Ilegalne trke automobilima na srpskim drumovima
Trkači sa magistrala

Na „trkačkoj stazi“ na Mišeluku, kraj Novog Sada, dva opela parkirana su u liniji, a staza je, zapravo, deo regularnog magistralnog puta prema Sremskoj Kamenici iznad Mosta slobode. Desetak okupljenih devojaka i momaka iščekuju, kao i vozači, znak momka u žutoj jakni. Kada on podigne zastavice, leći će na gas sa ciljem da prvi završe trku ubrzanja na 400 metara, brzinom od preko 200 kilometara na čas. Jer, to je suština ilegalne „drag street“ trke, kakva se za vedrih noći, gotovo svakog vikenda, može videti u okolini Novog Sada.

- Adrenalin mi poraste i plašim se. Da, još uvek se plašim kada dodam gas. Moj automobil za 4,5 sekunde probije 100 kilometara na čas, a preko 200 za 14 do 15 sekundi - priča mladi Novosađanin (26), učesnik ilegalnih trka koje su postale glavna vest među Novosađanima nakon pogibije sedamnaestogodišnje Ksenije M. Policija je demantovala da je ijedan od učesnika saobraćajke bio deo ilegalne trke, ali to nije razuverilo Novosađane.

- Tada sam prvi put čuo da se neko trkao u gradu. Nikada, ali nikada, ne vozimo po gradu. Suviše je opasno i zato smo uvek van grada. Na Mišeluku u pola noći niti ima ljudi, niti saobraćaja, pred vama je put sa tri trake - tvrdi naš sagovornik.

Takvo mišljenje imaju i ostali učesnici ilegalnih i legalnih street races u Srbiji, okupljenih po internet forumima. Mada, ne poriču da novajlije, „tatini sinovi u brzim kolima“ umeju da divljaju po ulicama i da su prazni bulevari svima „ponekad izazov“. Do pre tri godine, omiljeno dokazivanje bila je vožnja na beogradskoj Slaviji, a onda se desila nesreća...

- Takve stvari se događaju spontano, nikada organizovano. Sediš u kafani, primiš se i onda se dokazuješ pred društvom. Pre nekoliko godina i sam sam divljao. Na raskrsnici kod „Norka“ stanem, a pored mene još jedna kola. Tip, ne poznajem ga, daje mi znak rukom. Upali se zeleno, legnemo na gas i ne usporavamo dok ne stignemo do uskog grla u Jovana Subotića. Legnem na kočnicu i prevrnem se - priča tridesetogodišnji Novosađanin Ž. S.

Organizovana ilegalna trka, a u Srbiji se najčešće praktikuje „drag“ trka na 400 metara, zahteva suv i prazan put, a traje svega desetak sekundi. Pored Mišeluka u Novom Sadu, trkače ćete zateći na Iriškom vencu, Zrenjaninskom i Ostružničkom putu, a gotovo cele 2006. sastanak je bio zakazivan nedeljom u 18 sati na putu dva kilometra od Pančeva. Sve se organizuje za dva do tri dana, nekada i za samo sat. Jedina legalna trka organizuje se na aerodromu u Batajnici, ali ako je verovati forumašima, „70 odsto učesnika legalnih trka pojavljuje se na ilegalnim“ i snimci ovih trka dostupni su na brojnim sajtovima. Ulaznica za ovakvu trku su automobil i, kako tvrde poznavaoci prilika, keš od nekoliko stotina do preko 1.000 evra, koliko treba položiti za opkladu.

- Ne mogu da kažem za Beograd, ali tvrdim da ovde ne padaju opklade. Malo nas je u Novom Sadu, svi znamo kakav je čiji auto i šta mi vredi da se kladim, kad znam ko će da pobedi? Tek kad uradimo nešto na nekom autu ugovorimo „flekanje“ da vidimo šta smo postigli - kaže naš sagovornik.

Problemi sa policijom su retki. Kako priča mladi Novosađanin, policija naiđe sa vremena na vreme, zatraži da se raziđu i onda nastane kraće zatišje.

- Dolaze panduri sa rotaljkom i staju iza mojih kola. Mogao sam im pobeći, al je malo glupo, pošto vide tablice. Stajem sa strane. Na početku su bili malo bezobrazni, ali kasnije, uz priču kako je sve to što smo radili počelo pre deset minuta, kako je sve bezbedno i slično, rukovali su se sa nas troje koji smo ostali (ostalih dvadesetak kola je zapalilo) i otišli uz komentar „niste vi tako loši momci“ - iskustvo je jednog od učesnika trka.

Ipak, ovakve trke nisu baš bezbedne jer forume ilegalnih trkača neretko preseče vest o nekoj saobraćajnoj nesreći iza koje upravo stoje ovakve trke, bez obzira na to da li je reč o Pančevu, Banjaluci, Zagrebu ili nekom autoputu.

Hana Dunđerov

    Frizirani automobili

    Najčešći automobili u uličnim trkama su „opeli“, „honde“, mada se nađe i neki BMW ili frizirani „jugići“. Gleda se, kaže sagovornik „Blica“, da se za što manje para dobije što bolji auto. Zna se tačno u kojoj radionici se koji deo može dobiti, često se i mehaničari bave trkama, a posebno su na glasu dva servisa: jedan u Subotici, drugi u Beogradu. Friziranje nekada oduzme mesece, pa i godine, a u Novom Sadu trenutno se priprema jedan „kadet“ koji sada postiže 260 kilometara na čas.

    - Mašine koje tamo mogu da se vide niste videli nigde na ulici. Zašto?! Ne mogu da se registruju ili su vozila ukradena. Tamo bude po 150 kola, možeš da vidiš BMW 316, kockicu od 360 ks na točkovima, „astru 1.8“ od 250 ks, „sijeru“ od 300 ks - objašnjava jedan od forumaša.


Izvor: Blic

У Новом Саду - на Мишелуку сам редован лети и могу да вам кажем да су горе углавном ОК момци. По мени је то фино окупљање и није опасно ни близу као у неким другим ситуацијама. Ови мајмуни што су убили ту девојку у НС су усрани татини синови без мозга + не знају да возе. То не може да се поистовећује са Мишелуком јер се тамо вози касно ноћу кад нема гужве и веома се пази.

Иначе људи углавном сами сређују своја кола и штекају паре за сваки део па не срљају као мајмуни да све то сјебу у секунди.

Све у свему погибија девојке у Новом Саду нема никакве везе са Мишелуком!