каже да је Валентин пре смрти послао опроштајно писмо слепој тамничаревој кћерки у којем је био жути шафран у знак захвалности за пажњу коју му је указала. Било је потписано „од твог Валентина”.

Свети Валентин је постао покровитељ заљубљених у 14. веку и то прво у Енглеској и Француској. Постоје мишљења да је Свети Валентин заменио култ богиње Јуноне, која је слављена истог дана и била у старом Риму заштитница породице и брака, због чега се тог дана женама поклањало цвеће.

Теолог Горан Раденковић каже да се непотребно намеће вештачка аверзија према празновању Дана заљубљених, јер православни не живе под стакленим звоном и требало би да буду толерантнији према онима који на такав начин изражавају своја осећања. „У прослављању тог празника крије се велика потреба човека да воли и буде вољен, што је у суштини религије и зато ми који славимо Светог Трифуна не треба да осуђујемо оне којима Дан заљубљених нешто значи”, сматра професор богословије „Свети Сава” Раденковић и подсећајући да је човек психосоматско биће цитира познатог теолога Јоаниса Сикутриса који каже: „Ерос није замка која нас вуче ка паклу, већ уже којим нас Бог вуче к себи”.

Етнолог Радост Иванова је проучавала како је Свети Валентин прихваћен у Бугарској и Србији и како се овај туђи празник уклопио у обичајне системе два народа који славе Светог Трифуна. У раду „Свети Валентин против Светог Трифуна или два у једном”, објављеном у Гласнику Етнографског института САНУ, овај бугарски истраживач закључује: „Бугари и Срби прослављањем Светог Валентина као Дана заљубљених отворено показују тежњу да припадају глобалној култури, а да у исто време остану привржени својим традицијама”.

Миленко Пешић
[објављено: 14.02.2008.]

Izvor: Politika

U vreme paganizma prvi znaci proleća bili su povod za velike svečanosti proganjanja zime . Grci su u februaru slavili obnavljanje prirode kroz Heru i Zevsa koji su obnavljali svoj brak i venčavali su se tada.  Rimljani su 15. februara slavili božanstvo plodnosti Luperkusa. Prolećne praznike su imale i ostale civilizacije.

Porodice i prijatelji su se sastajali na velikim svetkovinama koje su počinjale  maskaradama u kojima žreci u maskama sa likovima bika, ovna, jarca, konja,... progone zimu i njene demone. Nakon uspešnog progona zime nastupalo je opšte veselje karneval, maskarada, u kome su učestvovali svi meštani. Za tu priliku sastajale su se porodice, dolazilo se u goste pre nego što počne sezona prolećnih radova u polju, pre nego što čobani poteraju stoku na ispašu, a trgovci otputuju. Mladi su se tajno dogovarali gde da se u tom opštem maskiranom veselju sastanu i kako da se prepoznaju. Otud ljubavne poruke na Valentinovo. Nakon burne večeri sutradan su saopštavali svojim porodicama odluku da uđu u brak.

Kada je hrišćanstvo potiskivalo druge religije princip je bio da se uspostave praznici koji se poklapaju sa tim starim običajima i da se običaji jednostavno prenesu gubeći svoj prvobitni smisao. Tako je praznik u kome se slavi dolazak proleća zamenjen Sretenjem. Po hrišćanskoj tradiciji sretenje je 40 dana posle Božića i označava dan kad je bebu Hrista Bogorodica Marija odnela u Hram u Jerusalimu. Po pravilu Leviti kao pleme su svoje sinove prikazivali Bogu na kraju babina, 40. dana.

Praznik Sretenje i prethodni karnevalski dan Sv.Trifun (Valentinovo)  zadržali su svoje običaje: da se tog dana prvi put orezuje loza, da se prvi put izvede stoka na travu, da se prave karnevali, da se ide rodbini u posete, da se venčavaju mladi.

Kad je papa Gregorius XIII izvršio reformaciju kalendara on je pomerio datume za 10 dana ali se taj datum više nije poklapao sa tradicijom karnevala i Sretenjem, nego je svetac tog dana bio Sv. Valentin koji sa ljubavlju i prolećem nema baš nikakve veze. Tako sad imaš ultimativno smešnu situaciju da se kod katolika karnevali kao Rio održavaju na pravoslavne svece. Još je smešnije da u Riu teraju leto a ne zimu.

Pitao bih se samo da li katolici kao i ostali znaju ponešto o Sv.Trifunu i da li mu se na isti način pridaje neka pežnja (barem kada se radi o ovim prostorima pravoslavih naroda) kao što je slučaj sa naše strane kada je u pitanju Sv. Valentin...Mada, ne isključujem i tu varijantu da se ni o Sv.Valentinu nešto više zna sa bilo koje strane tih slavljenika, sem da je neka simbolika zaqubljenosti...Inače se sam smisao zaljubljenosti u pravoslavlju najpre ne tretira kao deo iskrene ljubavi, čak naprotiv, više liči na neku vrstu slepog zavođenja i praznog maštanja, koje se na kraju dopuni ne baš časnim i srećnim epilogom..No, kao što kažu mnogi sa obe strane, treba poštovati svačije opredeljenje, ali ne u toj meri da se pri tom nipodaštava i na margine stvalja ono što je duhovno oličenje i zaštita svog sopstvenog verujućeg puta...A Sv.Valentin je imao tu sreću pa se opredelio za ove mlade snage kojima gode simbolike takvih trenutaka, a marketing na ovu temu je čudo...Našeg Sv.Trifuna na svu sreću ne popularišu simbolikom nejakog čovečanstva već snagom i čudima Božijie milosti, te nama nije baš potreban neki poseban kampanjski koncept da bi ga veličali...Ko ima uši neka sluša, ko ima oči neka gleda, sve ćemu se samo kazati i pokazati...

Slična je priča kao sa Sv. Nikolom i Deda mrazom koji je preuzeo njegovu ulogu, samo se uvalio u nove odore i preselio na neke druge datume kako bi se za grozničnu kupovinu našlo što više slavljenika

No svakako, neka je svakom veseo ovaj dan, koliko nam to već omogućava sveopšte stanje našeg okruženja

 kako se zove sv valentin kod pravoslavnih i kad pada njegov dan ?

 

izvinjavam se .. nisam prochitao text do kraja - sv.valentin kod pravoslavnih pada 12.avgusta

јуче су скоро сво говорили како је свети Трифун дан заљубљених чак је и у једним новинама тако објављено...

Pravoslavci- slave svetog Trifuna
Katolici- slave svetog Valentina
Cista logika! Nek tako bude!
Za vijek i vijekova!