Šverc buja kao u doba sankcija :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

istraŽujemo
Šverc buja kao u doba sankcija
Autor: Natalija Živanović-Popović | 13.12.2009. - 00:02

Prema svim procenama, građani Srbije kao zapete puške čekaju 19. decembar, dan kada će sa svojim crvenim pasošem, bez viza, moći da pređu granicu naše zemlje i upute se ka zapadnoevropskim državama.

Utisak o zatišju pred buru ilustruje i trenutno stanje na granicama. Na primer, na graničnom prelazu Horgoš promet i ulazaka i izlazaka znatno je manji nego u istom periodu prošle godine. Nema čak ni naših gastarbajtera, a pretpostavka je da ih je na odlaganje puta u zavičaj uoči praznika naterala ekonomska kriza. Pre oko nedelju dana, recimo, na ovom prelazu ka Mađarskoj tokom cele noći nije zabeležen bukvalno nijedan kombi natovaren robom, što je „zaštitni znak” velikog broja naših radnika u inostranstvu.
S druge strane, zbog prepunih prodavnica u Srbiji gotovo nestvarno deluje podatak da se, kada je u pitanju sitan, takozvani mravlji šverc, gotovo ništa nije promenilo u odnosu na krizne devedesete godine prošlog veka. Generalni zaključak je da se svakodnevno švercuje sve i svašta, a ideje za mesta na kojima građani pokušavaju da sakriju robu prevazilaze sve granice mašte.
Zbirna statistika o tome koliko toga građani Srbije i danas, uoči olakšanog prelaska granica, pokušavaju da prokrijumčare na godišnjem nivou ne postoji, ali kao približna ilustracija može da posluži informacija iz izveštaja Odeljenja za kontrolu primene carinskih propisa u Upravi carina – samo ovo odeljenje u proseku mesečno ima robe u postupku vredne oko milion evra. Koliko je toga ukupno na nivou cele zemlje i svih graničnih prelaza, ne može ni da se pretpostavi. Zna se samo da je tokom prošle godine oko 48 miliona putnika prešlo granicu.

Navala na šoping centre
Da li će se broj putnika drastično povećati posle Svetog Nikole 19. decembra, dugo iščekivanog dana za sve građane Srbije željne putovanja? I da li će carinici, zbog očekivane navale na strane šoping centre, pooštriti kontrolu?
– Što se nas tiče, mi smo spremni za povećanje prelazaka ljudi, ako do toga dođe. Očekujemo da će jedan broj građana želeti da iskoristi razlike u ceni, odnosno popuste i rasprodaje koji su sada aktuelni u inostranstvu, gde je popust zaista popust. Verovatno će biti onih koji će putovati u Mađarsku, ili austrijski Parndorf – smatra Predrag Đurović, načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja u Upravi carina.
Na pitanje da li ta spremnost podrazumeva pojačanu carinsku kontrolu, Đurović odgovara da nema jače ili slabije kontrole, već da će carinici raditi svoj posao kao i do sada, a da će jedino prelazi biti pojačani brojem carinika.
Što se tiče raspoložive tehnike, sadašnji rendgen aparati sa kojima carinici rade i dalje su u funkciji, ali su zastareli i ne postoje rezervni delovi za njih. Poslednja generacija takvih aparata kakvim raspolažu razvijene zapadnoevropske zemlje trebalo bi da počnu sukcesivno da stiže na proleće. Radi se o jednom stacionarnom, koji će biti postavljen na beogradskom aerodromu, i deset mobilnih rendgena, ukupne vrednosti 30 miliona dolara. To će omogućiti lakši pregled vozila, samim tim i brži promet putnika.

Hrana i tekstil
Ono što carinici najčešće pronalaze u skrivenim mestima automobila ili autobusa i dalje su hrana i tekstil. Kako objašnjava Đurović, zapravo se švercuju sve vrste roba koje su u susednim zemljama jeftinije nego kod nas, ili je nešto sezonski aktuelno, kao što su petarde pred Novu godinu. Na rano proleće to će da budu voće i povrće, pred 8. mart parfemi, kozmetika…
– Švercuje se bukvalno sve i svašta – od droge do pomija. Tim primerom smo, recimo, bili šokirani. Na granicu je došao čovek sa dva bureta na prikolici. Odgovor cariniku je bio da su unutra pomije. Naravno da mu nisu poverovali, dobro su sve prekontrolisali i ispostavilo se da je unutra stvarno ono što je čovek rekao. Prosto je objasnio da ih je u inostranstvu našao jeftinije – navodi Đurević.
Prema njegovim rečima, zapažen je šverc mobilnih telefona, iz BiH dolazi šećer, iz Crne Gore kafa, kao i cigarete namenjene zapadnoevropskom tržištu. Ali, ima i cigareta koje iz našeg pravca idu u Crnu Goru. Takođe, neko vreme su iz Rumunije dolazile cigarete, a sada ih mi „izvozimo“ u zapadne zemlje jer su kod nas najjeftinije.
Iz pravca Mađarske, kako kaže Zlatko Rajčić, šef carinske ispostave Horgoš, najčešće se krijumčari nova garderoba, muzički instrumenti, automobili, oružje i municija, a ono što građani sami prijave carini su uglavnom polovni nameštaj i bela tehnika, novi televizori i sredstva za ličnu higijenu.
Na graničnom prelazu Gradina, kada je u pitanju sitan šverc, carinici otkrivaju uglavnom parfeme, mobilne telefone, vazdušne puške, tekstil, autodelove i zubarsku opremu. Iste te stvari, kako kaže Vladimir Stojanović, šef carinske ispostave Gradina, uglavnom se i prijavljuju za carinjenje.
Neke različitosti postoje i u odnosu na prevozno sredstvo. Avionom se, tako, najčešće švercuje brendirana tekstilna roba, droga, umetnine, nakit, slike, satovi i izražen je problem povrede intelektualne svojine – falsifikovanje nalepnica sa trgovačkim znakom raznih robnih marki.
– Imamo i primere da osoba u Turskoj nakupuje raznu garderobu, ali po jedan džemper, jaknu… To joj zapravo služi kao uzorak i ta ista roba posle u velikim količinama stiže šleperima – kaže Đurović.

Sakrivanje
Kada je sakrivanje krijumčarene robe u pitanju, primeri su svakojaki. Kada su manje količine, krijumčari robu selotejpom lepe za telo, stavljaju u đonove patika, pojaseve, donji veš, lični prtljag, ubacuju u šupljine u vozilu, gutaju je, a za veće količine prave i specijalne bunkere. Maštovitost je nepresušna – za skrivanje nakita su, tako, korišćena pakovanja tetrapaka za mleko, sokove ili hranu.
Pojedina roba, uglavnom droga, stavlja se u branik, rezervoar za gorivo, u voće, margarin… Zanimljive su i drške kofera, ofingeri, slike, delovi motora, čak i ikone…
Prema rečima Predraga Đurovića, naši carinici sa dugogodišnjim iskustvom tačno znaju koji tip autobusa iza fara ima fabričku šupljinu i koja može da se iskoristi da se unutra nešto stavi. U autobusima su aktuelna mesta ispod stepenica, prostor ispod klime…
– A šta ćemo tu da pronađemo, to je široko polje – od cigareta do ljudi – kaže Đurović.

Šoping ture
Turističke agencije uveliko reklamiraju šoping ture do Italije, Grčke, Turske... Ako je limit kupljene robe 100 evra, a sve ostalo podleže carini od deset odsto, na ukupan iznos kupljene robe plus 18 odsto PDV, kako se onda isplati šopingovati u inostranstvu? Ako se uzme da su popusti stvarno “pravi evropski”, kada je moguće firmirane patike kupiti za deset evra, računa se da se za malo novca može nabaviti dosta toga, pa i kada se uveća za ovih 28 odsto, isplati se. Uz to, i posetite neki novi grad.

Izvor: Blic