POGLED IZ RUSIJE

Evropska unija pod Nikolom Sarkozijem

Izjutra 1. jula Velika Evropa probudila se sa novim, "francuskim licem": na Francusku je u narednih pola godine prešlo rotirajuće predsedavanje Evropskoj uniji.

Francuzi su o tome obavestili čitav svet specijalnom iluminacijom Ajfelove kule u plavim i zlatnim tonovima "Evropske zastave". Predsednik države Nikola Sarkozi govorio je na nacionalnoj televiziji, primio kompletno rukovodstvo EU i uveče priredio tradicionalni Veliki banket za sve komesare Evropske komisije. Smisao "inauguracionih" govora predsednika Pete republike bio je nedvosmislen - on je došao u EU sa misijom da je spase od svih nevolja i vaspostavi liderstvo Francuske, izgubljeno tokom poslednjih godina predsednikovanja Žaka Širaka.

Nakon takve mesijanske nakane ostalim članovima kluba 27 država ne ostaje ništa drugo do da se pripreme na šestomesečna iznenađenja, na koja je toliko spreman hiperaktivni francuski lider. S jedne strane, lideri EU su, naravno, zadovoljni što će Evropa u narednih pola godine biti pod budnim okom tako ubeđenog i energičnog proevropljanina, a s druge - nju pomalo brinu bonapartističke nakane Super Sarka, a i to da on može "skršiti podosta suđa" u težnji da osigura samom sebi, i Francuskoj vrati, evropsku veličinu.

Predsedavanje Sarkozija EU Rusiji ide samo naruku, jer je on ubeđeni pristalica što je moguće skorijeg zaključivanja novog sporazuma o saradnji između Brisela i Moskve, i aktivni advokat našeg uključivanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). O tome da je Sarkozi ozbiljan i odlučan govori već samo to da je on za "svoje" predsedavanje iz francuskog budžeta iskamčio 200 miliona evra. Takve sume za tehničke i protokolarne rashode, skopčane sa predsedavanjem u EU, nije dobio još nijedan njegov prethodnik.

Sa aspekta evropske birokratije pola godine je mizernan rok i tek su neke predsedavajuće zemlje uspele da za vreme svog "dežurstva" ostvare zbilja krupne rezultate. A s druge strane, predsedavanje nije baš nekakva sušta formalnost, kako se može činiti. Ma ko od lidera bio na toj funkciji, on je uvek težio da se po nečemu istakne ili da, u krajnjoj liniji, bude zapažen. Sarkozi ima šanse da "uđe u anale".
Stvar je u tome što je EU zapala u deo Sarkoziju u najnezgodnije vreme, pa još sa teškim nesleđem, i ako uspe da reši makar jedan od teških problema, biće to već dostignuće. Do juna ove godine on je obećao da će napore Francuske koncentrisati na četiri pravca: novom, rigidnom "imigracionom paketu" EU (pooštravanje kontrole i proterivanje nelegalnih migranata), jedinstvenoj politici na zaštiti klime, razradi nove prehrambene i poljoprivredne politike i stvaranje sistema evropske odbrane, nešto poput oružanih snaga EU.

Međutim, posle irskog referenduma 13. jula, na kojem su Kelti većinom kazali "ne" Lisabonskom ugovoru o reformi, Sarkozijevi prioriteti su se resko promenili. On će sada morati da spasava evropski ustav, koji bi po etapama trebalo da stupi na snagu već 2009. i po kojem Evropa treba da živi 2014. Već je objavljeno da će prva poseta u svojstvu "predsednika EU" biti poseta Le Sarka Dablinu 11. jula, gde će pokušati da ubedi premijera Irske u neophodnost da sprovede još jedan referendum o sporazumu, najkasnije do leta iduće godine. On i nemačka kancelarka Angela Merkel su najaktivnije pristalice lisabonskih reformi.
Upravo kao da su u inat Srakozijevim naporima da "ispravi krive vijuge u mozgu" neotesanim Keltima, udar po sporazumu naneli iz zemalja od kojih se to ponajmanje moglo očekivati. Predsednik Nemačke Horst Keler bukvalno je dan uoči ustoličenja Sarkozija na tronu EU iznenada odbio da potpiše već u Bundestagu ratifikovani ugovor, izjavivši da treba da sačeka odluku Ustavnog suda da li je zakonito ili nije da se takav sporazum usvaja bez svenemačkog referenduma. Odbio je da potpiše sporazum i predsednik Poljske Leh Kačinjski. I mada obojica predsednika zauzimaju nominalne funkcije, na "regulisanje" problema mogu biti utrošeni meseci, što svakako neće dati impulse daljoj ratifikaciji ugovora. Do danas je od 27 zemalja sporazum verifikovalo tek 19 njih. U "Lisabon" sada sumnja i Češka, koja od 1. januara 2009. treba da zameni Francusku na predsedničkoj funkciji.

Sarkozi je već objavio da će Francuska biti protiv svakog širenja EU sve dok Lisabonski ugovor ne odobri svih 27 država. Paralelno sa "borbom za ustav", Sarkozi namerava da vaspostavi evropsko jedinstvo, promeni finansijsku politiku EU, suzbije rast cena namirnica i benzina. Zadataka je toliko da Sarkozi neće biti kadar da ih sam iznese.

Što se tiče "evropskog jedinstva", predsednik je to javno obećao u stanju snažnog žara. On je i pre stupanja na tron predsedavajućeg uspeo da se posvađa sa Briselom, i to do mere da je evropski komesar za trgovinu, Britanac Piter Mendelson, čak demonstrativno odbio da učestvuje na banketu 1. jula. Sarko je optužio Mendelsona da je upravo on krivac za neuspeh irskog referenduma zato što vodi nepravilnu poljoprivrednu politiku. Pre toga on je kleo Centralnu banku, tako da uopšte nije stekao prijatelje među finansijerima. Andrej Fedjašin


Izvor: Danas

aha oce to

Ankete: Ponovo pad popularnosti Sarkozija

PARIZ, 4. jula 2008. (Beta-AFP) - Popularnost francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) ponovo je pala, nakon blagog povechanja u junu, na rekordno nizak nivo, pokazuju najnovija istrazzivanja javnog mnjenja, cciji su rezultati objavljeni danas.

Prema istrazzivanju instituta CSA, poverenje gradjana u Sarkozija palo je u periodu od mesec dana za tri procenta, na 36 odsto. Recc je o najnizzem nivou zabelezzenom u istrazzivanjima CSA od izbora Sarkozija za predsednika u maju 2007. godine.

Najnovije istrazzivanje sprovedeno je u sredu i ccetvrtak, odnosno delom i posle oslobadjanja francusko-kolumbijske drzzavljanke Ingrid Betankur (Betancourt).

Prema istrazzivanju instituta TNS-Sofr, popularnost francuskog predsednika pala je u junu za ccetiri procenta na 33 odsto Francuza koji su izjavili da imaju poverenje u Sarkozija. Ukupno 65 odsto gradjana je iznelo suprotno missljenje.

Pitanje kupovne mochi i preveliko izlaganje privatnog zzivota francuskog predsednika u javnosti najccessche su navodjeni kao razlozi za pad popularnosti Sarkozija od poccetak ove godine.

Prema istrazzivanju BVA, objavljenom jucce, 51 odsto Francuza smatra da Sarkozijeva supruga, Karla Bruni (Carla) dosta dobro obavlja ulogu prve dame.

Njena popularnost je, medjutim, opala za tri odsto u donosu na prethodnu anketu, possto sada 22 odsto ispitanika smatra da ona losse obavlja svoju ulgou. Broj gradjana koji tako misle, povechao se za za ssest odsto u prethodna tri meseca.

Papuljas: Velike greške na Balkanu
4. jul 2008. | 10:05 | Izvor: Tanjug
Beč -- Evropa je na Balkanu napravila velike greške, ocenio je sinoć u Beču predsednik Grčke Karolos Papuljas, koji se nalazi u trodnevnoj poseti Austriji.


U vezi sa Kosovom, Papuljas je, u razgovoru sa Barbarom Pramer, predsednicom austrijskog parlamenta, podsetio da je još uvek na snazi Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244. "Pitanje je kako se može važan princip teritorijalnog integriteta ignorisati", naveo je Papuljas.

Predsednik Grčke je podsetio da SAD i Rusija imaju interese na Balkanu, ujedno ocenjujući da je "Evropa na Ballkanu napravila velike greške".

Papuljas i Pramerova su zajedno ocenili da Austrija i Grčka imaju veliki interes za pozitivnim razvojem na Balkanu.

Oni su naveli i da su zadovoljni predstojećim formiranjem proevropske vlade u Srbiji.

Sada Evropska unija treba da podrži tu vladu, poručili su Papuljas i Pramerova.