Ma i ja isto, samo znam da je greska ne misliti na sebe uopste

tako je duso ko jebe decu,prodacemo ih pa cemo da troskarimo u atalantik sitiju

Naravno, babe i dede nisu roditelji. Drugo, postoje posesivne babe koje se svete majkama ili očevima, pošto je to za njih jedini način da to rade.


Nekima ovde planiranje toga nije jača strana. Nije loše da pročitaju ono "želite bebu, onda je rodite do 35"

Koliko ja vidim, najbolje je sledeće - udati se dobro, imati do tada preko 150 seksualnih partnera, nemati školu i biti nesposoban za rađenje kućnih poslova. E onda sve to utrapiti plaćenoj pomoći, pa se posvetiti pedikiru, manikiru, šopinzima, ispijanju kafa, izlascima sa drugaricama itd. Sa mužem imati seksualnan odnos prilikom pravljenja (jedinog) deteta i samo onda kada se oseti potreba, nikad više. I onda sesti i pričati kako su muškarci falični, glupi i kako su žene superiorne, slabe, nezaštićene, krhke i kako sve pada na njihova pleća.

Vidim da ovde neki pogresno kontaju baka servis. On se aktivira tek kad deca zaspe, tako da ne primete da  roditelja nema. Moja deca su krenula u vrtic zato sto moramo da radimo, a kako ja sama kreiram radno vreme, posao zavrsim pre nego sto ih pokupim iz vrtica, tako da sam ostatak dana sa njima.
Ako je potrebno, peglanje i sredjivanje kuce ostavljam dok oni ne zaspe, tako da imaju nasu punu paznju.

I opet da se vratimo, sve je stvar organizacije i bitno je da deca i brak ne trpe.

Kao što rekoh, dobra volja, razumni ljudi, dobra organizacija i niko ne mora da trpi..ni deca, ni roditelji.
Brak i roditeljstvo ne bi trebalo da budu robija već pažljivo uređeno "sigurno mesto" u kome svi zadovoljavaju svoje potrebe (u manjoj ili većoj meri, koliko je moguće).
Bake i deke ne treba da ogajaju decu, ali mogu da pomognu da bi njihova sopstvena deca bila odmornija i srećnija za njihove unuke.

Babe i dede ne treba da budu roditelji. Roditelji su ti koji vaspitaju decu, babe i dede su tu da ih ponekad pricuvaju.

Naravno.
Mada, što se mene lično tiče, više mi je ostalo urezano u mozak ono što su me učili baba i deda nego roditelji.
Kod mene u selu kažu da je potrebno celo selo da se podigne jedno dete...deci su potrebne babe i dede i ujaci i tetke i strine..čitav dijapazon likova od kojih uče, usvajaju ili uče da odbacuju ono što vide i čuju.
Ja sam podizala dete bez ikog od rodbine, prijatelja...sami nas troje..i nije to dobro, vidim, svakim danom to više vidim.

Naravno, da su deca za babe, i one bi ih imale. Ali ovako, dazaspu , da ne znaju da mama i tatanisu tu, i da se vratimo pre nego sto se probude, ok.
Opet kad deca porastu, nema potrebe za cuvanjem i laganjem gde smo bili, mogu sami da shvate i razumeju.

O ovome ja i pricam, mada smo malo pobegli sa teme. Mi i dolaske nasih prijatelja organizujemo prema potrebama dece, znaci najbolje vreme je kada spavaju ili su u vrticu.

Babe i dede su tu da nam prenesu svoje iskustvo (i popustljiviji su) , ali mamu i tatu niko ne moze da zameni.

Ja nisam majka, ali mogu da govorim iz vizure jednog deteta i unuceta.