Tralalalala kopija brate kopija,nisi citao sta sam gore napisao!!!pazi koliko vredi orginal kada je kopija 3500 eura i to su ogranicenog tiraza i malo ko ih ima,sto ih manje bude to ce im cena skakati,niko ne zna gde je orginal!

Prvo, jesam procitao sta si ti napisao, ali mislim da nemas autenticne podatke sa lica mesta niti o samom predmetu (knjizi).

Drugo, iako sam objasnio, cini mi se da ne razumes. Evo ponovo:

SVAKA knjiga izdata pre 1901. je antrikivitet a priori, dok eventualno neko u nekom ministarstvu ne odluci da se moze prodavati van zemlje.

Dakle tvoja tvrdnja da je u pitanju "kopija" u gornjem kontekstu ne znaci nista.

Naravno da knjige koje su stampane krajem 19. veka nisu stampane u jednom primerku, nego u 50-500 primeraka. One mogu da budu i kopija neceg starijeg -- to je za ovu pricu potpuno irelevantno, jer samom cinjenicom da su od pre 1901. one nisu nikakva "kopija" nego original sa tacke gledista antikviteta.

Recimo da se u ovom slucaju sacuvalo 28 primeraka (potpuno hipoteticki broj) ove knjige. Nijedno od toga nije "kopija", jer je svaka pojedinacna knjiga antikvitet i ne bi se smela prodavati dok se ne dokaze da ih u Srbiji ima -- npr. u gornjem slucaju od 28 -- recimo 25, a samo 3 van zemlje.

Ako su od tih 25 bar 10 u muzejima ili univerzitetskim bibliotekama, pa se prodajom nece ugroziti kulturno nasledje, moze da se u svakom pojedinacnom slucaju odobri prodaja jos 3 iz privatnih kolekcija strancima.

Ako je u pitanju prodaja stranom muzeju, zemlja u koju se prodaje ima obavezu da i sama proveri da je objekat koji se prodaje odobren za iznosenje iz zemlje. Naravno, kad se nosi u privatne kolekcije (takodje poznate kao razbojnicke jazbine), to se radi mimo zakona, odnosno to je nesto drugo.

Tako funkcionisu zakoni mnogih zemalja. Pouzdano znam da tako funkcionise zakon u Kanadi i Rusiji (pratio sam slucaj iznosenja hebrejskog molitvenika -- naravno, stampanog u vise primeraka, i naravno "kopije" u smislu u kojem ti to koristis, jer je prepius starijih tekstova -- iz ranog 19. veka Rusije)

Nisam siguran da li i u Srbijhi postoji ovakav zakon, ali posto je to stav UNESCO-a, pretpostavljam da postoji. Stara SFRJ je po pitanju kulturnog nasledja bila jedna od vodecih drzava sveta (bar na papiru).

bez ljutnje stari ali ovo sto si pisao su ciste nebuloze,i lupetanje o necemu sto ne znas,ja sam rekao pouzdane informacije,jer sam bio na predavanju coveka koji posluje sa tim kopijama i jedini on ima pravo da ih prodaje i sve je ovo on rekao sto sam ja napisao,a tvoje izjave nemaju nikakve veze sa time!

bez ljutnje, decko, ali ne samo da lupetas, nego si izgleda i nesposoban da pojmis.

Evo jos jednom:

To o cemu se radi nije kopija, nego je potencijalni antikvitet, jer je od pre 1901 --  a ono sto sam napisao su aneksi UNESCO-a za Konvenciju o zastiti kulturnih dobara i prilicno sam siguran da vaze i u Srbiji.

A trgovci antikvitetima ne mogu da drze "predavanja", nego samo promocije.

ja cu po milioniti put da ti kazem taj orginal niko ne zna gde se cuva i nema sanse da je nju uzeo da svercuje,ako jeste neku knjigu tj,orginal pokusao svercovat onda ta knjiga 1000posto nije Jevanđelje!!!

A ja cu tebi opet da kazem: Jevandjelje iz XIV veka je u XIX veku kopirano i stampano. To je finansirao kralj Aleksandar Obrenovic.

Medjutim, za te stampane knjige posle vise od 100 godina vise uopste nije bitno to da su pre 100 godina nastale kao "kopije". One su stampane pre 1901. i zato su danas potencijalni antikviteti.

Originalno jevandjelje koje je kopirano nema nikakve veze sa pricom. Knjige iz 1899. se ne smeju iznositi bez odobrenja. Nijedna od njih. Svejedno da li je kopija jevandjelja, originalna zbirka pesama, ili kuvar.

Knjige izdate pre 1901. godine se (u vecini zemalja sveta) po preporukama UNESCO-a moraju a priori tretirati kao antikviteti i za izvoz i uvoz u drugu zemlju potrebno je odobrenje. Isto vazi za slike, grafike (koje su pravljene u vecem borju priumeraka, dakle uopste ne postoji "original" i "kopija"), predmete primenjene umetnosti id.

Negde je morao da se napravi presek, i odabrano je da to bude pocetak 20. veka.

Srbija je najverovatnije potpisala ovaj aneks (mada trebnutno nemam pouzdan dokaz). U svakom slucaju, vecina zemalja sveta uvazava ovakva pravila i ne moze se prenositi preko granice nesto sto nije u skaldu sa takvim propisima.


Je l' stvarno moguce da postoji neko ko nije u stanju da razume n i ovoliko jednostavne stvari kad mu se ponove vise puta ????