Svedoci saradnici najbolje rešenje za borbu protiv mafije
Puste jednog, osude trideset
Radi se o zatvorenim krugovima u koje policija i država teško prodiru, tako da je neophodna pomoć iznutra, a to su pokazala i svetska iskustva, kaže Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja

BEOGRAD - Svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija, odnedavno svedoka saradnika, u Specijalnom sudu za organizovani kriminal, na suđenju članovima zemunskog klana najavljeno je za početak septembra. Pretpostavlja se da Milenković zna dosta o poslovanju najveće srpske, ako ne i balkanske kriminalne organizacije, koja je godinama žarila i palila. Zemunskoj "industriji zločina" pripisuju se desetine likvidacija od kraja devedesetih do ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine, kao i rasturanje stotina kilograma heroina.

Od Bagzijevog hapšenja u Grčkoj i izručenja Srbiji spekulisalo se o mogućnosti da on postane svedok saradnik, a u javnosti se ponovo postavilo pitanje koristi od ove institucije. U javnosti su se čuli stavovi da niko ne sme biti aboliran za svoje zločine.

Posle presude za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića, gde je važnu ulogu odigrao drugi svedok saradnik - bivša "crvena beretka" Nenad Šare, kada su počinioci osuđeni na po 40 godina zatvora, kritike na račun postojanja svedoka saradnika, kao da su utihnule.

Prema mišljenju direktora Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Dobrivoja Radovanovića, ne može se smisliti ništa bolje i ništa drugačije od onoga što je već smišljeno u toj sferi, a to su svedoci saradnici.

- Oni su se pojavili upravo u zemljama sa jakim organizovanim kriminalom. Ako ste protiv tog instituta, vi ste zapravo za organizovani kriminal. Postoji nekoliko kontroverzi po tom pitanju veštačko sačinjenih. Saradnici su dali dobre rezultate u borbi protiv mafije. To su zatvoreni krugovi u koje policija i država teško prodiru, tako da je neophodna pomoć iznutra, a to su pokazala i svetska iskustva - kaže profesor Radovanović.

Pitanje je, prema njegovim rečima, koliki bi stepen organizovanog kriminala bio da nema tog instituta. Kako bi se tek onda mafija razvijala i umnožavala?
Italijanski državni tužilac za borbu protiv mafije Pjerluiđi Vinja svojevremeno je kratko prokomentarisao upotrebu "pentita" - mafijaša pokajnika u sudskim procesima: "Pustimo jednog, da bismo osudili tridesetoricu". U Italiji se mafijaš koji postane svedok saradnik izoluje i dobija određeni vremenski rok da ispriča sve što zna o svim kriminalnim aktivnostima. Ukoliko se ustanovi da nije rekao sve, ili da je slagao, sledi mu teška zatvorska kazna.

Nedavno ubistvo Zorana Vukojevića Vuka, takođe svedoka saradnika u suđenju "zemuncima", pokazalo je sve nesavršenosti zakona o zaštićenim svedocima kod nas. Prema rečima Dobrivoja Radovanovića, priča da svedoci neće zaštitu je priča da bi neki opravdali svoje kikseve.
- Ovo je mala zemlja, organizovani kriminal traga za saradnicima, cinkarenje se najviše kažnjava. Vuk je trebalo da bude pod zaštitom policije, bez obzira na to da li se on protiv toga bunio ili ne. Nigde u svetu tu nema principa dobrovoljnosti. Policija ga čuva jer bi ga mafija likvidirala dok proces traje. Oni koji u zakonu prave to kao princip dobrovoljnosti napravili su veliku grešku - mišljenje je Dobrivoja Radovanovića.

Ubistvo svedoka saradnika je šamar državi, a može imati ozbiljne posledice ukoliko se drugi pokajnici povuku iz sadašnjih sudskih procesa, ili se, u budućnosti, ne budu pojavljivali. Mafijaški krugovi će onda postati nedodirljivi.
Miloš Ž. Lazi

Izvor: Glas Javnosti