Sve žešća borba za hleb iz kontejnera
U madracu 200.000 evra
Niko se nije javio da potražuje svoj novac. – Po kantama preturaju siromašni, ali i „biznismeni”    

Ko će prvi da pretura po kontejneru razlog je što su se nedavno u ranim jutarnjim časovima potukla dvojica muškaraca u Novom skojevskom naselju. Tačku na boks meč stavili su prodavci iz obližnjih bakalnica koji su ratoborne sugrađane razdvojili. Ono što je privuklo pažnju građana jeste činjenica da su udarce razmenili ljudi od kojih je jedan bio pristojno obučen, dok je drugi nosio prljavu majicu i pocepane pantalone.

Dragana Topuzović, sociolog, ističe da zbog nemaštine sve više sugrađana pretura po kontejnerima kako bi se nekako prehranili. Ona, međutim, upozorava da poslednjih godina po kantama kopaju i ljudi koji tamo ne traže bajatu hranu.

– Klošari u Beogradu su veoma dobro organizovani. Svako ima ne samo svoju opštinu, već i kraj u kome mogu da preturaju po kontejnerima. Spremni su da se obračunaju sa nezvanim gostima ukoliko bi se neko drznuo da im ugrozi teritoriju – objašnjava Topuzović.

Od čoveka koji je pesnicama branio svoj rejon saznajemo da više od hiljadu ljudi u Beogradu solidno živi od kopanja po kontejnerima. Njihova obaveza je da pre nego što dođu radnici „Gradske čistoće” iz kontejnera izvade vredne stvari.

– Najelitniji delovi grada su Novi Beograd, Dedinje, Senjak, Banovo brdo, Slavija i Zemun. Tamo kolege svašta nalaze i ukoliko nam se posreći možemo dnevno da zaradimo i do hiljadu dinara. U kontejnerima je bogat asortiman proizvoda. Tamo se osim otpadaka skupe hrane mogu pronaći džemperi, majice i pantalone, koje su kvalitetni. Takođe, pored kanti za otpatke pronalazimo stare bojlere, veš mašine, grejalice, ventilatore … Do sukoba sa beskućnicima dolazi, jer građani sve manje bacaju hleb, što je pokazatelj da je kriza velika – rekao je čovek koji se predstavio kao Marko. 

Naš sagovornik otkriva da sve vredne stvari odnose u magacin koji se nalazi u šahtovima, u uličnom buvljaku, u Trećem bulevaru, u Novom Beogradu, za šta kasnije dobiju novac. „Kuma” gradskih klošara kaže da niko nije video, ali zna da mu je nadimak „Gari” i da dobro plaća.

On dodaje da mesečno mogu da zarade i više od 20.000 dinara. Taj novac utroše da bi kupili cigarete, pivo, nekad kvalitetnije alkoholno piće i platili stanarinu.

– Deo robe završi na ulici gde se prodaje za sitan novac, dok se roba koja je očuvanija prodaje na kartonskim tezgama u Bulevaru kralja Aleksandra, u Otvorenom tržnom centru ili na pijacama. Delovi aparata za kuću su traženi kod privatnika, a ono što je neupotrebljivo prodajemo u staro gvožđe – ističe Marko.

S ponosom ističe da je njegov prijatelj Toma, pre nekoliko godina, imao sreće kad je pronašao madrac u Zemunu, jer je u njemu bilo zašiveno oko 200.000 evra.

– Toma je dobar čovek i to je zaslužio. Hteo je da vrati novac, ali ga žena odgovorila. Zanimljivo da te pare niko nikad nije tražio. Kako ih je neko „zaradio”, tako je i ostao bez njih – zaključio je Marko.

-----------------------------------------------------------

Problem sa razbacanim smećem

Dragan Ignjatović, direktor „Gradske čistoće”, kaže da njihovi radnici, dosad, nisu imali problema ni sa jednom od ove dve grupe ljudi.
– Niko od naših radnika nije se žalio na beskućnike i nakupce. Problem je što prilikom kopanja iz kontejnera oni izbace više smeća napolje, zbog čega izgleda da „Gradska čistoća” ne radi dobro svoj posao – kazao je Ignjatović.
Dejan Spalović

Izvor: Politika