Astrofizika se bavi formom i nastankom iste - poreklom materije i energije koja popunjava prazninu. Ta forma cini mizerno mali procenat zapremine univerzuma (da ne idemo u probleme imaginarne "crne materije") - ali ostatak univerzuma je praznina koja sadrzi predivni mir koji se siri celim univerzumom - kako ce astrofizika da "objasni" univerzum ako ne moze da vidi 99% njegove zapremine niti da je izmeri sa bilo kojim spektrografom ili kamerom na ovoj planeti - ne danas ne za 6E23 godina.

Mozda nije ni potrebno "objasniti" taj mir i tu prazninu - mozda je samo treba osetiti i biti jedan sa univerzumom i Bogom. Objasnjavati univerzum je podjednako uzaludan poduhvat kao i pisanje knjige koja bi objasnila ukus kafe. Mogli bi smo napisati tomove i tomove o ukusu kafe ali i dalje ne bi mogli da opisemo to tacno. Mnogo je jednostavnije skuvati kafu i probati je.   Sve sto trebamo da znamo o univerzumu je vec u nama, sve zvezde koje kriju "tajne" su u nama samima. NA kraju krajeva zvezde za kojima tragamo po mracnom nebu nastaju i nestaju - smenjuju se u ritmu zivota i smrti koji ceka sve materijalno u ovom univerzumu - praznina je uvek ta koja se ne menja - ona je uvek onakva kakava treba da bude, bas kao i srz naseg bica.

Pa nece, o tome se i radi, jer ne moze. A isto tako kao sto ne moze da objasni crnu materiju, ili prazninu kako je ti zoves, zamisli kada bi se nauka zadrzala samo na tome zauvek.:"ne mozemo da objasnimo, sada vise nemamo sta da radimo, idemo da pisemo knjigu o kafi, ili da gledamo balet"... Civilizacija u pojedinacnim periodima napretka iscrpljava svoj napredak. Da li se to desava u momentu nesposobnosti objasnjenja ili globalnog objasnjenja, svejedno je, ali nailazi na zid. Po meni, tada objasnjenje prestaje da egzistira kao potencijalno resenje i tada na scenu nastupa ili opipljivo (konkretno u domenu astronomije, praktican rad i razvoj u smeru prosirenja saznanja van poznate teritorije) ili stagnacija. Ali mi pricamo o narednim vekovima i pitanje je sta je uopste ostvarivo u ovim uslovima gde imamo nesrazmeran rast i razvoj grana. Civilizacija treba da se opredeli u kom domenu ce da napreduje. Moje misljenje je da civilizacija tek na odredjenom stupnju razvoje moze i sme da se upusti u istrazivacki naucni rad takve jedne vrste, dok je sve ostalo samo saznanje u hodu i vise nego nedovoljno mu je omoguceno. Meni samo para usi kad se nauka globalno posmatra kao bunch of assholes koji postoje samo sa jednom svrhom, da formulom anuliraju Boga, zivi svet i prosperitet.

Ја лично не видим никакав сукоб науке и вере (религије). Истини се може прилазита са више страна, а да притом то ипак остаје једна Истина, може да се мења само наше доживљавање те Истине. За мене је и наука пут ка Богу. И вера и наука имају своје области у човековом животу, а свака од њих посматра стварност са свога становишта. Религија посматра догађаје у односу на првобитни узрок, Бога, а наука се бави секундарним , терцијарним... узроцима. Религија гледа на догађаје из визуре Спасења и етичког становишта, а наука углавном са практичног. Однос науке и вере (религије) је однос међусобног допуњавања.(па ми и у науци поклањамо веру научним експериментима, анализама, хипотезама који често нисмо ни видели, а понекад ни разумели...) Или још боље, да споменем Макса Планка који је говорио да између религије и науке нема никакве противречности, јер оне имају заједничку лозинку: Напред ка Богу!

А да нешто допринесем и овој теми (додуше не са астофизичког становишта):
...Ако мислите да је свет сам по себи довољан за објашњење овог реда и правилности који владају у њему, направите једно поређење са мравом залуталим у апаратури сата једне средњевековне катедрале. И замислите да је мрав обдарен разумом и пролази кроз механизам сата, гледа полугу, строј, тегове, чија је величина огромна и долази до сумње да је једно овако дело морало имати једног моћног мајстора. Али, ипак не! Он одбацује ову идеју и одлучује да сат објасни без икаквог бића ван њега. Покушава да сат објасни из ствари које у њему самом налази. Он гледа сказаљке, чудно је да се крећу, али опажа да оне стоје у вези са осовином, коју покреће један точак. А овај назупчани точак, захвата други точак који се тако окреће. А овај се окреће....помоћу једне шеталице, а шеталица се креће зато што ту виси један тег. Па даааа, ништа простије. Морало би се ниско пасти на лествици интелигентних бића, па да се узроци који проузрокују сат и његову функцију траже на другом месту, а не у самом сату. Што се тиче елемената самог сата: полуга, точкова, за то се још лакше види одакле воде порекло. Шта је цео овај сат? Једињење молекула органског и неорганског порекла. Молекули се крећу у простору, сударају и уједињују. Једни су образовали полугу, други тегове, трећи зупчанике, четврти уже...Тако је ово величанствено дело постало без плана, намере и тако се одржава у свом току. Дакле, нема часовничара, никада га неће ни бити и не може га бити. Јер, ако би претпостављали часовничара, то би значило тврдити да је сат чудом постао.
Ову анегдоту је испричао Емил Буго, а сличну је изрекао и Волтер. Па када су га питали о уређењу света без Бога, он је одговорио: Што дуже посматрам овај сат на зиду, све више долазим до убеђења да он није могао постати без свог часовничара...     

(из књиге Лазара Милина, Научно оправдање религије, књига 3, Београд 1979. године, стр. 230)

Дакле, хоће ли ми неко од научника одговорити како се мери растојање између небеских тела (корак по корак )?

Одлично речено 

Vidis taj "napredak" (po meni) zahteva malo radikalniji nacin razmisljanja. Sustina tog razmisljanja je da j dosadasnji "napredak" nauke doprineo samo jednoj stvari - da nam pokaze da idemo u pogresnom pravcu. Pravcu koji vodi unistenju ove planete. Ne zbog kolicine zagadjenja, globalnog zagrevanja, ratova - to su sve posledice. Posledice straha - ljudskog straha od samog sebe i iluzorne ideje nase podvojenosti od prirode, Boga i od ostalih ljudi. Prva stvar koja mora da se desi da bi do pravog napredka doslo je spoznaja da je sve JEDNO - bez granica izmedju formi (koja je samo prividna). Mi smo jedno sa Prirodom, univerzumom, Bogom i totalno povezani izmedju nas samih. Mi zaista jesmo i Bog i zvezde i planete. Ni jedna misao na ovom svetu ne moze da opstane izolovana - ona uvek ima uticaj na celinu. Ovaj svet u kome zivimo i nauka u koju se kunemo su svet i nauka uplasenih ljudi zeljnih ljubavi u iluzornom osecaju da ne mogu da je dobiju (ljubav prim prev). Strah radja mrznju i podvojenost a iz toga izlazi sve ono sto vidis oko sebe. Posao napretka zato nije u traganju za zvezdama nego u svakom od nas. Svake sekunde naseg materijalnog zivota trena da pomislimo da li smo deo problema ili resenja - a pre toga da shvatimo da nismo beznacajni crv koji nista ne moze da promeni nego najjaca kreativna snaga univerzuma na koju Bog ceka da se probudi i pocne da stvara. Pravo stvaranje pocinje tek posle budjenja a budjenje pocinje sa osecajem da se ljubav moze dobiti samo i SAMO ako se daje - nesebicno. Samo tako ce doci do napretka ljudske vrste - kroz totalnu promenu percepcije nasih zivota i sveta koji je oko nas.

Zato sam i napisao ranije - odgovor nije "tamo negde" nego ovde i SAD. Zato nema vise vremena odlaganju - svaki put kada imas negativnu misao o sebi. nekom drugom situaciju pomisli da ta tvoja misao sprecaba radjanje neke nove zvezde a snaga promene tog osecanja je u tebi. Oprosti drugome i sebi - napad vrati ljubavlju i dozvoli univerzumu da stvara kroz tebe.

Ovi postovi u ovoj temi nisu dovoljni da me upoznaš.Kada bi pročitala i ostale teme videla bi da nisam od onih fanatika. Koliko verujem u Boga toliko verujem i u nauku.Ali kada neko nauku koristi za dakazivanje nepostojanja Boga,ja vučem paralelu kako bi pokazao,da isto tako mogu dokazati i nepostojanje nauke.Inače ja sam upravo na zlatnoj sredini,i zato nepripadam nijednoj crkvi koja ograničava moje traganje za istinom,a takođe nepripadam ni ateistima koji zbog nauke odbacuju postojanje Boga.Ja sam našao spoj religije i nauke.I dobio sam spoznaju koja kosi i sa bukvalnim tumačenjem Biblije,isto tako i sa naukom.Vernici me napadaju jer misle da pogrešno verujem,a ateisti,naučni obrazovani me napadaju jer verujem u Boga.
Ja sam studirao dosta naučna otkrića i ubeđenja, čitao dosta spisa iz različitih religija,istraživao na svim poljima gde dodiriva savremena nauka,a isto tako i polja gde dodiriva religija.
Zato ja verujem da smo mi stvoreni kao duhovna bića i raj je duhovni svet gde nam je obećano da će nas Isus vratiti,verujem da veliki prasak i stvaranje univerzuma je isterivanje nas iz tog duhovnog raja kako opisano u Bibliji, u svet materije gde moramo uz veliki napor i znoj da radimo za svakodnevni hleb.Verujem da je zemlja stara  oko 5 milijardi godina,verujem da je svet dinosaurusa postojalo.U sve ovo verujem jer sam našao spoj religije i nauke.I to sve zahvaljujući nauci,naučnim otkrićima, činjenicama i zahvaljujući poznavanjem religije.Ali takvo moje gledište nije dobro došao kod crkvenih vernika, kao ni kod ateista, naučnih obrazovanih.
To je moja situacija.I nikako nemogu dokazati da ja, koliko verujem u Boga,isto toliko verujem i u nauku.
MunkaZe, kao što vidiš kod mene nema odlazak do krajnosti.Već je to odgovarajući odgovor za potpuno negiranje i napadanje Boga,koje je otišlo do krajnosti.I normalno da i ja sa mojim odgovorima moram ići do krajnosti.

Meni nije cilj nikog da ubeđujem, što više ni neželim ikog ubeđivati.Moje mišljenje treba da motiviše one koji traže istinu.Da pomognem onima koji traže istinu.Jer je istina smo onda istina,ako sami dolazimo do spoznaje da je to stvarno istina.Ako mi verujemo u neku činjenicu kao istinu samo zato što ovaj ili onaj rekao i ubedio nas, onda varamo i sebe i druge,bez da tu istinu razumemo.


Ako mi donesemo sud o čoveku samo zbog njegovih zadnjih reči,bez da smo upoznati njegovim razmišljanjem,tako možemo i najvećeg humanitarca osuditi da je kriminalac,ubica i ratni zločinac.
Takav pristup da upoznaš nekog čoveka je vrlo pogrešan.

Ne,ne. Ne da nemam stav da pobijem sva naučna istraživanja koji sam spoznao,već sam ga i dopunio,i šire i jasnije sam mogao shvatiti. Kao što sam rekao neke moji postovi su reakcije,i direktni odgovori za ubeđenje nekih osoba da Bog nepostoji.Bilo bi bolje da poštujemo versko opredeljenje svakog od nas,i da se usredsredimo na nalaženje veza između Boga i nauke.Ali to nekima neodgovara.Jer ako ja poštujem versko opredeljenje nekih osoba u nauku ,to poštovanje mog opredeljenja u Boga nemogu očekivati.A to nije nikako u redu,niti je pošteno,niti je pravedno.

Kao što rekoh vrlo pogrešno,i nepravedno suditi čoveku zbog samo zadnjih nekoliko reči,bez da tog čoveka poznajemo.Takav pristup mnogo šta govori o osobi koji tako sudi drugima.

Vrlo čudno što to preporučuješ,i da nevidiš da sam ja jedini koji je posvećen astronomiji i astrofizici,i ostao vernik u Boga.Svi ostali su astrofizičari koji me ubeđuju da Boga nema,i na neki način mi daju na znanje da ga se trebam odreći, ili su osobe koji veruju u Boga, protivnici su nauke.

Otkud znaš koja sam ja kombinacija? Da ti kažem neke stvari iz mog života ti bi se zaprepastila,garantujem.
A tu nemislim ni na šta loše ili zlo.


Heh, to mi je želja odavno,od dok sam bio mali, da kupim jedan teleskog.Ali sad kako nemam para jer sam nezaposlen,i kako sam sa  Amerikancima tek na početku posla,još me slabo plaćaju.Ali ako bude svet ostao čitav i budem zaradio više,kupiću jedan sigurno.

To si vrlo pametno rekla,samo kada bi svi tako razmišljali,pa i sa ubeđenjem, i poštovali takvo razmišljanje.


Svaka čast, lepo rečeno.
Mi smo mikrokosmos u makrokosmosu.
I ako mi povređujemo prirodu,mi u suštini povređujemo sebe, što se u praksi i vidi u današnje vreme.




 

Evo i od mene. Teorija velikog praska ili ,,Big Bang" je potekla od jednog americkog svestenika, a tek su je posle naucnici potvrdili. Svestenik je smatrao da je ,,Big Bang" odgovor na ono cuvo ,,I bi svetlost". Posto je danas eksperimentalno potvrdjena teorija, onda indirektno znaci da Bog postoji. Nauka je potvrdila religiju.

Узгред речено, ово није везано за тему, али...

И би светлост се на латинском каже Fiat lux

Мислим да је одатле Италијанима синуло име за фабрику аутомобила...



Како се мери удаљеност објеката у свемирууууууу  ???????????

Ako je "Big Bang" početak stvaranja rajskog vrta u univerzumu za 6 dana.Odakle su došli Anđeli i sotona u tom rajskom vrtu.
Jeli sotona i Anđeli visili u praznom mračnom svemiru i čekali Boga da stvori svetlost i nesavršeni materijalni univerzum, u  kojem je zacrtan da univerzum umre kada potroši nuklearno gorivo u zvezdama? I kada je Bog stvorio sotonu i Anđele, ako je "Big Bang" početak stvaranja bića i svetlosti. Taj sveštenik slabo uzeo u obzir neke jasne činjenice.

Izvini sto si cekao, ali da ne drzim monologe.



Mere i relativne udaljenosti

Od Aristarha (oko 320-250 pre Hrista) do danas uloga čoveka u odnosu prema svemiru se nije bitno promenila - čovek se svodi na posmatrača koji u poređenju sa svemirskim beskrajem postaje svestan vlastite sićunosti. Pa prema tome svedoci smo promene odnosa prema svemiru - od geocentričnog, preko heliocentričnog do galaktičkog svemira. Isto tako zemaljske mere poseduju za svemir neprimereno male jedinice udaljenosti u poređenju s velikim jedinicama vremena. Naime, prihvatanjem vremena putovanja svetlosti za merenje svemirskih udaljenosti, "malom" vremenu od 1s odgovara "vrlo velika" udaljenost od 300 000 Km. Tu ćemo udaljenost zvati jednom svetlosnom sekundom. Udaljenost na kojoj se Zemlja nalazi od Sunca (otprilike 150 miliona kilometra - imenovana astronomskom jedinicom (a.j.) ) optimalna je za život kakav Sunce podržava na Zemlji. Svetlosti treba otprilike osam minuta da prevali taj put. Na vrhu piramide prilagođenosti živog sveta Suncu stoji ljudsko oko, konstruisano tako da prihvata zračenje u području onih talasnih dužina u kojima je Sunce najizdašnije - vidljivoj svetlosti. Sledeće "Sunce", najbliža zvezda Proxima Centauri nalazi se tek na 250 hiljada a.j. Svetlosti, koja kroz svemir putuje brzinom od 300 hiljada kilometara u sekundi, potrebne su četiri godine i četiri meseca da od nje doputuje do nas. Zato je primereniji "svemirski metar" veća jedinica, svetlosna godina ili još veća parsek (1 pc ( parsek ) = 3.09 x 1016 m to iznosi 3.26 svetlosnih godina). Da bismo sebi dočarali koliko je praznine u svemiru, evo sledećeg  poređenja. Predstavimo li Sunce zrncem prašine veličine 1 mm, Zemljina orbita biće na udaljenosti 10 cm, a Plutonova na 4 m. Najbliža susedna zvezda udaljena je tada 30 km, a središte galaksije otprilike 2 miliona kilometara. Za sledeće poređenje uzmimo da je na Mlečni put veličine 3 cm. Najbliža galaksija je tada udaljena gotovo 1 m, skup galaksija u Devici udaljena je 10 m, a najudaljeniji kvazari preko kilometra. Kako merimo te ogromne svemirske udaljenosti? (I kako uopšte znamo da su one tako ogromne?) Kao i pri merenju zemaljskih udaljenosti, potrebno je prvo ustanoviti svemirske orjentire, objekte dobro poznatih udaljenosti, koji nam onda služe kao podeoci našeg svemirskog metra.