Faze ljubavi

Carl Jung je proveo životni vijek proučavajući ljuske odnose, što nas privlači i koji univerzalni obrasci postoje u romantičnim odnosima. Došao je do zaključka da ljubav ima četiri faze.

Faza jedan: Požuda i zaljubljenost

Obično se zaljubljujete u osobu koja predstavlja vašu drugu polovicu, dijelove vaše osobnosti, koji se nisu razvijali i rasli, kaže Jung. Kako odrastate, vaše okruženje i iskustva mogu potaknuti jedan dio osobnosti da se razvije na štetu drugog dijela. Jedino dijete u obitelji može imati puno više prilika da razvije introvertiranost nego dijete koje ima mnogo braće i sestara i nikada nije imalo trenutak mira i tišine.

Drugim riječima, dijelovi koje nismo razvijali nestaju u procesu odrastanja. Jung naše odrastanje naziva putovanjem kući. Ljudi imaju potrebu da se osjećaju opet potpunim, pa traže nekoga tko predstavlja komadiće koje su izgubili. Zaljubljivanje u nestale dijelove sebe nije jako romantično za sve.

U prvoj fazi vidite komplementarne karakteristike svoje nove ljubavi kao opojne i prekrasne.

Faza dva: Razočaranje

Da biste došli od ljubavi do razočaranja nije potrebna nikakva posebna intervencija ili loša sreća. Potrebno je samo vremena. To se događa. To je neizbježno. Razočaranje ne znači nužno da ste nezadovoljni u odnosu, ali postoji rastuća spoznaja da vas partner ne može upotpuniti. I prirodno je da budete razočarani kada očekivanja nisu ispunjena.

Jung kaže da, iako polažemo nade da će nas netko drugi upotpuniti, u konačnici, čak ni savršeni partner to ne može učiniti. I tako razočaranje donosi ljutnju, zbunjenost i usamljenost.

U ovom trenutku vidite osobu kraj sebe kao manjkavu, a ne kao savršeno mitsko biće u koje ste se zaljubili.

Faza tri: Žrtvovanje i sukob

Osobine koje su vas privukle partneru sada postaju izvor sukoba i frustracija. Introvertiran muškarac voli samopouzdanu ženu, a sada se žali da ga ona ponižava. Žena koja obožava mirnog ljubitelja reda sada se žali da ju on kontrolira.

Ukratko, osjećaj se svodi na sljedeće: da nije tebe, mi bi imali savršeno sretan odnos.

Ovo je faza u kojoj često većina parova zapne, vrti se u krug oko istih svađa, s istim velikim temama, godinama ili čak desetljećima. Ti obrasci svjedoče da ne rastete kroz sukob kao par, već ste na suprotnim stranama. Odavde možete na jedan od tri načina:

Borba

Argumenti mogu postati emocionalniji i očajniji. Odnos pati od ekstremnih uspona i padova kako sukobi eskaliraju i stišavaju se. Emotivno, osjećat ćete se umorno, ljuto, pa čak i ogorčeno.

Povlačenje

Jedan ili oba partnera počinju izbjegavati problem, znajući da je to minsko polje. Najbolje ga se kloniti. Oboje znate da je tamo. Oboje ste napeti. Odnos počinje izgledati kao prostranstvo, a vi ne znate točno gdje vam je mjesto. Emotivno se osjećate izolirano, usamljeno i odbačeno.

Udovoljavanje

Jedan ili oba partnera počinju se ponašati kako druga osoba želi da se ponaša. Umjesto da se upuštate u sukob, žrtvujete se i mijenjate kako vaš partner želi. Možete biti sretni i ponosni jer to rezultira uspješnim odnosom, ali činjenica je da ste zapravo izgubili svoj identitet i autentičnost. Na površini ćete se osjećati zadovoljno, ali s vremena na vrijeme ćete osjetiti neočekivani val tuge i nesigurnosti.

U ovoj fazi, potrebna vam je pomoć da budete ono što jeste kao pojedinci i da imate odnos koji vas usrećuje.

Neki parovi trebaju savjetnika ili terapeuta koji će im omogućiti da rade na sebi i vezi kroz razgovore. Odnos se može poboljšati bez profesionalne intervencije ako su oba partnera spremna na slušanje i učenje.

Faza četiri: Ushićenje i intimnost

Kada vi i partner počnete raditi na razumijevanju, možete vidjeti kako ste idealizirali jedno drugo na početku, a zatim počeli svaljivati krivnju na jedno drugo. Tada može doći do novog pomaka. Svatko od vas doći će do spoznaje da treba raditi na sebi. Pomak dolazi kada se odnos razvije u međusobno poštovanje i potporu, umjesto da na partnera gledate kao na rješenje svojih problema. Definicija odnosa se radikalno mijenja.

Rezultat je odnos u kojem imate odvojene živote. Vi ste dvije jedinstvene, nezavisne osobe koje dijele život jedna s drugom. Nepravedna očekivanja, ovisnostStanje apsolutne potrebe, fizičke i psihičke. i nerealne vizije partnera će ispariti.


Sada zaista možete živjeti sretno!
Izvor

Promeni se, ako me voliš



Kada veza počne zaljubljenošću, zaljubljena osoba jednostavno nije u stanju da dobro proceni koliko joj partner zaista odgovara. S jedne strane, idealizuje ga i precenjuje međusobne sličnosti, a s druge strane ne vidi ili umanjuje značaj međusobnih razlika, kao i partnerovih negativnih osobina. I kada uviđa da partner ima neke negativne osobine, zaljubljena osoba se nada da će se on tokom vremena promeniti, da će „sazreti”, „odrasti” i postati onakav kakav ona želi da on bude. Više veruje svom osećaju nego njegovim izjavama. Zbog toga ulazi u ozbiljnu vezu ili brak smatrajući buduću partnerovu promenu izvesnom.

I dok jedni pasivno očekuju i nadaju se da će se njihovi partneri promeniti na željeni način, drugi stupaju u akciju i od partnera energično zahtevaju promenu. Smatraju da je partner, samim tim što jeste partner, dužan da se ponaša na način koji njima odgovara. Interesantno je koliko ove svađe retko donose rezultat u vidu željene promene ponašanja.

Razloga za to ima više. Kada jedan partner nešto zahteva od drugog, drugi to može doživeti kao pokušaj prvog da dominira u vezi. I zato ljudi nekada, čak i kada smatraju da je partner u pravu, prkose njegovom zahtevu da ne bi ispalo da su „krpe” ili „papučići”. Ne žele da budu „pobeđeni”. U svađama brane svoju poziciju u međusobnom odnosu, umesto da se bave promenom ponašanja.

Kada jedan partner pokuša da primeni emocionalno iznuđivanje u stilu: „Da me zaista voliš, ti bi promenio ponašanje”, drugi mu to može vratiti kao bumerang: „A da ti mene voliš, ti bi to moje ponašanje prihvatila”. Rezultat je da se oba partnera osećaju nevoljenim: jedan nije prihvatio ponašanje drugog, a drugi nije pristao da se ponaša na način na koji je prvi zahtevao.

Najgore je kada partner ne pravi razliku između vlastitog ponašanja i sebe kao osobe. U tom slučaju svaki zahtev za promenu ponašanja doživljava kao napad na sebe, kao izjavu drugog da on kao čovek nije dovoljno dobar, da ne zaslužuje ljubav. A kada jedan partner smatra da ga drugi ne voli, tada predmet svađe postaje zajednički odnos, a ne više neko određeno ponašanje.

Ljudi se mogu menjati, ali se to događa samo onda kada oni to žele. Ne možemo drugog naterati, prisiliti da se promeni, da se ponaša drukčije. Možemo ga pozivati na promenu, možemo apelovati i moliti, ali da li će on promeniti način na koji se ponaša zavisi samo od njega. I zato pri izboru partnera ne treba unapred računati da će se partner promeniti na željeni način: verovatnije je da se neće promeniti, nego da hoće.

Zoran Milivojević

Izvor: Politika

Veza zahteva kompromise. Neko ko nije spreman da ih cini ce tesko naci drugu osobu koja je spremna da ih prihvati u potpunosti. Sto se tice kompromisa, jedan sveziji primer:

Drugar ima devojku. Zahtevao je od nje da prestane da pusi ukoliko zeli da imaju nesto vise u buducnosti sto je i uradila. Jednostavno, ne zeli da bude sa nekim ko pusi cigarete sto je ona zarad njega(a i zarad sebe) ispostovala. Jeste fasisticki, ali donekle ga razumem jer nije rekao to bezveze vec zaista zeli "nesto vise" sa njom u smislu da mozda sutradan zive zajedno.  Nekako, koliko god to bila neka "promena" nje, opet je valjda nekako bolje da ne pusi cigarete nego da pusi pa donekle shvatam. Ne shvatam jer ipak nije na njemu da njoj odredjuje kako da zivi svoj zivot.

Inace, ovo u tekstu je "zaljubljivanje" tj "slepilo". Osecaj koji podrazumeva da ne vidimo mane i idealizujemo drugu osobu do nekog savrsenstva. Ljubav je nesto potpuno drugo.

Baš me zanima šta će se desiti ako se ta devojka vrati pušenju za dve-tri godine. Da li će njegova ljubav prema njoj biti dovoljno jaka ili će je ostaviti zbog toga što se ne uklapa u njegov model.

Pa, on je dominantan u vezi tako da cisto sumnjam da ce se ona vratiti pusenju ako ostanu zajedno ali verujem da bi joj odtolerisao cak i da pocne ponovo pusiti i da je ne bi ostavio zbog toga.

U HIMYM-u postoji scena gde Marsal shvata da je Lili dominantna u vezi i da postoji jedno kojem je dozvoljeno vise a drugome manje. Nekako, tako je i kod te promene tj onaj koji je dominantniji ce i vise uspevati u svojim prohtevima u vezi.

Postoji i nešto što se zove "vladavina iz senke", a zapravo i ne razumem zašto iko mora da dominira i diktira uslove veze.

Zato sam te i pitala što me zanima da li je odricanje od cigareta bilo izraz njene svesne volje (ona je i sama želela da prestane pa je njegova inicijativa bila samo dodatni podstrek), njegove dominacije (veza im se svodi na vladanje a ne na ljubav gde on dominitra a ona se slepo potčinjava, kao slučaj tetovaže) ili njene pritajene manipulacije (danas sam ja učinila nešto veliko za tebe ali ćeš mi u buduće zbog toga biti večno zahvalan)

Ne mora i niko i nije rekao da mora, ali itekako ima slucajeva dominacije i manipulacije.

Znam, i ježim se od toga.

Dominacija je kul, ali samo u sekAsu.