Danijela KLJAJIĆ, 5. avgust 2006

U Americi se posle 30 godina shvatilo da je nuklearna energetika najoptimalniji izvor električne energije, što se tiče cene i sigurnosti. Spada u retke energetske izvore koji ne proizvode štetne gasove, ne dovodi do klimatskih promena i efekta staklene bašte. Posle usvajanja novog energetskog zakona prošlog leta i usvajanja dugoročnog energetskog plana, gde je nuklearna energija dobila istaknuto mesto, američka vlada dala je sve tražene garancije nuklearnoj industriji da se ponovo vrati izgradnji nuklearki - kaže za “Novosti” prof. dr Jasmina Vujić, nekadašnji naučni saradnik “Vinče”, danas dekan Fakulteta za nuklearnu tehnologiju Univerziteta u Berkliju.

Prva žena u oblasti nuklearnog inženjeringa, dr Vujić gotovo dve decenije u SAD svoje znanje prenosi studentima, a njena predavanja i radovi širom sveta smernice su za najnovije tokove savremene nauke. Na pitanje šta donosi novi energetski plan za nuklearnu energetiku u SAD, ona kaže:

- Predviđa kako da se reši problem istrošenog goriva sa nuklearnih elektrana, i podrazumeva, najkasnije za četiri godine, početak izgradnje bar 25 novih nuklearnih elektrana. Vlada i Ministarstvo energetike SAD ulažu dosta novca u istraživački rad na razvoju efikasnih metoda za preradu istrošenog goriva i razvoju novih tipova reaktora četvrte generacije, dok je industrija animirana i već se podnose zahtevi Nuklearnoj regulatornoj komisiji za dobijanje licenci za gradnju.

NA VELIKA VRATA

* Dakle, Amerikanci menjaju energetsku “politiku”?

- Da, oni se vraćaju izgradnji novih NE i preradi istrošenog goriva, koje je prema prethodnom planu trebalo da bude odlagano pod zemlju, bez ikakve prerade (tzv. otvoreni gorivni ciklus). Po novousvojenom planu prelazi se na zatvoreni gorivni ciklus, gde se u podzemna skladišta odlaže samo veoma mala količina “pravog” otpada.

* Šta se konkretno postiže tim procesom?

- U istrošenom gorivu ima još dosta uranijuma i plutonijuma, koji se u novom procesu ne odbacuju već recikliraju i ponovo koriste za proizvodnju struje. Preradom istrošenog goriva plutonijum i dugoživeći radioaktivni izotopi se izgaraju u brzim reaktorima i jedino što će ići pod zemlju su tzv. fisioni produkti, koji su kratkoživeći i posle 200, 300 godina oni ne predstavljaju nikakav problem. Povratak nuklearnoj energetici kao domaćem, efikasnom, jevtinom i sigurnom izvoru struje upravo i omogućava ovaj novi sistem prerade istrošenog goriva i razvoj zatvorenog ciklusa goriva, gde se vrlo malo odlaže pod zemlju, a ostalo se reciklira.

* Evidentno je da će ove dve odluke uticati na ceo svet. Kakav je stav pojedinih zemalja u pogledu nuklearki?

- Zemlje kojima je energija najviše potrebna, mislim pre svega na mnogoljudne države Kinu, Indiju i Rusiju, donele su odluku da će u narednih 10 do 20 godina, graditi oko 20, 30 ili 40 novih nuklearnih elektrana. Francuska će nastaviti i dalje da gradi. Oni trenutno dobijaju oko 80 odsto struje iz NE, a pre četiri godine zatvaranjem poslednjeg rudnika uglja, kompletno su eliminisali korišćenje ovog goriva u energetici. Sada se u Finskoj, po francuskom dizajnu, gradi nova NE.Odluku o gradnji donela je i Britanija, dok se u Španiji, Italiji i Nemačkoj još uvek diskutuje o raznim opcijama. Imajući u vidu visoke cene prirodnog gasa i nafte, Evropa će vrlo brzo morati da promeni način razmišljanja kada se radi o energetskim izvorima.

* Govori se i o četvrtoj generaciji reaktora. O čemu se radi?

- To su još sigurniji i efikasniji reaktori sa jevtinom proizvodnjom struje, predviđeni za korišćenje posle 2025. godine. Oni proizvode i znatno manje istrošenog goriva, a ciklus za izmenu goriva se značajno produžava sa dve na pet ili čak 10 godina. Takođe se istraživački rad fokusira na male,prenosive reaktore (150 megavata), slične bateriji, koji mogu da se uključe bilo gde (na izolovanim mestima-delovi Kine i Australije, na ostrvima). Oni su dizajnirani da rade i do 20 godina, bez dodatnog novog goriva. Na kraju radnog veka oni se kao i baterije izvade i odnesu do mesta odlaganja, a novi reaktor-baterija se priključi.

ŠTA SA “VINČOM”

* Novi tipovi nuklearnih reaktora mogu da imaju višestruke primene?

- Pored proizvodnje električne energije, visoka temperatura hladilaca kod novih tipova reaktora može da se koristi za termohemijsku proizvodnju vodonika, koji može da zameni prirodni gas, u saobraćaju i generalno u energetici, pri prelasku na tzv. vodoničnu ekonomiju. Nuklearne elektrane uz proizvodnju električne i toplotne energije, mogu da se koriste i za mnoge druge stvari: za zagrevanje delova grada, desalinizaciju (dobijanje slatke vode iz morske), elektrolizu vode za dobijanje vodonika. Čak i za vađenje nafte iz teško dostupnih severnih delova Kanade, gde naftnoj industriji treba i jeftina struja i vodena para koja se dobija sa nuklearnih elektrana. Tako da sada imamo i podršku naftne industrije za gradnju novih NE u nepristupačnim udaljnjenim delovima gde ima dosta nafte.
* Koje su još prednosti nuklearnih elektrana? Poslednji podaci pokazuju jako popularnu cenu?

- Ekološki, nuklearke spadaju u najčistije proizvođače električne energije. U SAD trenutno radi 103 NE, koje su uglavnom locirane oko Čikaga i na Istočnoj obali Amerike gde su veliki industrijski centri. One proizvode 20 odsto struje, dok ugalj “daje” čak 52 odsto električne energije, što je još uvek veliki problem SAD. U poslednjih nekoliko godina srednja proizvodna cena kilovat sata sa NE pala je na 1,6 centa, što je jevtinije od proizvodnje ugljem. Jedino je još struja sa hidroelektrana jevtinija. Uostalom, raspoloživost proizvodnje električne energije na nuklearnoj elektrani je preko 92 odsto, dok je za solarne izvore i za vetrenjače 25 do 30 odsto. Osim što ne zagađuju okolinu, NE su postojane i na njih se možete osloniti 24 sata, bez obzira na vremenske uslove. Ako uzmemo ovo u obzir pri izračunavanju stvarne cene koštanja različitih energetskih izvora po kilovatu, prema podacima američkog instituta EPRI, izgradnja jednog kilovata NE u SAD košta 1.500 dolara, jednog kilovata vetrenjače oko 4.000 dolara, a jednog kilovata solarnih ćelija (PV) za proizvodnju struje preko 25.000 dolara.

* Potekli ste iz “Vinče”, kojoj je, čini se, neophodan novi energetski program. Kako vidite budućnost ovog instituta?

- Napravljena je vrlo velika greška na državnom nivou i u predhodnom Minisatrstvu za nauku, kada je pod pritiskom SAD odlučeno da se sveže i neiskorišćeno visokoobogaćeno gorivo, koje je bilo kupljeno od Rusije, na brzinu, bez ikakvog dogovora sa našim stručnjacima za nuklearnu energetiku, vrati u Rusiju. To se učinilo , a da se istovremeno nije rešio problem istrošenog goriva, koje se više od tri decenije nalazi u “Vinči” u veoma lošem stanju. Sveže gorivo se nije smelo vratiti, dok nije bio potpisan čvrst ugovor o rešavanju problema istrošenog goriva, kao i ugovor o dugoročnoj finansijskoj pomoći “Vinči” i od strane od Mećunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča i SAD. Time bi se mnogo ranije rešio i problem istraživačkog rada u Institutu i radioaktivnog otpada.

* Kakva je sada situacija?     

- Nešto bolja, jer je Institut konačno dobio potrebnu pomoć od Agencije iz Beča i SAD, kao i od Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Isluženo gorivo će se prevesti u Rusiju na preradu, a radi se i na dekomisiji reaktora RA. Alarmantne priče koje se sve više pojavljuju u štampi ne doprinose rešenju problema. Tačno je da se od visokoradioaktivnog materijala mogu napraviti “prljave bombe”, koje mogu da kontaminiraju veći prostor. Ali, istovremeno, niko ne objašnjava kako bi ti teroristi, koji bi “upali” u “Vinču” preživeli vrlo visoke doze koje ovo istrošeno gorivo emituje svakog sekunda. Ipak, upozorenja stručnjaka za borbu protiv terorizma treba uzeti ozbiljno i nastaviti sa merama pojačanja fizičkog obezbeđenja u Institutu.

NAŠI DRŽE KORAK
* Kakva je pozicija Srba u svetskim naučnim krugovima?

- Skoro da nema univerziteta u svetu gde nema naših stručnjaka. Izuzetno su cenjeni, jer je većina iz Srbije donela sjajno znanje. Zato je moj predlog da treba sporovesti reformu obrazovnog sistema, ali ne slepo prihvatati neke Bolonjske konvencije koje ne vode ničemu. Imam dosta studenata sa elitne francuske “Ekol politeknik”, koja nikada neće preći na Bolonju, jer ne želi “uprosečavanje” nečeg što je dobro. Ni nama to ne treba. Potrebna nam je veća efikasnost studija, kvalitetnija nastava, oprema, stručna znanja profesora. Naši mladi u Americi prepoznaju se po vrednoći i znanju. A interesantan je podatak da od 400 naših studenata sa Berklija i Stanforda, njih oko 70 odsto voljno je da se jednog dana vrati u Srbiju. Biće dobro ako uspemo da ih vratimo bar 10 do 15 odsto, jer su mladi sa novim znanjima i idejama budućnost ove zemlje.

IMANJE U ŠUMADIJI
* Letnju pauzu u Srbiji koristite kao povratak prirodi?

- Stvari koje će imati značaj za ceo svet su zdrava hrana, voda i energija. Naše podneblje je jako pogodno za proizvodnju svega, pa sam se sa suprugom, na jednom napuštenom domaćinstvu u Šumadiji okrenula proizvodnji organske-zdrave hrane. Jedino farme koje proizvode povrće, voće i meso bez upotrebe hemikalija mogu da dobiju sertifikat u svetu da proizvode zdravu hranu, a Srbija ima sve preduslove da to bude jedan od načina njenog proboja u svet. Moramo da očuvamo domaće sorte. Suprug i ja pokušavamo da pokažemo kako treba da izgleda jedno održivo imanje: da ima svoju zdravu hranu, svoju vodu i svoju energiju.


Izvor: Novosti

Trebali bi i mi da napravimo nuklearnu elektranu 

Sta ce nam to koji k***c. Ima ovde dovoljno energije za sve potrosace nego se odredjena druzina ustekala, i vise im je stalo da struju izvoze napolje nego da snabdevaju sopstvenu zemlju.
U potpunosti su upravu udruzenja za zastitu zivotne sredine, te elektrane vise stete nego sto doprinose covecanstvu

Bas me zanima koliko ce se proslaviti ta cetvrta generacija reaktora