Filozofija moze veoma lepo da objasni sve ono sto danas covek moze da vidi, oseti i cuje...

Naravno, ukoliko pod "filozofija" smatras - mudrost koja se nalazi u istini koja dolazi iz stvarnosti, a ne o "filozofiji" koja ne podrzava postojanje stvarnosti nego je negira.
Ali tu opet ne govorimo o Bogu i onome sto je ovde tema.

U prvom slucaju, filozofija ce ti objasniti Boga na osnovu istorijskih chinjenica i zapisanih podataka, sa malo sochnih detalja.
U drugom sluchaju, objasnice ti bash na osnovu toga shto negira postojanje stvarnosti. Bog nije neshto shto je opipljivo, shto moze da se chuje i vidi. Pa samim tim, nije ni stvaran.

selenche ,

 Može li neki citat ili veza sa nekim filozoskim delom da potkrepi tvoje pisanje.

U obliku:

Prvi slučaj : pozivam se na delo "tog i tog" i navedi šta tamo piše.......

Hvala.

Svakako...
Toma Akvinski
Akvinski je delovao u Parizu, Rimu i Napulju. Bio je najčuveniji klasični pobornik prirodne teologije. Za Akvinskog, teologija kao nauka o nužnom biću  boga nadređena je filozofiji kao nauci o konačnom biću stvorenih stvari. Toma Akvinski smatra Aristotela vrhuncem znanja u svim pitanjima spoznaje prirode (naziva ga jednostavno Filozof), a izvan njega ostaju samo pitanja o natprirodnim stvarima. Toma želi prilagoditi njegovu filozofiju kako bi ona bila primerena za objašnjenja istina objave i dogmi  crkve. Izgradio je strog logički sistem primeren hrišćanskom tumačenju sveta. Tomin sistem predstavlja vrhunac skolastike. On obnavlja jedinstvo uma i vere, znanja i objave, tvrdeći da istina ne može protivrečiti istini, istina uma ne može protivrečiti istini vere. Osnovao je tomističku  školu filozofije. Isprva je njegovo učenje naišlo na optužbe, no kasnije su sve povučene - dominikanci ga prvo prihvataju za svog učitelja, a kasnije postaje i priznati učitelj Katoličke crkve. Tomizam je dugo vremena predstavljao primarni filozofski pristup Katoličke crkve.


Ontološki argumenti su argumenti koji zaključuju da Bog  postoji, polazeći od postavki koji su iz nekog izvora izvan naše stvarnosti, npr, od same Ideje. Drugim riječima, ontološki argumenti su analitički argumenti koji se zasnivaju na „ničemu“, a priori razmišljanju i neophodnim pretpostavkama koje omogućavaju zaključivanje da Bog postoji. [1]

Prvi i najpoznatiji ontološki argument je formulisao Anselmo od Kanterberija u 11. vijeku u svom djelu Proslogijon (1077-1078). Anselmo formuliše koncept o bogu, polazeći od postavke da ništa veće nije moguće zamisliti (lat. aliquid quo nihil majus cogitari possit).

Kakve veze ima filozofija sa istorijom i kako filozofija objasnjava istoriju ?
Kako nesto sto negira stvarnost moze da objasni bilo sta ?
Ako Bog nije stvaran o cemu onda pricamo nego o masti, fantaziji, iluziji ?

Pa naravno da je iluzija...Da lil znas u sta verujes? Da li si to nekada video, cuo, osetio, pa da znas da je stvarno?
Da ti je logiku i filozofiju predavala jedna od stvarno najboljih profesorki, razumeo bi zasto je filozofija znacajna za razvice svih nauka.
Zasto mislis da negiranje stvarnosti ne moze da objasni istu? Uzmi knjigu iz logike za srednju skolu i pogledaj lekciju "Dokazivanje i opovrgavanje"

Nastavite na temi :
http://forum.burek.com/dijalozi-dilogoi-t424186.410.html

Poz Selenche, drago mi je videti te ovde.
 

ЗАШТО КАО НАУЧНИК ВЕРУЈЕМ У БОГA- 2 доказа



А. Креси Морисон, председник Академије наука у Њујорку

Налазимо се тек на почетку научне ере, па ипак већ свако ново сазнање и откриће пружа нам нов доказ да је наш свет дело стваралачке Премудрости. Вера се тако доказује науком. При сваком кораку научник осећа да је ближи Богу. Што се мене тиче, ја сам нашао у науци седам важних доказа који ме учвршћују у вери.

1. Математика ми даје први и необорив доказ.

Овај доказ можете и ви практично проверити. Ставите у џеп десет плочица означених од један до десет и добро их измешајте. Сад покушајте да их вадите редом почев од броја један до броја десет и то тако да извађен комад сваки пут вратите у џеп и поново измешате с другима.

Математички има вероватноће један према десет да први пут извадите комад број један. Затим, да ћете после броја један нзвадити број два, вероватноћа је један према сто. А да ћете једно за другим извући један, два и три, вероватноћа је један према хиљаду. Што се тиче могућности да извадимо по реду, једно за другим свих десет комада, ту постоји вероватноћа један према 10 милијарди! Фантастична цифра, зар не?

Ако ово размишљање применимо на услове потребне за појаву живота на земљи, мораћемо признати да је, математички говорећи, немогуће да се сви ти услови пуким случајем јаве у одговарајућој размери.

Први услов: земља се окреће око своје осовине брзином од 1600 км. на сат, како је израчунато на екватору. Предпоставимо да њено окретање постане десет пута спорије. Десило би се да би дани постали десет пута дужи и сунчева топлота спалила би сву вегетацију, а што би остало у животу смрзло би се за време десет пута дужих ноћи.

Други услов нашег опстанка: Сунце, извор нашег живота, има површинску температуру од 5500°. А Земља је на тачно толиком одстојању од Сунца да оно може да нас греје само онолико колико нам је потребно. Када би нам Сунце давало само половину својих зрачења, ми бисмо се смрзли. А када бисмо их примали за један и по пут више, били бисмо спржени.

Што се тиче годишњих доба знамо да су она последица нагиба земљине осовине чији је угао 23°. Ако овај нагиб не би постојао, испаравање мора ишло би само у два правца: север и југ. И ледени континенти гомилали би се постепено на два пола.

Месец, наш сателит, регулише плиму и осеку мора. Замислите да се Месец приближи на 80.000 км. до Земље. Тада би два пута дневно вода плавила све континенте.

Ове чињенице, поред многих других, доказују да нема ни један према много милијарди вероватноће за појаву живота на нашој планети да је појава живота зависила од случаја...

2. Други доказ ја налазим у самим средствима којима располаже живо биће да би живело. И овде се јавља Премудрост Која је све предвидела.

Човек још није проникао у тајну живота. Он не зна шта је живот. Живот нема ни тежине ни димензије. Па ипак, какву силу он има! Нежан корен биљке, развијајући се, може да расцепи и најтврђу стену. Живот је освојио ваздух, земљу и воду. Он је укротио елементе, он је приморао материју да се разлаже и да поново сједињује своје састојке. Живот је вајар који је дао свему облик. Живот је уметник који је насликао лишће и дао боју цвећу. Живот је музичар који је научио птице песмама љубави и инсекте дозивима. Живот је савршен хемичар који је дао укус воћу и поврћу и мирис ружама. Са угљеником и водом живот је створио шећер. Он је такође створио шуму и ослободио кисеоник који пружа животињама дах живота.

Погледајте кап протоплазме*. Провидна, готово невидљива она је способна да се креће црпећи своју снагу од Сунца. Ова јединствена ћелија, ова слузава капљица садржи клицу живота која ће дати живот свима бићима, великим и малим. Она је моћнија од нашег растиња, наших животиња, свих наших народа, јер од ње произилази сав живот.

Природа није створила живот. Стене које пржи сунце и мора без соли немајући потребних услова за појаву живота, нису могли дати живот. Па ко је онда створио живот на земљи?

To si mogao i ovde :
http://forum.burek.com/sveto-pismo-ili-darvin-t276728.4310.html