Sarkozi: Balkan u EU da, ali ne sad
1. jul 2008. | 01:32 -> 17:26 | Izvor: B92, Beta, Tanjug
Pariz, Brisel, Beograd, Subotica -- Predsednik Francuske Nikola Sarkozi kaže da Francuska želi Balkan u EU, ali da ne dolazi u obzir proširenje dok EU ne reši svoje institucionalne probleme.



 Francuska želi da zemlje Balkana uđu u Evropsku uniju, izjavio je Sarkozi, navodeći da neuspeh Lisabonskog ugovora odlaže to pitanje dok ne bude rešena institucionalna kriza unutar bloka 27 zemalja članica. Sarkozi kaže da to znači i privremeno blokiranje pristupa Hrvatskoj, koja je u statusu kandidata.

Uoči stupanja te zemlje na mesto predsedavajućeg EU, Sarkozi je na francuskoj televiziji izneo stav zvaničnog Pariza da podržava ulazak balkanskih zemalja u Uniju. Za Sarkozija je to način da zavlada mir u regionu "u kome je počeo jedan svetski rat" i u kome još uvek vladaju tenzije.

Sarkozi: Ne dolazi u obzir da nastavljamo proširenje Unije pre nego što budemo u stanju da uspostavimo odgovarajuće institucije. To smo uradili sa uključivanjem zemalja Istočnog bloka, i to je bila velika greška. Ja sam za proširenje ka istoku, ali pre toga moramo da reformišemo institucije.

Novinar: Znači, blokiramo Hrvatsku?

Sarkozi: Da.

Sarkozi se obratio sunarodnicima u formi televizijskog intervjua, kako bi im objasnio ciljeve Francuske na čelu EU i probleme sa kojima se suočava na početku šestomesečnog mandata, koji zvanično počinje danas.

Đelić: Kandidati do kraja godine

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je kako Srbija očekuje da tokom francuskog predsedavanja dobije status kandidata za ulazak u Uniju. Đelić procenjuje da bi takva odluka mogla biti doneta uoči Nove godine, 11. ili 12. decembra.
"Potrebno je iz korena promeniti način na koji gradimo Evropu", koja "zabrinjava" evropske građane, rekao je Sarkozi.

"Ovako ne ide. Evropa zabrinjava i, što je po mom mišljenju još gore, malo pomalo naši sunarodnici se pitaju da li ih nacionalni okvir ipak više štiti od evropskog", rekao je francuski šef države.

"Tačno je da nam irsko 'ne' otežava zadatak, ne samo kao predsedavajućem EU, već i kao Evropljanima. 27 zemalja se složilo. 19 je već ratifikovalo Lisabonski sporazum", kaže on.

"Dakle, najbitnije je da probamo da rešimo problem sa Ircima i da ostale zemlje ratifikuju Sporazum. Kada govorimo o Ircima, želim da kažem da ću otići tamo i pokušati da razumem šta se tamo dogodilo i šta možemo da uradimo da rešimo ovu situaciju. No, ne treba žuriti", kazao je on.

Sarkozi je objasnio da "očekujemo od Evrope da štiti Evropljane protiv rizika koje nosi mondijalizacija, a upravo tu ne funkcioniše".

"Zato je potrebno razmisliti kako da učinimo da Evropa štiti Evropljane u svakodnevnom životu", poručio je francuski predsednik u trenutku kada EU potresa kriza pošto su glasači u Irskoj na referendumu 12. juna odbili Lisabonski ugovor o reformi Unije, neku vrstu ustava najveće regionalne integracije na svetu.

Prema istraživanju javnog mnjenja koje je u nedelju objavio regionalni list "Uest-Frans", gotovo jedan od tri Francuza nema poverenja u izgradnju zajedničkog evropskog doma.

Teral: Ubrzati put Srbije u EU

Vesela atmosfera na konferenciji za novinare u Beoogradu (Fonet)
Vesela atmosfera na konferenciji za novinare u Beoogradu (Fonet)
Bez obzira na zastoj u primanju novih članica u Evropsku uniju, Srbija će postati njen član, ponovio je Žan Fransoa Teral, ambasador Francuske koja od danas predsedava Evropskoj uniji.

U nastavku evropskih integracija od Srbije neće biti traženo da prizna nezavisnost Kosova ali će vlasti u Beogradu morati da ostvare punu saradnju sa Haškim tribunalom, kaže Teral.

Najavljujući predsedavanje Francuske, ambasador Teral rekao je da se u Parizu Srbija posmatra kao ključna zemlja u regionu. Trenutna kriza u Uniji nastala posle odbijanja Irske da ratifikuje Lisabonski sporazum koji omogućava prijem novih članica, neće uticati na proces integracija Srbije, kaže Teral.

"Reč je o dva paralelna procesa. S jedne strane imamo unutar Unije problem koji moramo da rešavamo odmah. S druge strane, Srbija će biti integrisana u Uniju ali je to pitanje koje će se rešavati u godinama koje dolaze. Dakle, to su procesi koji se ne podudaraju vremenski i koji nisu suprotstavljeni", rekao je francuski ambasador.

Tokom francuskog predsedavanja misija Evropske u nije u Srbiji biće pojačana novim kadrovima i postaće jedna od najvećih kancelarija Unije u svetu, najavio je šef delegacije Žozep Ljoveras.

"Predstojećih šest meseci posebno su značajne za Srbiju. Znam da to može da zazvuči kao fraza ali ubeđen sam u to. Izbori su potvrdili evropsku orijentaciju Srbije. U narednim mesecima nadam se, moći ćemo da vidimo koja će opcija prevagnuti u Srbiji - opcija kontinuiteta ili ubrzanja. Nadam se da će to biti ubrzavanje integracija. Videćemo da li je Srbija u stanju da ostvari svoje evropske ambicije", kazao je Ljoveras.

Od Srbije se ne očekuje da prizna nezavisnost Kosova radi članstva u Uniji, tvrdi ambasador Teral i dodaje da je uslov za dobijanje statusa kandidata puna saradnja sa Haškim tribunalom.

“Uslovi su uslovi i treba ih ispuniti, a uslov je da glavni tužilac Haškog tribunala oceni da je saradnja Srbije zadovoljavajuća. Nadam se da će nova vlada intenzivno raditi na rešavanju tog pitanja i ako procenimo da je saradnja dobra, što se Francuske tiče, možemo da idemo napred", poručio je Teral.

Tokom francuskog predsedavanja ambasadori zemalja EU posetiće Niš, Novi Sad i jug Srbije. Francuska ambasada pokloniće 1.000 ulaznica za predstojeći Egzit, a na samom festivalu ambasadori će učestvovati u debati o odnosu EU i Srbije.

Ambasada Francuske i B92 zajedno će pokrenuti program “Juronjuz” koji će emitovati na info kanalu od 15. jula.

Ren veruje u saradnju sa Hagom

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je kako veruje da će nova vlada Srbije biti "u potpunosti privržena punoj saradnji s Haškim tribunalom".

"Puna saradnja s Haškim tribunalom ostaje uslov za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i za početak primene Privremenog sporazuma", izjavio je sinoć komesar Ren na konferenciji u Univerzitetskoj fondaciji u Briselu.

"Stoga verujem da će srpski lideri u novoj vladi biti u potpunosti privrženi punoj saradnji s Haškim tribunalom", rekao je evropski komesar.

Ren je istakao da se Srbija, po prvi put od kada je on 2004. došao na mesto evropskog komesara, nalazi u "dobroj prilici za napredak".

"Nova proevropska vlada koja će biti formirana ove nedelje, biće sastavljena uglavnom od demokratskih snaga", izjavio je evropski komesar.

Ren je ocenio da je, u slučaju Srbije, radi postizanja napretka ka evropskim integracijama "mnogo bolje oslanjati se na evoluciju nego na katarzu".

"Glavni posao treba obaviti u Srbiji"

Glavni i odgovorni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić ocenio je da Srbija, bez obzira na to ko predsedava Evropskoj uniji, mora da uradi sve da se skine suspenzija sa Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji.

Gostujući u emisiji B92 Prelistavanje, on je rekao da bi jedna od tema u odnosima Srbije i Unije mogla da bude i prisustvo misije EU na Kosovu, ali je naveo da neslaganje oko tog pitanja neće negativno uticati na evropske integracije u ovoj fazi.

"Pre nego što reši da pogleda u Pariz, Srbija treba da deblokira taj sporazum i omogući njegovu primenu, jer je to prvi preduslov da se uđe u proces koji bi trebalo da dovede do kandidature", kaže on.

"Srbija najavljuje, vrlo optimistički, da želi da dobije status kandidata na samitu EU u decembru ove godine, ali nezavisno od odnosa u Uniji glavni posao treba da se obavi u Srbiji ", rekao je Sekulić.

Mas: Proevropska vlada ubrzava put u EU

Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas ocenio je da će formiranje proevropske vlade u Srbiji povećati šanse za ubrzanje procesa integracije zemlje u Evropsku uniju.

Mas je posle razgovora sa sa čelnicima lokalne samouprave u Subotici rekao da najavljeno formiranje proevropske vlade povećava i šanse za bolji život građana i priliv stranih investicija u Srbiju.

Govoreći o saradnji sa Suboticom, ambasador Mas je izrazio nadu da će taj grad nastaviti da sarađuje sa nemačkim investitorima i dodao da je veoma važno da se lokalna samouprava o pitanju privlačenja stranih ulagača ugleda na iskustva susednih zemalja.

"Potrebno je da sa investitorima koje želite da privučete sarađujete koristeći iskustva susednih zemalja koje su već ušle u EU. Očigledno je da je u tim zemljama život bolji i nadam se da će i u Srbiji kako ti procesi budu odmicali taj napredak biti očigledan", rekao je Mas.

Gradonačelnik Subotice Geza Kučera kazao je da u Subotici ima nekoliko nemačkih investitora, a da je najbolji primer dobre investicije preduzeće "Loher" koje je, kako tvrdi, jedno od najboljih u gradu.

Vrlo realan covek ovaj Djelic, nema sta........mozda ima neki plan da digne u vazduh Holandiju i Belgiju

Ђелић је постао један од владара из сенке НСП и Рокафелер му је лично предао кључеве Европе да ради са њом шта год пожели.

Рачуна човек кад је уништио толике фирме, шта је за њега стари континент.

Šta lupaš majketi?Nema većih nesreća za ovu zemlju od onih koje ti podržavaš.Izdali su sve moguće i nemoguće nacionalne interese....

Što se Rokfelera tiče-nadam se da će goreti večno.

taxtex, ја не сумњам да ти мрзиш такође НСП и њихове филијале, али како то да један анти-глобалиста попут тебе подржава Рокафелерове слуге у својој земљи.
То је апсурдно ... или си за њих или против њих, али свих њих.

Kušner: Lisabon, pa širenje
2. jul 2008. | 18:21 | Izvor: Tanjug
Pariz -- Dalje širenje EU na balkanske zemlje biće moguće pošto svih 27 članica bude potpisalo Lisabonski sporazum, izjavio je francuski ministar spoljnih poslova, Bernar Kušner.

"Do daljeg širenja EU, na Balkan i druge zemlje koje žele da uđu, doći će posle potpisivanja Lisabonskog ugovora, a ne pre", rekao je Kušner Tanjugu na marginama svečanosti inauguracije "Kriznog centra" u Ke d'Orseju.

"Interesantno je da želimo da uđemo u Evropu, a jednom kad smo u njoj, nismo zadovoljni", prokomentarisao je Kušner aludirajući na izjavu poljskog predsednika Leha Kačinjskog, koji je rekao da neće staviti potpis na Lisabonski sporazum zato što je taj dokument postao "bespredmetan" posle odbijanja Iraca da ga ratifikuju.

"Ne sumnjam da je samo pitanje vremena kada će potpisati jer je poljski parlament već ratifikovao Lisabonski ugovor. Potrebno je da potpiše, da odluči, to je njegov problem, ne naš", rekao je Kušner, dodajući da je "siguran da će (Kačinski) na kraju potpisati".

Šef francuske diplomatije je objasnio da je "u stalnom kontaktu sa poljskim prijateljima".

Za Kušnera, širenje EU na 27 zemalja 2004. godine "nije bila greška, već teškoća" koja će biti "prevaziđena".

"Širenje na 27-oricu nije bilo dobro pripremljeno jer je trebalo objasniti stvari mnogo bolje, ali to nije bila greška", rekao je šef francuske diplomatije.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je na samitu evropskih zemalja u Briselu 20. juna izjavio da njegova zemlja želi širenje EU na balkanske zemlje, ali da to nije moguće bez Lisabonskog ugovora, u kome je predviđena reforma institucija.

Poljska je direktno napala francuskog šefa države što je uslovio svako dalje širenje Evropske unije usvajanjem Lisabonskog ugovora, podsećajući da je Francuska prvobitno odbila nacrt evropskog ustava na referendumu 2005. godine.

Francuska ima podršku Nemačke u stavu da ne može biti daljeg širenja Unije bez potpisivanja Ugovora i reforme institucija.

hahahahahahahahaha kakav idiot iz koje je istorije on ucio

Тешко њима, ако нас приме ...

Миле Ненадић

Супердржава и мини државe

Донедавно смо се бојали само великих држава, а сада на површину избија неодређена фобија од Кleinstaaterei



На политичкoј карти Европе лако се уочавају мале државице, у литератури познате и као Кleinstaaterei. Најчешће су то јата државица настала на раселинама моћних империја и великих државних система. Балкански скуп ових државица је најбројнији од свих. Настао је као резултат судара великих геополитичких плоча, Отоманске империје и Хабзбуршког царства. То су административне државе које не могу постојати без великих држава-заштитника.

Kleinstaaterei су променљиве форме непрестане етатизације, стигматичне институције инфициране међувладавинама поклеклих и успињућих светских поредака. У њима догађаји теку бесном брзином, тако да њихова историја може послужити као пречица у путовањима кроз глобалну историју.

Донедавно смо се бојали само великих држава, а сада на површину избија неодређена фобија од малих државица. Разлоге за то не треба тражити у чињеници да мале државе нису у стању да решавају стварне проблеме, него у томе да као Kleinstaaterei имају моћ да отежавају решавање проблема. Отимачина Косова је добар пример. Косово је само још једна Kleinstaaterei која је добила поменуту моћ. Извесно је да се до коначног решења косовског проблема не може доћи пре него се рашчисти с тим шта је стварни проблем.

Признавањем Косова Европска унија се прећутно опредељује за преетатизацију свога политичког простора. Изворно, Унија не почива на идеји непрестане етатизације: нити сједињује, нити ствара државе, него повезује грађане и људе. Ствари су се изгледа промениле. Дошло је до замене принципа и промене гледишта.

Као и други облици држава, и Унија поседује извесну моћ ширења, самосвојну тенденцију да расте, ендогени империјализам који је без престанка тера да добија на површини. Ако тако настави постаће континентална супердржава, сачињена од чврстог језгра супрадржава испреплетених низом Kleinstaaterei као променљивом формом етатизације. Етатизација Косова је камен темељац таквог њеног модела ширења. Што моћ ширења буде већа, већа ће бити и фобија од Kleinstaaterei. Да се не лажемо, скоро све европске нације-државе могу претендовати на отимање бар једне Kleinstaaterei својим комшијама.

Анализа моћи Уније није питање скале, нити је питање сегмената те скале, него је питање гледишта. По изворном гледишту, ЕУ почива на претпоставци изграђивања новог типа друштвене заједнице, новог колективитета, и на вредностима које богате свакодневни живот људи. Као таква, она изузетно погодује стварању осећаја пуне културне и политичке слободе, односно економске стабилности. Сама свест о постојању плуралитета националности и култура Унију чини великом, конкурентном и моћном заједницом.

Насупрот томе, моћ ширења Уније као фингиране супердржаве почива на гледишту да такву сложену структуру треба осигурати новим Kleinstaaterei, државицама које имају исту улогу коју су имали милети у Отоманској империји. Као и милети, Kleinstaatereiће наставити да следе идеале етничке и културне хомогености, истоветности и јединствености, и зато ће заувек остати мали и неразвијени. У заблуди су они који мисле да милетско „клајинштатеријанство” погодује либерално-демократском концепту европског друштва.

Нове Kleinstaaterei су директна претња по стабилност многих европских држава. Већ постоје значајне скупине припадајућих грађана које нове Kleinstaaterei не осећају својим државама: звижде химни, окрећу леђа застави, нису „фанови” њених спортских и других репрезентација и тимова, угледни појединци се осећају угледницима других држава и слично. То није случај само са српском скупином на Косову. Стање је једнако лоше у Црној Гори, БиХ и Македонији, а нешто повољније у Хрватској и Србији.

Друштва Kleinstaatereiсу препознатљива по конфликтима идентитета њихових грађана. Идентитетске групе се и даље одликују изузетном нетрпељивошћу и екстремном бруталношћу. Некадашњи пријатељи, комшије, колеге или рођаци и даље једни друге третирају као непријатеље. Невероватно, у жељи да буду актери који разарају основне друштвене везе грађани су агилнији него државни службеници. На Косову је најтеже, али није боље ни у другим Kleinstaaterei. Свако рачуна с оним другим, питајући се ко је он, шта мисли, одакле долази, које је вероисповести, које националности, против кога је, за кога је и слично. Онај „други” не лечи, не порађа, не образује, не сахрањује, не венчава. „Други” је овде и објективно Сартров пакао.

Професор социологије на Педагошком факултету у Сомбору

Миле Ненадић
[објављено: 03/07/2008]

World War III jedva cekam

POGLED IZ RUSIJE

Evropska unija pod Nikolom Sarkozijem

Izjutra 1. jula Velika Evropa probudila se sa novim, "francuskim licem": na Francusku je u narednih pola godine prešlo rotirajuće predsedavanje Evropskoj uniji.

Francuzi su o tome obavestili čitav svet specijalnom iluminacijom Ajfelove kule u plavim i zlatnim tonovima "Evropske zastave". Predsednik države Nikola Sarkozi govorio je na nacionalnoj televiziji, primio kompletno rukovodstvo EU i uveče priredio tradicionalni Veliki banket za sve komesare Evropske komisije. Smisao "inauguracionih" govora predsednika Pete republike bio je nedvosmislen - on je došao u EU sa misijom da je spase od svih nevolja i vaspostavi liderstvo Francuske, izgubljeno tokom poslednjih godina predsednikovanja Žaka Širaka.

Nakon takve mesijanske nakane ostalim članovima kluba 27 država ne ostaje ništa drugo do da se pripreme na šestomesečna iznenađenja, na koja je toliko spreman hiperaktivni francuski lider. S jedne strane, lideri EU su, naravno, zadovoljni što će Evropa u narednih pola godine biti pod budnim okom tako ubeđenog i energičnog proevropljanina, a s druge - nju pomalo brinu bonapartističke nakane Super Sarka, a i to da on može "skršiti podosta suđa" u težnji da osigura samom sebi, i Francuskoj vrati, evropsku veličinu.

Predsedavanje Sarkozija EU Rusiji ide samo naruku, jer je on ubeđeni pristalica što je moguće skorijeg zaključivanja novog sporazuma o saradnji između Brisela i Moskve, i aktivni advokat našeg uključivanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). O tome da je Sarkozi ozbiljan i odlučan govori već samo to da je on za "svoje" predsedavanje iz francuskog budžeta iskamčio 200 miliona evra. Takve sume za tehničke i protokolarne rashode, skopčane sa predsedavanjem u EU, nije dobio još nijedan njegov prethodnik.

Sa aspekta evropske birokratije pola godine je mizernan rok i tek su neke predsedavajuće zemlje uspele da za vreme svog "dežurstva" ostvare zbilja krupne rezultate. A s druge strane, predsedavanje nije baš nekakva sušta formalnost, kako se može činiti. Ma ko od lidera bio na toj funkciji, on je uvek težio da se po nečemu istakne ili da, u krajnjoj liniji, bude zapažen. Sarkozi ima šanse da "uđe u anale".
Stvar je u tome što je EU zapala u deo Sarkoziju u najnezgodnije vreme, pa još sa teškim nesleđem, i ako uspe da reši makar jedan od teških problema, biće to već dostignuće. Do juna ove godine on je obećao da će napore Francuske koncentrisati na četiri pravca: novom, rigidnom "imigracionom paketu" EU (pooštravanje kontrole i proterivanje nelegalnih migranata), jedinstvenoj politici na zaštiti klime, razradi nove prehrambene i poljoprivredne politike i stvaranje sistema evropske odbrane, nešto poput oružanih snaga EU.

Međutim, posle irskog referenduma 13. jula, na kojem su Kelti većinom kazali "ne" Lisabonskom ugovoru o reformi, Sarkozijevi prioriteti su se resko promenili. On će sada morati da spasava evropski ustav, koji bi po etapama trebalo da stupi na snagu već 2009. i po kojem Evropa treba da živi 2014. Već je objavljeno da će prva poseta u svojstvu "predsednika EU" biti poseta Le Sarka Dablinu 11. jula, gde će pokušati da ubedi premijera Irske u neophodnost da sprovede još jedan referendum o sporazumu, najkasnije do leta iduće godine. On i nemačka kancelarka Angela Merkel su najaktivnije pristalice lisabonskih reformi.
Upravo kao da su u inat Srakozijevim naporima da "ispravi krive vijuge u mozgu" neotesanim Keltima, udar po sporazumu naneli iz zemalja od kojih se to ponajmanje moglo očekivati. Predsednik Nemačke Horst Keler bukvalno je dan uoči ustoličenja Sarkozija na tronu EU iznenada odbio da potpiše već u Bundestagu ratifikovani ugovor, izjavivši da treba da sačeka odluku Ustavnog suda da li je zakonito ili nije da se takav sporazum usvaja bez svenemačkog referenduma. Odbio je da potpiše sporazum i predsednik Poljske Leh Kačinjski. I mada obojica predsednika zauzimaju nominalne funkcije, na "regulisanje" problema mogu biti utrošeni meseci, što svakako neće dati impulse daljoj ratifikaciji ugovora. Do danas je od 27 zemalja sporazum verifikovalo tek 19 njih. U "Lisabon" sada sumnja i Češka, koja od 1. januara 2009. treba da zameni Francusku na predsedničkoj funkciji.

Sarkozi je već objavio da će Francuska biti protiv svakog širenja EU sve dok Lisabonski ugovor ne odobri svih 27 država. Paralelno sa "borbom za ustav", Sarkozi namerava da vaspostavi evropsko jedinstvo, promeni finansijsku politiku EU, suzbije rast cena namirnica i benzina. Zadataka je toliko da Sarkozi neće biti kadar da ih sam iznese.

Što se tiče "evropskog jedinstva", predsednik je to javno obećao u stanju snažnog žara. On je i pre stupanja na tron predsedavajućeg uspeo da se posvađa sa Briselom, i to do mere da je evropski komesar za trgovinu, Britanac Piter Mendelson, čak demonstrativno odbio da učestvuje na banketu 1. jula. Sarko je optužio Mendelsona da je upravo on krivac za neuspeh irskog referenduma zato što vodi nepravilnu poljoprivrednu politiku. Pre toga on je kleo Centralnu banku, tako da uopšte nije stekao prijatelje među finansijerima. Andrej Fedjašin


Izvor: Danas

aha oce to

Ankete: Ponovo pad popularnosti Sarkozija

PARIZ, 4. jula 2008. (Beta-AFP) - Popularnost francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) ponovo je pala, nakon blagog povechanja u junu, na rekordno nizak nivo, pokazuju najnovija istrazzivanja javnog mnjenja, cciji su rezultati objavljeni danas.

Prema istrazzivanju instituta CSA, poverenje gradjana u Sarkozija palo je u periodu od mesec dana za tri procenta, na 36 odsto. Recc je o najnizzem nivou zabelezzenom u istrazzivanjima CSA od izbora Sarkozija za predsednika u maju 2007. godine.

Najnovije istrazzivanje sprovedeno je u sredu i ccetvrtak, odnosno delom i posle oslobadjanja francusko-kolumbijske drzzavljanke Ingrid Betankur (Betancourt).

Prema istrazzivanju instituta TNS-Sofr, popularnost francuskog predsednika pala je u junu za ccetiri procenta na 33 odsto Francuza koji su izjavili da imaju poverenje u Sarkozija. Ukupno 65 odsto gradjana je iznelo suprotno missljenje.

Pitanje kupovne mochi i preveliko izlaganje privatnog zzivota francuskog predsednika u javnosti najccessche su navodjeni kao razlozi za pad popularnosti Sarkozija od poccetak ove godine.

Prema istrazzivanju BVA, objavljenom jucce, 51 odsto Francuza smatra da Sarkozijeva supruga, Karla Bruni (Carla) dosta dobro obavlja ulogu prve dame.

Njena popularnost je, medjutim, opala za tri odsto u donosu na prethodnu anketu, possto sada 22 odsto ispitanika smatra da ona losse obavlja svoju ulgou. Broj gradjana koji tako misle, povechao se za za ssest odsto u prethodna tri meseca.

Papuljas: Velike greške na Balkanu
4. jul 2008. | 10:05 | Izvor: Tanjug
Beč -- Evropa je na Balkanu napravila velike greške, ocenio je sinoć u Beču predsednik Grčke Karolos Papuljas, koji se nalazi u trodnevnoj poseti Austriji.


U vezi sa Kosovom, Papuljas je, u razgovoru sa Barbarom Pramer, predsednicom austrijskog parlamenta, podsetio da je još uvek na snazi Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244. "Pitanje je kako se može važan princip teritorijalnog integriteta ignorisati", naveo je Papuljas.

Predsednik Grčke je podsetio da SAD i Rusija imaju interese na Balkanu, ujedno ocenjujući da je "Evropa na Ballkanu napravila velike greške".

Papuljas i Pramerova su zajedno ocenili da Austrija i Grčka imaju veliki interes za pozitivnim razvojem na Balkanu.

Oni su naveli i da su zadovoljni predstojećim formiranjem proevropske vlade u Srbiji.

Sada Evropska unija treba da podrži tu vladu, poručili su Papuljas i Pramerova.