"Slučaj Topčider još pod velom tajni"

Polaganjem cveća i paljenjem sveća na ulazu u podzemni vojni objekat Karaš u Topčideru danas je obleženo četiri godine od pogibije vojnika Gardijske brigade Vojske SCG Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića koji su, pod nerazjašnjenim okolnostima, izgubili život na straži u kasarni na Topčideru. Cveće su položili članovi porodica poginulih vojnika.

Zastupnik porodica ubijenih gardista Vladan Batić kazao je novinarima da prolaze godine i da istina još nije utvrđena, jer se, kako je ocenio, to ne želi. On je ocenio da u Srbiji "još uvek važi kult vojske i da su stradanja u vojsci tabu tema".

Prema prvim podacima koje su tada saopštili Ministarstvo odbrane SCG i vojno-istražni organi, u pucnjavi je ispaljeno 20 metaka, a oba vojnika poginula su od rana zadobijenih od metaka ispaljenih iz puške koju je zadužio Milovanović.

U telima poginulih gardista pronađen je po jedan metak iz Milovanovićeve puške, ali je utvrđeno da je pucano i iz puške koju je zadužio Jakovljević. Oba vojnika imala su tragove barutnih čestica na rukama, što ukazuje da su obojica pucala, a oba vojnika su imala i po dve prostrelne rane na telu i jednu ustrelnu.

Vojno-istražni organi tada su saopštili da su vojnici stradali u međusobnom obračunu, ali je komisija koju je formirao Savet ministara došla do zaključka da to zbog rasporeda rana i položaja tela nije bilo moguće, što sugeriše da ih je ubila treća osoba.

U javnosti se često špekulisalo da je pogibija gardista povezana sa skrivanjem haškog optuženika i ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, koji je navodno boravio u podzemnom ratnom komandnom objektu "Karaš", koji su Milovanović i Jakovljević obezbeđivali.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac je izjavio da je za to ministarstvo najvažnije da se "skine veo tajni" oko pogibije gardista u Topčideru i da se sazna istina šta se desilo u tom slučaju.

Gostujući na televiziji B 92 Šutanovac je kazao da Ministarstvo odbrane nije nadležno da radi predkrivični ili istražni postupak, već da dostavi sve relevantne podatke koje ima i da će to i učiniti.

"Sud je ponovo zatražio superveštačenje iz SAD. Ono što je bitno reči je da je u interesu vojske i Ministarstva odbrane da se ovaj slučaj konačno razreši", rekao je on i dodao da taj slučaj veoma šteti ugledu vojske, ministarstva odbrane i Srbije.

Govoreći o spekulacijama da je vojska štitila haške optuženike, Šutanovac je kazao da je nakon što je postao ministar doneta odluka da se "gotovo dnevno" i "nasumice" proveravaju vojni objekti.

Šutanovac je naveo da je nezvanično čuo "da je rekonstrukcijom događaja" nepobitno dokazano da Ratko Mladić nije bio u objektu Karaš.

Slučaj je bio predmet razmatranja nekoliko komisija, a bilo je obavljeno i više veštačenja u nemačkom Vizbadenu i laboratoriji FBI "Kvantiko". Poslednji izveštaj iz FBI-a stigao je u Srbiju pre gotovo godinu dana ali nije pružio definitivne zaključke.

Prema navodima domaćih medija, Okružno tužilaštvo u Beogradu odlučilo je nedavno da predmet ponovo pošalje u laboratoriju FBI-a u Ameriku na takozvano "superveštačenje".

Advokat Božo Prelević izjavio je da bi sud i tužilaštvo trebalo da traže počinioca zločina na Topčideru u kojem su stradali Jakovljević i Milovanović, a ne novo veštačenje tog slučaja.

Prelević, koji je bio na čelu državne komisije, ocenio je da "ćemo se načekati dok tužilaštvo i sud ne počnu da traže počinioca tog zločina".

On je istakao da su nalazi američkog FBI-a o pogibiji Milovanovića i Jakovljevića potvrdili nalaze državne komisije, odnosno da su isključili međusobno ubistvo i samoubistvo.

Prelević je rekao i da je Vojska isplatila odštetu porodicama poginulih gardista, što se, kako je naveo, ne radi u slučaju samoubistva vojnika.

On je dodao i da su svi materijali državne komisije o pogibiji gardista na Topčideru predati sudstvu i tužilaštvu, ali da oni, uprkos tome, i dalje ne traže počinioca zločina već novo veštačenje.


Izvor: MTS-Mondo

elem...da se malo podsetimo....

ovaj bio na vlasti do 5.10.2000. :

a ovaj je sad na vlasti:

u jbm mu dan.....pa to je isti deran

jebao vas peti oktobar

Da bi mogao da shvatim "ovakvu realnost" ,moraću da dobrano poradim na svojoj mašti!

Da budem iskren, gade mi se svi ovi koji svoju nesposobnost pravdaju time da se od 5. oktobra nista nije promenilo.
Sta ste hteli? Da dobijete penzije kao prvoborci? Kad ste se borili za sebe? Tada kad smo se borili za bilo kakvu sansu da zivimo iole normalno ili sada kad se trudite da nas ubedite da je opste dobro bitnije od licnog.
Treba da se svi upitamo sta smo uradili za sebe i na sebi od 5. oktobra do danas.
Nije se nista promenilo, pa sta. Kao sto smo bili krivi sto je ona pokojna strvina bio na vlasti celu deceniju, tako smo krivi sto posle skoro jos jedne decenije jos nije kako treba da bude.
A vama koji celog zivota radije gledaju u tudje nego u svoje ruke mogu da porucim da ste slobodni da idete ko gde vise voli, rusofili u Rusiju, amerofili u Ameriku, a Srbiju nek ostave srbofilima pa sta nam Bog da.

Деца Титових генерала и осталог особља и даље јашу.

Vi u Srbiji morate shvatiti da to nije bila industrijska revolucija ili petoljetkla. Već smjena vlasti. Privredni progres ište vremena.

Sto lupas ko otvoren prozor?

Pa zasto se do sada nista nije promenilo?
Zasto i dalje postoje naselja u kojima izbeglice zive bez osnovnih uslova za zivot?
U vreme najvece agresije na ovu zemlju bilo je normalno da narod pati, ili si ti mislila da zivis u diznilendu i da te se to ne tice. Americki prijatelji koji su sada na vlasti nisu ucinili dovoljno da olaksaju ovim unesrecenim ljudima. Milosevic je samo radio ono sto je mogao, branio je svoju zemlju i svoj narod.
Kad bi bar mogla da mi objasnis sta je to toliko Milosevic stekao za vreme vlasti?
To ne moze da se uporedi sa bogatstvom jednog Miskovica, Koleta, Caneta i ostalih Djindjicevih ljudi.

Da budemo slobodni kao i da posle tok 5 oktobra budemo bolji.Tada su svi pricali i Srpstvu o Drazi o srpskim interesima a sada svi pljuju po tome.Do juce sami nosili cetniceke uniforme a sad ih napadaju.Ja sam se tog petog borio sverom u Boga za kralja i otadzbinu ali njih briga i za Boga i za drzavu.

Sta da radim kad mi ne daju...

Sa ovim se delimicno slazem

Jos samo da ima Srba.Da ima Srba u Srbiji ne bi nam bilo ovako

Osmi put Peti oktobar
Autor: dragoljub Žarković | 06.10.2008. - 05:27

Greh neka ide na moju dušu, ali ne bih se ni setio da je juče bio 5. oktobar da me nisu zvali iz jedne radio stanice da povodom toga dam nekakvu izjavu i da ocenim da li je bilo, jelte, narodnog napretka ili, ako više volite, nazatka, tokom ovih osam godina.

Ne osećam nikakvu potrebu da se Petog oktobra, rano izjutra, umijem ledenom vodom, obučem svečanije nego obično i obavim još kojekakve ritualne radnje dolične proslavi dana kada su naši pobedili njihove, mada se toj pobedi radujem i danas, osam godina kasnije.

Samo veliki manipulanti tvrde da je sve isto kao i onda, a pokvarenjaci još kažu da je sada gore, mada ne sporim da ima onih kojima se ništa u životu nije promenilo, kao što ima i onih koji se nisu snašli u čarima „novog doba“, pa im ono doba, bilo ne povratilo se, izgleda kao majčino mleko prema gorkim lekovima tranzicionog vremena.
Analogija je možda neadekvatna, ali to vam je kao sa seljakom koji se propio, decenijama zapustio imanje, pa mu sada treba isto toliko vremena da ga povrati. Ne sumnjam da je bilo onih koji su poverovali da će već 6. oktobra 2000. godine sve biti potaman, ali pokazalo se, vrlo belodano, da će proces srpskog ekonomskog, političkog, kulturnog i socijalnog ozdravljenja biti dugotrajan proces.
Statistički gledano, napredovali smo kao narod i država. Aman smo se, reći će kritičari, kao država suzili. S odlaskom Crne Gore ostali smo bez mora, a s gubitkom Kosova, uz sve drugo, izgubili smo i dostojanstvo.
A Vojvodina? Ovo pitanje se javlja kao neka vrsta „lakmus papira“, onog što se koristi za ispitivanje hemijskog sastava nekog elementa, pa je, čini mi se, važno i za procenjivanje svojstava srpskog društva nakon Petog oktobra.
To pitanje o stepenu autonomnosti Vojvodine postavljaju izoštreno ovi što su sada u opoziciji, a povodom pokrajinskog Statuta. Jedan od teoretičara, udostojen uvodne reči na predstavljanju zbirke Koštuničinih govora o Kosovu, čak je izjavio da je problem s vojvođanskim Statutom to što je predstavljen u nevreme, zaboravljajući valjda da je to posledica ustavnih promena, za koje se i sam zdušno zalagao, i kojima je naloženo da se u roku od 90 dana od konstituisanja Skupštine pokrajine donese novi Statut.
Sada kritičari rešenja, oni radikalni, tvrde da je to što se predlaže osnov za nekakvo otcepljenje Vojvodine. Koliko znamo, tamo je većinski narod srpski narod i bilo bi pravo čudo da se to pitanje postavi. Nisu to Srbi i Crnogorci, Srbi i Albanci, Flamanci i Valonci, Škoti i Englezi, Baski i Španci... ovde se ne bi delila „dva oka u glavi“, već sama glava, a to je čudo mogućno jedino ako zabrljamo sve što je urađeno Petog oktobra.
Sve što nam se dogodilo oko države posledica je onih „vunenih vremena“ kada smo se i kao pojedinci distancirali od lošeg režima i života, bez obzira na to što su stvari oko Crne Gore i Kosova formalizovane nakon demokratskog prevrata. Ko god je mogao oslobodio se balasta, verujući, s pravom ili ne, da će mu bez
Srbije biti bolje.
U suštini, Petog oktobra stvorene su početne pretpostavke za zaustavljanje daljeg rastakanja države.

Izvor: Blic