Raj na zemlji
 


Tokom šetnje rovinjskom regijom ne treba propustiti posetu nekom od 22 okolna ostrva - među kojima su i Sv. Katarina, Sv. Andrija, Maškin, Sturago, Magareće ostrvo, Veliki Piruz, Muntravo... Najpoznatije, najveće i najbliže kopnu i gradu Rovinju je ostrvo Sv. Katarina na kojem je istoimeni hotel. Krasi ga bujna vegetacija, koja je uredno i stručno zasađena i održavana, s popločanim stazama za šetnju, dvorcem prilagođenim potrebama zahtevnih gostiju, ali je i istorija ostrva veoma zanimljiva. Tokom prethodnih vekova na ostrvu su živeli pripadnici raznih monaških redova. Tako je do polovine XV veka na ostrvu postojao Ospicij za eremite, odnosno monahe - pustinjake, zatim dolaze redovnici serviti, pripadnici Marijinog reda iz pokrajine Trevizo, koji na ostrvu grade samostan, obnavljaju crkvicu Sv. Katarine i podižu zvonik. Redovnici ostaju do XVIII veka, kada ostrvo postaje vlasništvo opštine Rovinj, koja polovinu prodaje talijanskoj porodici Paulini, a drugi deo "iznajmljuje" porodicama Berzelonja, Deveskovi i na kraju grofovskoj porodici Đakoma Kalifija... I priča o vlasništvu nad ostrvom nastavlja se zanimljivim i neobičnim detaljima - Karl Stefan Habsburški, austrijski nadvojvoda i suprug Marije Terezije, kupuje 1889. ostrvo za 516 kilograma srebra. Karl je bio obrazovan čovek, govorio je devet jezika i bio jedini Habsburg koji je govorio i hrvatski.
Grof litvanskog porekla Ignjac Milevski kupuje 1889. ostrvo od svog prijatelja Karla za 2.333 kilograma srebra. Milevski je u to vreme bio veoma bogat - u bečkim bankama raspolagao je kapitalom od oko 60 miliona rubalja, bio je vlasnik rudnika uglja i soli na Kavkazu i prema pričama meštana, bio je neobična i ekstravagantna osoba. Kupovina je obavljena hitno jer je Milevski bežao iz Beča u "okrilje sigurne Istre".
Na Katarini je tražio svoj mir, ali je kamenito ostrvo u međuvremenu nasuo zemljom i krašku vegetaciju obogatio raznim biljem i drvećem. Njegovom zaslugom na ostrvu ima 456 raznih biljnih vrsta pa i jedna endemska - pasja ločika. U uređenje ostrva je uložio značajna finansijska sredstva - uredio je prelepe perivoje i parkove, ostrvo je sistematski i pažljivo pošumljeno, popločane su sve staze i puteljci, a izgradio je pristupne molove kao i otmeni i prelepi dvorac u kome je živeo. Gosti hotela Katarina imaju priliku da uživaju u šetnji ostrvom, ali i u odajama dvorca koje krasi originalni nameštaj tog vremena i ornamentima od raznobojnog kamenja popločan pod. U međuvremenu gradio je i letnjikovac za bogate klijente, imao je u vlasništvu luksuznu jahtu Litva, bogatu zbirku slika koja je visila "naglavačke" - jer se slike tako gledaju, kažu priče o grofu. Živeo je burno i raskalašno, što podrazumeva i prisustvo žena, ali i kao usamljeni osobenjak.
Ipak, život nije bajka o čemu svedoči podatak da je grof najveći deo bogatstva izgubio konfiskacijom posle Prvog svetskog rata. Umro je 1926. u 81. godini života kao siromašan čovek u bolnici u Puli, a njegov grob se i danas nalazi u Rovinju. Ostatke nekadašnjeg bogatstva, ali i dugova nasledio je njegov nećak, pa je sve otišlo "bestraga".
Aprila ove godine Maistra, vodeća hotelska kompanija Hrvatske, deo koncerna Adris grupe, postaje vlasnik ostrva Sv. Katarina, jednog od ključnih karika za dalji razvoj turizma rovinjske regije. A da je turizam osnovna briga svakog zaposlenog u toj kompaniji svedoči i Matko Vrdoljak, jedan od direktora Maistre. Imena gostiju koji godinama dolaze u taj hotel urezuju se na počasnoj tabli hotela, a početkom juna ove godine uklesano je ime gosta iz Diseldorfa, vlasnika jednog nemačkog nedeljnika, koji već četrdeset godina letuje u hotelu Katarina.
Uz oproštajnu večeru, to je još jedno iznenađenje za stalog gosta koji je u prigodnoj reportaži u svom nedeljniku za ostrvo kojem je "veran" 40 godina rekao - to je raj na zemlji. Milena Janjić

Izvor: Blic