Ko сe потпуно Богу преда, тога Бог руководи на спасење његово и на корист многих других.
Св. Николај, предан вољи Божјој, побеже од сујетне славе људске из свога града Патаре
и дође у град Мир Ликијски, где нити он кога, нити њега ко познаваше.
Без икаквих средстава — јер иако беше богат, од куће он беше оставио све — без познанства и без плана
он хођаше као непознат по граду, очекујући да Бог управи стопе његове.

У то време умре Јован, архиепископ тога града, и сабрани сабор за избор новога архиепископа не могаше се сложити
ни на једној личности кандидованој. Најзад се чланови сабора решише, да посте и Богу се моле,
да би Бог указао на некога ко је најдостојнији тога звања.
И Бог послуша молитву слугу Својих и откри им најдостојнијега.
Када председавајући епископ стајаше на молитви, јави му се неки човек у светлости и рече му,
да иде рано пред цркву и сачека онога који први дође на молитву јутарњу,
„тога поставите за архиепископа, име му је Николај."

Видевши ово и чувши, епископ саопшти све друговима својим и сутрадан рано оде пред цркву и чекаше.
У том наиђе св. Николај, који имаше обичај рано устајати на молитву.
Видевши га, епископ упита га: „Како се зовеш, чедо?" Николај ћуташе.
Епископ га поново упита, и он одговори: „Николај се зовем, владико, слуга твоје светости."
Тада га епископ узе за руку и одведе у сабор и рече:
„Примите, братије, свога пастира, кога вам помаза Дух Свети, и кога изабра не сабор људски него Промисао Божји."

Урош Предић - Свети Никола спашава бродоломнике ~ 1932.

У чамцу који симболише веру налазе се припадници различитих вероисповести, док је Свети Никола приказан као њихов спаситељ
који се не обазире колика је вера људи у чамцу и којој вероисповести припадају.
Православни свештеник диже руке у молитви, фратар скупља руке, хоџа се предао к’смету,
а рабин очајању јер не верује у могућност спасења...
Ту је и брачни пар који приказује неверујуће (атеисте или агностике), мајка са дететом,
Арнаути избацују воду из чамца, а снажни Приморци веслају тако да крма сече таласе како барка не би била ухваћена с бока и преврнута.

Урош Предић је био један од ретких уметника који није сликао само по поруџбини.
Ову монументалну композицију насликао је за себе и у једном тренутку када није имао много поруџбина.
 Будући да му је Свети Никола била крсна слава, много се бавио у овом темом у свом опусу.



https://www.facebook.com/radioaktivni.komarac/photos/a.608604112581857/3654598327982405/?type=3

Урош Предић - Свети Никола спашава бродоломнике ~ 1932.

У чамцу који симболише веру налазе се припадници различитих вероисповести, док је Свети Никола приказан као њихов спаситељ
који се не обазире колика је вера људи у чамцу и којој вероисповести припадају.

Православни свештеник диже руке у молитви, фратар скупља руке, хоџа се предао к’смету,
а рабин очајању јер не верује у могућност спасења...
Ту је и брачни пар који приказује неверујуће (атеисте или агностике), мајка са дететом,
Арнаути избацују воду из чамца, а снажни Приморци веслају тако да крма сече таласе како барка не би била ухваћена с бока и преврнута.

A da zamislimo neke, da dok izbacuju vodu, Bogu se mole (i obrnuto)?