Dok kalendar beleži jedanaestu godinu od demokratskih promena u Srbiji, svečarski karakter 5. oktobra sve više nestaje u magli razočarenja i izneverenih očekivanja većine ljudi koja je taj prevrat "iznela na svojim leđima".



Među njima su i novinari vodećih nezavisnih beogradskih redakcija koji su tog dana izveštavali građane Srbije o dešavanjima u centru Beograda, a koje je MONDO pronašao jedanaest godina kasnije...

 Tadašnji novinari i urednici Novinske agencije Beta, RTV B92, lista "Danas" i francuske agencije AFP otkrivaju šta im se tog dana dešavalo na terenu, ali i koja njihova nadanja su ostvarena u demokratskoj Srbiji.

 U velikim demonstracijama u Beogradu 5.oktobra 2000. godine okončana je vladavina Slobodana Miloševića. Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, centralne demonstracije održane su u Beogradu, gde se na poziv tadašnje opozicione Demokratske opozicije Srbije (DOS) okupilo više stotina hiljada ljudi.

 DOS je pozvao na demonstracije zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SR Jugoslavije. Na izborima 24. septembra 2000. za predsednika SRJ izabran je kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica, porazivši dotadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

"Uhapsite Slobu" - Nema potrebe!

Vesna Milosavljević je 5. oktobra, kao jedan od urednika u Novinskoj agenciji Beta, sređivala mnogobrojne informacije sa terena iz cele Srbije koje su "ulivale optimizam da je sve ipak pod kontrolom i da neće biti haosa".

 "Iako sam i sama kasnije bila reporter iz ulica oko RTS-a kada je došlo do sukoba, suzavca i pometnje, najjaču zebnju osetila sam u Skupštini grada, gde sam od popodneva do kasne večeri bila jedan od retkih novinara koji su izveštavali iz prostorija u kojima su bili lideri DOS-a.

 Zgrada je bila puna raznog stranačkog obezbeđenja, osećala se tenzija i neizvesnost, a narod na platou ispred Starog dvora postajao je sve nestrpljiviji i očekivao da mu kažu šta se dešava, kakav je plan i da li je pobeda uopšte zaista izvojevana", priča za MONDO Milosavljevićeva.

 Lideri DOS-a, priseća se tadašnja urednica Bete, povremeno su se obraćali sa balkona da se okupljeni ne bi razilazili i da bi ih umirili. "Nekoliko puta sam odlazila do redakcije kako bih donela najnovije odštampane vesti koje su čitane sa terase. Napokon se obratio i Vojislav Koštunica, koga su okupljeni prekidali povicima: 'Uhapsite Slobu!' Koštunica je poručio da za tim nema potrebe, jer je Milošević navodno odavno uhapšen i ne sme među narod.

 "To je bio prvi jasan znak dometa petooktobarskih "promena". U redakciji sam kasnije te večeri radila pregled pisanja sutrašnje štampe i više nije bilo razlike među naslovnim stranama dotadašnjih nezavisnih i režimskih medija.

 To je bio još jedan znak da će i mnoge druge stvari biti takve kao da devedesete nisu postojale i da niko neće odgovarati za to što nam je 5. oktobar uopšte bio potreban", ocenjuje Vesna Milosavljević.

Varka zvana "surovi kapitalizam"



Tada novinar-reporter, a sada glavni urednik lista "Danas" Zoran Panović priseća se 5. oktobra 2000. kao dana tokom kog se nagutao suzavca ispred tadašnje Skupštine SRJ, opšte gužve u kojoj su navijači utrčavali u parlament, nadrealnih slika specijalnih jedinica policije u hamerima kojima su učesnici protesta mahali, ali i govora Vojislava Koštunice na državnoj televiziji u kom mu je delovao odlučno i u kom se, kako kaže, nisu mogle pretpostaviti bilo kakve kalkulantske namere...

 Najveće iznenađenje za Panovića bilo je jutarnje izdanje "Politike" 6. oktobra. "Naslovna strana tog lista doživela je pravi kopernikanski obrt", kaže za MONDO Panović, koji je 5. oktobra izveštavao za svoj nezavisni list.

 Manipulanstvo u medijima koje je kontrolisao tadašnji režim upravo je ono što je Panoviću lično najviše smetalo tokom vladavine Miloševića. "Toga više nema, taj trulež je morao da se odstrani", kaže glavni urednik "Danasa".

 Sa druge strane, smatra da su građani imali nerealna očekivanja posle 5. oktobra jer nisu mogli da shvate da taj dan označava ulazak Srbije u surovi kapitalizam, a ne zadržavanje starog sistema uz dobijanje pomoći sa Zapada.

 Najveće njegovo razočaranje upravo je taj Zapad koji je, kako kaže posle 5. oktobra "iznivelisao ljude koji su bili za Miloševića i protiv njega", stavljajući ih u istu poziciju u kojoj je kažnjen i "dobar deo demokratske Srbije".

"Samo Ivica Dačić može biti zadovoljan"



Novinarka AFP-a Katarina Subašić seća se da su svi novinari koji su izvestavali sa tadašnjih protesta, uoči 5. oktobra bili užasno umorni pošto su celo leto radili po 16 sati dnevno.

 "Oko 12 krenula sam ka Skupštini gde je već počelo hoškanje 'Veljinih' (sadašnjeg lidera Nove Srbije Velimira Ilića) s policijom. Sećam se da je bila gotovo svečarska atmosfera, znalo se da se nešto posebno dešava.

 Svi smo pratili šta se događa s grupama koje dolaze i Beograd iz Srbije i odjednom smo shvatili da je prepun trg ispred Skupštine" priseća se Subašićeva.

 Ona i kolega iz španske agencije jedva su se probili do prvog reda ispred kordona, 20 minuta im je trebalo da prođu kroz masu ljudi da bi prešli deset metara. "Bilo je oko tri sata kad je masa krenula u Skupštinu odakle je policija ispaljivala suzavac. Mi smo se izvukli i otišli u Vlajkovićevu ulicu, a onda smo krenuli do zgrade RTS odakle su se čuli pucnji.

 Tu sam videla kako su tukli tadašnjeg direktora RTS Dragoljuba Milanovića i još dve voditeljke te televizije. Prva sam javila da policajci napuštaju RTS i da su se predali", kaže Katarina za MONDO.

 Navodi i da su mobilni telefoni tada užasno loše radili i da kada je konačno uspostavila vezu sa redakcijom, više je nije prekidala.

 Katarina se seća i suzavca, koji je tek oko šest popodne umivanjem skinula s lica, ali i "polurevolucionarnog raspoloženja" koje je usledilo.

 "Bila sam tu kad su razvalili Markovu parfimeriju (Marka Miloševića) i napisali na njoj 'Žali se tati'...

 Onda su se Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić obratili masi, a novinari su otišli u Skupštinu grada i tamo proveli noć.

 "Tu sam prvi put videla neke kolege koje su izveštavale za državne medije, kod mene je to izazvalo veliki bes", kaže Katarina.

 "Mislim da su nezavisni novinari napravili veliku grešku što su još tog 5. oktobra dozvolili da se u njihovim redovima nađu poslušnici Miloševićevog režima. Sklona sam da verujem da je vlast nastojala da ih izjednači sa nama da bi mogla da kontroliše medije.

 Postpetooktobarske vlasti uspostavile su totalnu kontrolu nad medijima, a novinari su krivi što su dozvolili da oni isti Miloševićevi poslušnici danas budu urednici u medijima i spuštaju glavu pred vlastima. U tom smislu, unazadili smo se u odnosu na devedesete", kaže Katarina.

 Upitana da li smatra da vlada opšte razočarenje rezultatima koji su postignuti posle 5. oktobra, Subašićeva ocenjuje da "sem Ivice Dačića ne zna nikoga ko bi mogao da bude zadovoljan".

 "Možda je bilo malo naivno što smo verovali da će ići brzo i lako. Taj osećaj imala sam do Đinđićevog ubistva, a posle toga je sve stalo. Očekivala sam da bude druagačije, a ne da mi ultranacionalisti diktiraju šta ću da radim u nedelju ujutru...Ipak, dosta toga se i promenilo jer smo pre petog oktrobra izveštavali samo o Miloševiću i ratovima".

Hag i Kosovo nisu opravdanje

I tadašnja novinarka B92, a sada autorka emisije "Jedan na jedan" Televizije Vojvodina Danica Vučinić deli razočarenje dešavanjima u društvu posle 5. oktobra.

 "Ne znam da li je to pitanje naše naivnosti, idealizma ili previše godina života u devedesetim i ratovima, ali svako ko je želeo promene je razočaran", kaže Danica za MONDO.

 "Sećam se da je u noći izmedju 5. i 6. oktobra ispred Skupštine grada prolazio jedan od lidera DOS-a Goran Svilanović i da smo mu se koleginica Brankica Stanković i ja javile i rekle 'super'. On je na to odgovorio: Nemojte prerano da se radujete, misleći na to veče. Ipak, svaki put setim se te rečenice", kaže Vučinićeva.

 Ona ne krije razočarenje političarima koji su bili u DOS-u zbog neostvarenih obećanja u koja su učesnici protesta iskreno verovali.

 "Nije da se nije ništa promenilo, ali zbog čega Zakon o restituciji još nije završen, zašto i posle četiri demokratske vlade u 2011. godini razgovaramo o evroskepticima".

 Vučinićeva ne smatra da za političare postoje opravdanja vezana za "objektine prepreke" zvane Haški tribuinal i Kosovo.

 "Hag je subjektivna prepreka, mi smo usvojili Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i krivi smo što se nismo suočili s tim ranije. Takođe pouzdano znam da je Evropska komisija od Srbije očekivala regionalnu saradnju sa Kosovom, i da su naši političari znali šta piše u tim izveštajima.

 Kad smo ušli u kolo, ne možemo da se u njega uhvatimo jednom rukom, a drugom držimo iznad", kaže Danica Vučinić.

Obećanja, obećanja....

Za one koji se ne sećaju svih obećanja novih petooktorbarskih vlasti, evo podsećanja na neke od njih. U ugovoru DOS-a s narodom iz 2000. godine obećano je:

 "Donećemo zakon kojim ćemo smanjiti broj ministarstava barem za trećinu, ukinuti sva ministarska mesta bez portfelja i ograničiti broj potpredsednika na najviše tri. Donećemo zakon kojim se svim poslanicima i članovima vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom mandata.

 Članovima vlade tokom mandata biće izričito zabranjeno da tokom mandata upravljaju privrednim organizacijama. Nova vlada će se obavezati da u roku od sto dana stavi na uvid nadležnim skupštinskim odborima sva tajna policijska dosijea".

 Obećano je u tom ugovoru i da će skupština formirati nezavisnu komisiju eksperata koja će preispitati i obnarodovati sve relevantne dokumente, audio i video zapise koje je sadašnja vlast držala u tajnosti, a odnose se na vođenje unutrašnje i spoljne politike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987-2000.

 Obavezali su se i kandidati za poslanike. Evo šta su tvrdili 2000. godine

 "Kao kandidati za narodne poslanike želimo da celoj javnosti damo na znanje da, kada budemo izabrani u Skupštinu, nameravamo da ukinemo funkcionerske privilegije, prekinemo dosadašnji maćehinski odnos vlasti prema građanima i iz korena promenimo sadašnju neuspešnu državnu politiku.

 Građanima Srbije se na izborima pruža šansa da izmene sastav skupštine i Vlade i spreči njihovo dalje neodgovorno, nezakonito i bahato raspolaganje narodnim novcem. Imamo priliku da zamenimo dosadašnje korumpirane političare pravim narodnim predstavnicima.

 Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika i kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera.“

 Toliko o obećanjima. Proverićemo šta je ostvareno i 5. oktobra 2012.

Izvor: Mondo

тукли су их демократски
демократски је покрадена скупштина и спаљена изборна документација
"све је то демократија" рече ивица дачић,слобин потрчко и данашњи први човек србије

 
 
 
 
 

Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хевли се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 „српских“ регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!
Пуковник Роберт Хевли- Како смо Србима подметнули „Отпор“

Пише: Миодраг Новаковић,

31 март 2011

Они који данас „седе“ на челу Србије и који дају себи за право да дефинишу- читај елиминишу- наш национални интерес; Упорно себе представљају као модерне веснике неке нове „европске демократије“ и заштитника тог српског националног интереса, по коме тако бездушно газе…

И док можда, такву „жваку“ могу и да продају национално дезоријентисаним поклоницима пинк боје, који не избивају са разних „фармерских и ријалити“ тв циркуса- као и својим верним варошким поклоницима жуте боје, „другосрбијанске оријентације“ који се отворено поносе својим анти-српством, као универзалном негацијом свог опаначког порекла- у тој својој издајничкој калкулацији не рачунају на „траспарентност“ електронских медија, и људску болећивост (ка хвалисању) својих западних ментора; Који, како то сазнајемо ових дана, не могу да се суздрже, а да се јавно не похвале тиме- „Како су од Срба отимали Србију“! Наравно, све то уз з(без)душну помоћ, ових већ претходно споменутих „жутих петоколонаша“, који још увек седе на челу (или зачељу) ове наше државе- која, опет захваљујући њима, све више то (држава) није…
„ЗЕЛЕНА БЕРЕТКА“ Р. ХЕВЛИ ПРИПРЕМА „ТИХУ ОКУПАЦИЈУ“ СРБИЈЕ

Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хевли се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 „српских“ регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!

Један од његових првих и највреднијих студената, „назочни“ Срђа Поповић, се такође са носталгијом сећа своје прве лекције, коју је научио напамет: „Уклањање ауторитета владаоца је најважнији елемент током „ненасилне“ борбе“. Наравно, „ненасилном“ Срђи Поповићу, не да није сметало НАТО бомбардовање и комадање „његове“ отаџбине Србије, већ је шта више углас, заједно са још једним другим „назочником“ тог доба, Зораном Ђинђићем, јавно позивао Америку и НАТО земље да бомбардују Србију и убијају њихов властити народ- „све док се тај народ не дозове памети“…

Појаву и деловање пуковника Хевлија, и њему сличних, на овим нашим просторима, који су се у примени метода специјалног рата против наше нације, почели да служе до тада непознатим и неконвенционалним методама- овај пут кроз разне америчке НВО, али и будуће „српске“, невладине организације- је тешко разумети без увида у период са почетка 80-их година, када је на британско-америчком самиту 1984 дато зелено светло за уништење „српски доминиране“ Југославије, и сабсеквентно „кастрирање“ Српске државе.
РЕГАНОВА ДОКТРИНА И АМЕРИЧКИ- „НЕНАСИЛНИ“ ТЕРОРИЗАМ

Тада је усвојена „Реганова доктрина“, којом се многе ингеренције, до тада искључиво у домену ЦИА-е, пребацују на тзв. невладине организације, у стварности параван агенције за ЦИА организацију. Њихова основна карактеристика је била да, иако наводно независне, су биле финансиране непосредно (или посредно) из буџета америчког конгреса и тајних фондова америчке владе. У ту сврху, субверзивног рушења тадашње Југославије, и „кастрирања“ Србије као државе, још је у то време формирана Балканска Иницијатива при америчком Институту за Мир.

Истовремено је формирана „невладина“ организација (финансирана владиним парама) USAID, специјализована за субверзивно „ненасилно“ рушење система у другим земљама. На тај начин, у случају да „ствари крену погрешним путем“ (као што се то десило са ЦИА режираним пучем против демократски изабраног чилеанског председника Аљендеа), америчка влада је сада могла званично да „пере руке“, пошто су сав ризик и „бламажа“ за евентуални неуспех операције били упућени на ове фантомске невладине организације са којима америчка влада званично „нема ништа“. Наравно, у периоду након тог самита, никло је још доста сличних параван (ЦИА) агенција (или фондација), попут: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS(OSI- Open Society Institute), CANVAS итд (о тим параван агенцијама и другим аспектима специјалног рата против наше отаџбине сам детаљније писао у тексту под називом „Хронологија НАТО злочина над Србијом- следећи линк: http://sigisingidunum.blogspot.com/2011/04/blog-post.html).

Пуковник Роберт Хевли је био само један од (највише експонираних) америчких обавештајних оперативаца, док су у сенци постојали многи други кључни појединци, којима је „занат“ такође био рушење политичких режима широм света „неконвенционалним средствима“, попут овде споменуте методе „ненасилног отпора“, која је и главна тема овог мог чланка. Један од тих значајних људи из сенке је свакако Питер Акерман, корумпирани амерички банкар (Rockport Capital Inc.), који је стекао богатсво манипулишући банкарским меницама преко својих пријатеља у америчкој администрацији.

Акермана и његов „карактер“ је најбоље описао један од идеолога и креатора стратегије „ненасилног отпора“ (која је еволвирала из ЦИА стратегије дестабилизације страних режима) господин Џин Шарп. Господин Шарп  је скоро сав свој „интелектуални опус“ посветио овој неконвеционалној обавештајно-терористичкој методи рушења режима, и његове књиге (најпознатије дело: „Од диктаторског режима до демократије“) су постале обавезни приручник не само српских петоколонаша (отпораша), већ и свих других „активиста“ широм света, који би се нашли на платном списку западних служби. Ево шта је господин Шарп изјавио за Акермана:

„Када неко од америчких владиних службеника не жели да изазове међународни инцидент кроз директне контанкте са дисидентима из земаља у којима су САД заинтересоване за промену режима, онда они дискретно сугеришу господина Акермана коме се такве ствари „не гаде“.“
АКЕРМАН, „ОТАЦ“ ОТПОРА- У КЛУБУ СА ОЛБРАЈТОВОМ, ХОЛБРУКОМ…

Лик и дело господина Акермана је много лакше разумети, ако знамо да је он један од директора озлоглашеног Савета за Иностране Односе- CFR (Counsil for Foreign Relations). Поред њега у управном одбору тог савета седи читава колекција америчких ратних злочинаца, попут: Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Хенри Кисинџера, Колин Пауела, брачног пара Клинтон и многих других. Овде је важно разумети да је CFR само једна од интересних група (оперативних центара) корпорацијске и државничке светске елите, и да су те интересне групе, или „елитни клубови“, попут Трилатералне Комисије и Билдерберга, међусобно чврсто повезани, тако да је у управним одборима тих група, стално присутан један број чланова, који је истовремено заступљен у свим групама. Све то омогућава ефикасну координацију тих група, чије деловање, једино необавештеним грађанима, личи на неповезане активности. Поред овде споменуте Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Колина Пауела и Хенри Кисинџера, у таквим „координационим“ улогама се налази и фамозни Дејвид Рокефелер, као и многи бивши амерички председници, чланови европских краљевских породица, и многе друге западне „високопрофилне“ личности. Ово сам сматрао важним да разјасним, јер иза насилне смене „ненасилним методама“ председника Милошевића, као и многих других, укључујући текућу (покушаја пуча) против Гадафија, није стајала само америчка влада и владе НАТО земаља, већ пре свега творци новог глобалног корпорацијског и финансијског (и политичког) поретка, који су заступљени у горе наведеним тајним и полутајним организацијама(интересним групама).

Појаву и улогу ОТПОРА у Србији, је могући посматрати само у оквиру специјалног (и током 1999, конвенционалног) рата коме је Србија била изложена крајем 90-их година, и почетком овог миленијума.

Као што је НАТО рат против Републике Српске и касније СР Југославије био тест нове и проширене улоге НАТО алијансе као „глобалног полицајца“, тако је и обавештајно-терористичка употреба српске пете колоне у виду организације ОТПОР, приликом организовања насилног државног удара против Милошевића „ненасилним методама“, била пробни балон за глобалну употребу тог западног обавештајно-терористичког модела широм света.
„ОТПОРАШИ“ ПОСТАЈУ АМЕРИЧКИ АГЕНТИ У ЦЕЛОЈ ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ И ШИРЕ…

Сврху тог „пробног балона“ (ОТПОРА) је најбоље описао новинар Марк Бајзингер у магазину „Дисент“:

„(ОТПОР)… сада постаје интернационални „бизнис“. Поред утрошених милиона долара, успостављају се многобројне „консултантске агенције“, на чијем челу се сада појављују бивши „револуционари“. Од тзв „српске револуције“, ОТПОР активисти које је тренирао Хевли, постају, како је то описао један српски аналитичар, нова модерна врста „легионара“(плаћеника) који путују око света, углавном плаћени директно од америчке владе, или посредно путем разних Невладиних Организација- све са циљем тренирања локалних група и организовања „демократских револуција“. Један велики број вођа украјинског студентског покрета „Пора“ су тренирани у Србији, при Центру за Ненасилни Отпор (консултантску организацију коју су успоставили активисти ОТПОРА да би тренирали омладинске лидере широм света како да организују „покрете“, „мотивишу“ гласаче и покрећу масовне протесте)…“

Вашингтон Пост је 2000, у скраћеној верзији али сликовито, описао „прљаву улогу“ ОТПОРА у рушењу председника Милошевића:

„Консултанти плаћени из буџета америчке владе имали су кључну улогу, иза буквално сваког елемента кампање против Милошевића- контролишући јавно мнење, тренирајући хиљаде опозиционих активиста и организујући „витално“ паралелно пребројавање гласова. Амерички порезници су платили из свог џепа око 5,000 спреј контејнера са бојом које су дате студентским активистима да по целој Србији исписују по зидовима анти-Милошевићевске графите, и финансирали су око 2,5 милиона стикера са слоганом „Готов је!“(опет „западни“ дизајн), који је евентуално постао „кључни“ слоган револуције.“
„СПОНТАНА“ ПЕТООКТОБАРСКА „РЕВОЛУЦИЈА“-  КОШТАЛА ПРЕКО 25 М ДОЛАРА- ЈОШ ТОЛИКО ЈЕ ПОТРОШЕНО НА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОЗАПАДНИХ МЕДИЈА И РАЗНИХ НВО….

Када смо већ овде, код улоге „прљавог“ америчког новца у довођењу пете колоне на власт у Србији у октобру 2000- овде треба цитирати самог пуковника Хевлија, који је сам признао ( у свом интервјуу уреднику магазина „Мир“, госпођи Мети Спенсер, почетком 2008) да је био изузетно (пријатно) изненађен, када је председник Клинтон одобрио, само за финансирање и обуку ОТПОРА, 25 милиона долара. Оно што пуковник Хевли тада није споменуо јесте чињеница да је у 2000, Данијел Сервер, директор Балканске Иницијативе при Институту за Мир (то је иста она „установа“ коју формирао Реган 1984, у време када је одобрио план НСДД133 за „уништење“ Југославије) упутио америчком конгресу захтев за око 45 милиона долара, да би финансирао насилну промену Милошевићевог режима, „ненасилним“ методама. Његов захтев је одобрен. Касније је америчка влада кориговала ту информацију, тврдећи да је за „рушење“ Милошевића потрошила „свега“ 41 милион долара. У сваком случају, то је до тада била највећа сума америчког „прљавог новца“ икада утрошена за такав тип субверзивне активности против једне суверене нације. То наравно говори о значају који су американци придавали увођењу овакве врсте „тихе окупације“ Србије, и успостављању трајног НАТО присуства на Балкану.

Сам тренинг „отпораша“ је био пажљиво разрађен, и у многим елементима сличан специјалном тренингу полицијских, пара-полицијских и обавештајних формација на западу, нарочито у области тактичке (ненасилне) комуникације, односно примене такозване методе „конфликт резолуције“. Тај тренинг су водили искусни инструктори примењујући интер-активни модел „поделе глумачких улога“ међу полазницима тренинга („role play scenario“). Поред учења „гандијевских метода“, полазници су подучавани како да пасивним физичким отпором и изазивањем „ненасилних“ нереда (буком и физичком обструкцијом), прекидају режимске манифестације, ометају трибине, говоре, провоцирају полицију на насиље, а потом документују и публикују у медијима то насиље, ради стварања анти-режимског сентимента. Истовремено су подучавани како да „седуцирају“ режимске представнике- на пример, тако што ће полицајцима и војницима делити цвеће и памфлете; Како да шире дезинформације- и то тако што ће економске недаће настале као резултат санкција, упорно приказивати као грешке режима- или како да манипулишу пензионере: наводним залагањем за решавање њиховог статуса…
USAID: Б92, ДАНАС, ВРЕМЕ… И ДАЉЕ НЕПРОФИТАБИЛНИ(АЛИ СЕ НЕ ГАСЕ)!?

Паралелно са организовањем пете колоне у Србији, у виду „отпораша“, пета колона је организована у виду такозваних „независних медија“ и невладиних организација. Највећи део горе споменуте суме од 41 милион долара, је управо потрошен за финансирање тих облика пете колоне. Овде је важно напоменути да се западно финансирање тих „институција“ наставља и данас, јер према самом признању западних оперативаца, ти медији, пре свега Б92, Време, Данас  и многи други, су и даље непрофитабилни, али су и даље финансирани из западних извора!? Ту се сада отвара питање разлога финансирања тих непрофитабилних медија, јер према самом USAID агенцији (госпођи Кришни Кумар), првобитна функција тих медија није било независно новинарство, већ „анти-Милошевићевско“ деловање, и једном кад је Милошевић био уклоњен, отвара се логично питање- Која је сада сврха даљег западног финансирања тих „петоколонашких“ медија, који на првом месту никада нису ни били профитабилни? Односно против кога су ти медији данас усмерени? Оно што ми сви можемо да видимо данас и голим оком, јесте да ти „петоколонашки“ медији и даље воде непријатељску кампању против своје „земље домаћина“- односно Србије. Постојање таквих медија и врста кампање коју они воде, требало би да нам свима буде јасна индикација правих намера Запада, и њихове наводне добронамерности…

Иначе, из свих ових „западних“ докумената, који су наведени на крају овог чланка, могу јасно да се виде финансијске трансакције западног прљавог новца (само у периоду 2000-2002 за потребе Б92, АНЕМ-а и НУНС-а, Сорош фондација је исплатила преко 12 милиона евра). Укупна сума новца исплаћеног такозваним независним медијима и невладиним организацијама из западних фондова је у десетинама милиона евра. Свако разуман би очекивао, да одкако је Србија постала „демократска“ земља, испунила све разумне и неразумне захтеве, испоручила све криве и „некриве“ Србе „србождерском“ суду у Хагу, организовала све захтеване параде хомсексуалцима и западним ратним злочинцима, као и светским педофилима- да ће потом логично престати „анти-српска“ активност, тих назови медија и НВО-а. Како ствари стоје, изгледа да је њихова активност данас јача него икада, и да  славина из које дотичу прљави амерички долари још није пресушила!?
НАТАША КАНДИЋ И СОЊА БИСЕРКО У ПРЕГОВАРАЧКОМ ТИМУ ЗА  КОСОВО!

Чиме се све то данас баве „петооктобарски“ превратници- отпораши? За Слободана Хомена и његове „језиве“ намере према српској омладини сви добро знамо… Националног „камелеона“ Дулића, и политичког „камелеона“ Чеду, не вреди посебно обрађивати, њих једино још клинци у јаслицама нису „провалили“. Марко Благојевић (ЦЕСИД) је посебна прича, он вероватно сматра да „својој“ отаџбини Србији још није довољно дубоко забио нож у леђа…

Недавно, приликом покушаја организовања субверзивне и анти-државне (анти-руске) активности (за потребе западних обавештајних служби) у руском „Подмосковљу“ Марко Благојевић је демаскиран јавно од стране руске државне телевизије, и сабсеквентно протеран из братске Русије.

Али то га није спречило, да се уз посредство Борка Стефановића- шефа преговарачког тима са лажном „државом“ Косово, и уз благослов министра Јеремића- нађе на челу „елитне“ Консултантске групе (дебело плаћене од стране српских порезника) у чијем саставу су се „неким чудом“ нашле и две најозлоглашеније „анти-српске“ даме: „назочна“ Наташа Кандић, директорка западно-обавештајно финансираног Фонда за хуманитарно право- и председница другог, западно-шпијунски финансираног, Хелсиншког одбора за људска права, „назочна“ Соња Бисерко(носиоц највећих хрватских-неоусташких државних одликовања)!? Какве ће то националне „српске“ интересе заступати ове две „минхенске“ даме заједно са другим, горе споменутим петооктобарским превратницима, на челу са „про-српским“ председником Тадићем? Мислим, да нам то није тешко претпоставити…

РЕФЕРЕНЦЕ:

https://wikispooks.com/wiki/Council_on_Foreign_Relations#Board_of_Directors_and_Membership

https://wikispooks.com/wiki/Document:Overthrow_Inc

http://adm.rt.com/usa/news/democracy-promotion-usa-regime/http://www.aforcemorepowerful.org/

http://www.centaronline.org/postavljen/60/izlazeng.pdf

http://www.mcclear.net/Serbia%20Paper%20Final.pdf

http://archive.peacemagazine.org/v19n2p10.htm

http://www.dissentmagazine.org/article/?article=155

Извор ФБР

 

Да.Леп говор ...
Али ко беше Милан Беко,........................................................ итд,итд
Изнутра га срушили.Јебе ми се за њега када није своју околину почистио од олоша.Оставио их нама.

Od 96' do 5. oktobra,na gotovo svakom protestu,i na -10 i na 30 stepeni,ili pesaceci ili stojeci satima...

Svake godine otad pomislim kolko sam naivan bio... 

Isti slučaj, ali ne mislim da smo bili naivni. Jedina nada u tadašnjem ludilu je bio taj pokret protiv Miloševića. Da smo onda znali  namere tih ljudi svakako da se ne bi uključili u proteste. Bruka je njihova, a ne naša.

To je nama naša borba dala.

 

Izgubili smo 11 godina života u patnji i isčekivanju boljeg koje neće doći.
Prezauduženi smo da ni dužniji ni ružniji ne možemo biti-možda samo da bankrotiramo.
Deca će skupo plaćati greške ove vlasti-surovije no one pšod Miloševićem.

Žalosno je kada čujem da najveći protivnici Slobodana Miloševića( iz mog okruženja i malo šire)kažu: "Idem kod Slobe pod lipu, da mu zapalim sveću i izvinem mu se jer sam bio protiv njega a pomogao sam da na vlast doju ološ, propalice, gulanferi......Slobini su bar bili lopovi sa stilom i kravatom a ovo gologuzija....."!!!!!
Nakon takvih stavova mnogih petooktobaraca mislim da više nije potrebno davati komentare o "svetlijoj" budućnosti i "lepšem" sutra.

Nećemo dočekati to lepše sutra a naša deca i unici. NEKA IM JE BOG U POMOĆI !

Svako ko misli da je uzrok svih njegovih problema bio Slobodan Milosevic i ne zasluzuje nista bolje nego da zivot provede u mucenju.