Najverniji test trudnoće ste vi



Indikator trudnoće mogu biti izvesne promene u organizmu koje čine da se žene osećaju, u najmanju ruku, čudno i nelagodno. Mnoge žene zanemaruju, međutim, ove male signale koje im telo šalje i posumnjaju na trudnoću tek onda kada primete da im dugo kasni menstrualni ciklus. Često se dešava da žene na trudnoću ne posumnjaju, niti poveruju da su trudne, čak ni mesecima nakon začeća. Najčešći razlozi su njihova razmišljanja: "Pazili smo", "Samo smo imali nekoliko odnosa ovog meseca", "Prestara sam ja za trudnoću"...

Pet najčešćih pokazatelja rane trudnoće

Izostali menstrualni ciklus je, kao što i većina žena zna, jedan od znakova trudnoće. Ipak, ne treba ni ovo uzeti kao nešto definitivno, jer je poznato da mnogo toga može uticati na kašnjenje menstruacije, na primer: preveliki stres, neki hormonski poremećaj, lekovi ili neko drugo oboljenje.

Učestale posete toaletu čak i pre propuštenog ciklusa mogu biti znak trudnoće. Kod velikog broja trudnica najpre se javlja potreba da u češćim vremenskim intervalima odlaze u toalet, i tokom čitave noći. Do učestalog mokrenja dolazi kad se embrion već usadi u matericu i počinje da proizvodi hormon trudnoće (HCG), poznat po tome što pojačava potrebu za mokrenjem. Često mokrenje može da bude uzrokovano i nekom infekcijom ili prehladom.

Umor, premor, pospanost i razdražljivost mogu da predstavljaju jedan od ranih znakova trudnoće. Javljaju se kao posledica povećanja nivoa progesterona u organizmu žene.

Jutarnja mučnina je jedan od znakova trudnoće. Za one koji nisu to znali, taj mučni osećaj nije karakterističan samo za jutro već se javlja i tokom čitavog dana ili večeri. Kod većine žena se javlja samo povraćanje jednom do dva puta dnevno; ali kod nekih žena to povraćanje je toliko ozbiljno (desetak puta dnevno) da može doći i do dehidriranja, koje ugrožava zdravlje. Dešava se da se usled takvog povraćanja poremeti način ishrane i da dođe do neuhranjenosti.

Natekle i uvećane grude simptomi su trudnoće kod mnogih žena. Ono što je karakteristično za žene kada su trudne jeste to da njihove grudi postaju izuzetno meke i osetljive na dodir, slično kao za vreme menstrualnog ciklusa, s tim što su u slučaju trudnoće grudi još mekše. Ali čim se telo malo navikne na povećano lučenje hormona, i bol će uminuti.

Svi navedeni pokazatelji mogu ukazivati na trudnoću, pa vam, ukoliko ste prepoznali nekoliko od gorenavedenih simptoma, preporučujemo da što pre uradite test trudnoće ili posetite ginekologa, kako biste otklonili ili potvrdili svoje sumnje.



Izvor: Krstarica

Hipotireoza i trudnoća



Hipotireoza, ili smanjena funkcija štitaste žlezde, može biti praćena izraženom kliničkom slikom, tj. jasnim simptomima: pospanost, umor, otoci na kapcima i ekstremitetima, suva koža, usporen rad srca i hronična opstipacija.

Klinička slika ne mora biti izražena, ali hormonski status ukazuje na to da je funkcija štitaste žlezde smanjena - to je subklinička hipotireoza (prikrivena hipotireoza).

Dijagnoza se, dakle, postavlja na osnovu biohemijskih, a ne na osnovu kliničkih parametara.

Za normalan razvoj ploda neophodno je da majka ima normalnu funkciju štitaste žlezde. Zbog toga bi bilo dobro da se kontrola hormonskog statusa načini pre ulaska u trudnoću, posebno kod osoba koje ulaze u trudnoću programom tzv. veštačke oplodnje, kao i kod osoba koje u porodici, po ženskoj liniji, imaju nekoga sa obolelom štitastom žlezdom ili autoimunom bolešću.

Smanjenu funkciju žlezde treba korigovati lekovima pre trudnoće, a normalan nivo hormona treba održavati tokom trudnoće. Izražena hipotireoza kod majke praćena je oštećenjem intelektualnog razvoja deteta, posebno ukoliko neadekvatna koncentracija hormona prolazi kroz placentu u ranom periodu trudnoće.

Da li subklinička hipotireoza sobom nosi rizik - još uvek nije dokazano, ali se svakako savetuje nadoknada hormona ukoliko se postavi dijagnoza subkliničke hipotireoze.

Autoimune tireoidne bolesti česte su tokom trudnoće. Prisustvo tzv. TPO antitela udruženo je sa povećanim rizikom od pobačaja. Zbog toga je preporuka da praćenje antitela bude redovno ukoliko postoji subklinička hipotireoza i da pacijenkinja dobija terapiju tokom trudnoće.

Ukoliko je dijagnoza hipotireoze postavljena pre trudnoće, neophodno je u prvih 4-6 nedelja povećati dozu L-tiroksina za 30-50% u odnosu na dozu koju je pacijentkinja uzimala pre trudnoće.

Hipotireoza u toku prva tri meseca nakon porođaja česta je manifestacije bezbolnog zapaljenja tokom trudnoće. Zbog toga je neophodna kontrola stanja štitaste žlezde ukoliko postoje simptomi hroničnog umora, pospanosti ili jutarnjeg otoka kapaka. Terapija hipotireoze je doživotna.


Izvor: Krstarica

Kasna trudnoća




Donošenje odluke o trudnoći podrazumeva pravo na izbor svake žene. To je individualna odluka motivisana različitim razlozima (ciljevima u životu, odnosom prema porodici, aktuelnom društvenom situacijom itd.). Ipak, društvo pokušava da utiče na ovu činjenicu, bilo u potrebi da smanji broj rađanja ili da ga pak poveća, stimulišući određenim beneficijama odluku o rađanju deteta.

Jedan od argumenata koji je često u upotrebi tiče se optimalne starosne granice za rađanje. Mnogi medicinski stručnjaci ovu "gornju granicu" povlače zaključno sa 35. godinom života. Takođe, često se pretpostavlja činjenica da svaka žena treba da želi dete. Neretko će se u javnom govoru čuti osude kako žene "zapostavljaju majčinstvo zbog karijere" i slična mizogina retorika.

Sama činjenica da mlađe žene imaju lakšu trudnoću (sa manje komplikacija) nije, međutim, razlog da se po svaku cenu nametne ideja o rađanju deteta u periodu između dvadesetih i tridesetih. Uznapredovala medicinska tehnologija omogućila je i starijim ženama koje žele da imaju decu - da to i ostvare.

Savremene tehnike veštačkog začeća putem donacije jajnih ćelija povećale su broj žena koje se u postmenopauzi odlučuju na rađanje. Primer za to je i nedavni porođaj Indijke po imenu Satyabhama Mahapatra, koja je sa 65 godina dobila prvo dete. Rodivši zdravu mušku bebu, ova penzionisana učiteljica "oborila" je aktuelni svetski rekord (63 godine). To je samo jedan od mnogih slučajeva uspešno okončane kasne trudnoće. Naravno, određeni faktori rizika su povećani, ali se iz tog razloga savetuje stalna kontrola, amniocenteza, mirovanje i pravilna ishrana.


Izvor: Krstarica

Trudnoća kao "zarazna pojava"




Vaša najbolja prijateljica je u drugom stanju. Dok sedite na kafici, veselo vam kaže da su i dve njene koleginice s posla takođe trudne - sve tri zatrudnele su u roku od mesec-dva jedna nakon druge. Šef zabrinuto posmatra ostatak ženskog osoblja, pitajući se je li to neka zarazna bolest, i šta će da radi kad mu sve službenice odu na trudničko bolovanje. O čemu se radi?

Radi se o tome da svaka žena, bar podsvesno, želi da rodi dete (da, čak i one koje se zaklinju da to ne žele i da se to njima neće desiti). Ako se u njihovom okruženju (posao, prijatelji, rodbina) nađe trudnica - naročito sva vesela i ustreptala zbog predstojećeg rođenja - to je veoma snažan podsticaj. Nema veze da li ste svesne tog podsticaja ili niste: primitivni deo vašeg mozga primio je poruku da je okolina bezbedna za razmnožavanje i delovaće u skladu sa tom porukom (ne brinite, nećete tek tako zatrudneti, ali će vam se povećati seksualni nagon, a počećete i da se češće smeškate na prizor trudnice ili bebe i da, makar u dokolici, zamišljate kako bi to izgledalo da i vi imate svoju bebicu).

Na koga će najjače delovati ovaj podsticaj? Na one žene koje su svesne svoje želje za detetom. Naime, one dete povezuju sa nečim lepim, sa nečim što će ih usrećiti, i zato prisustvo trudnice koja blista od sreće (pored toga, negde u petom mesecu trudnoće, koža je nežnija nego ikad, a kosa blistava i svilenkasta, što su osobine koje bi svaka žena poželela) deluje veoma snažno.

Ipak, za one muškarce koji posle svega navedenog misle da je način da ubede svoju dragu da zatrudni taj da je odvedu pred neku trudnicu - oprez: ukoliko žena, ma iz kog razloga, oseća otpor prema trudnoći, neće vam mnogo pomoći to što ste je uhvatili za ruku i odveli trudnoj prijateljici - verovatnije je da će da pomisli kako joj dajete nimalo suptilan signal koji ona u tom trenutku ne želi, pa će se i njen otpor prema rađanju povećati.

Za kraj: ako se naša prvobitna priča - trudna prijateljica sa trudnim koleginicama - odnosi i na vas, i ako ste poželele da i same rodite dete: samo napred. Želimo vam svaku sreću.


Izvor: Krstarica

Važnost ultrazvuka u trudnoći




O primeni ultrazvuka u medicini i ginekologiji pisali smo u članku Ultrazvuk u ginekologiji, ali je ultrazvuk postao gotovo nezamenljiv pomoćnik u praćenju trudnoće pacijentkinja.

Komitet Svetske zdravstvene organizacije je dozvolio primenu ultrazvuka u medicinske svrhe i kod trudnica i kod dece, jer štetno dejstvo ultrazvučnih pregleda nije ustanovljeno.

Pored ginekološkog pregleda, ultrazvučnim pregledom trudnice doktor stiče mnogo bolju sliku o trudnoći:

Ultrazvučnim pregledom se može ustanoviti trudnoća još u početnom periodu.

U najvećem broju slučajeva može se na vreme uočiti da li se radi o normalnoj ili vanmateričnoj trudnoći.

Prvih nedelja trudnoće ultrazvukom se može uočiti da li se radi o "običnoj" trudnoći ili o bliznacima, trojkama (višeplodnoj trudnoći)... Kada se ustanovi da se radi o višeplodnoj trudnoći, onda se na vreme preduzimaju mere da tokom trudnoće bude što manje rizika za trudnicu i njene "bebe".

Za vreme trudnoće, povremenim ultrazvučnim pregledima prati se: veličina ploda, njegov rast i njegov položaj, na osnovu čega se zaključuje da li je trudnoća normalna i da li se plod pravilno razvija i raste.

Ultrazvučnim pregledom trudnice mogu se pratiti otkucaji srca ploda i time ustanoviti da li je trudnoća normalna. Pored toga, može se ustanoviti položaj i oblik vitalnih organa bebe, što dosta govori o samoj trudnoći.

Ultrazvučnim pregledom može se ustanoviti da li ima nekih zapaljenskih procesa kod trudnice i kako se oni mogu lečiti u toku trudnoće.

Ginekološkim pregledom i uz pomoć ultrazvuka u savremenoj medicini mogu se uočiti neke anomalije koje se mogu lečiti ili hirurški odstraniti i u toku same trudnoće ili se odmah posle porođaja preduzimaju mere lečenja ili majke ili deteta.

Kada je reč o "prenesenoj" trudnoći (trudnoća preko 42. nedelje), ultrazvučnim pregledom ustanovljuju se uzroci, proverava da nema nekih opasnosti po plod i trudnicu i donose eventualne odluke o "carskom rezu".

Ukoliko se u toku trudnoće, nažalost, ustanovi da plod ima velike malformacije ili čak da nije živ i da rizici po život majke postaju veliki - onda se ginekolog odlučuje na prekid trudnoće kako bi se sačuvao život majke.

I kod "vantelesne oplodnje" ultrazvuk je od velike pomoći lekarskoj ekipi koja izvodi ovaj postupak i kasnije praćenje trudnoće.

Ovo su samo neki primeri gde ultrazvuk pomaže ginekologu dok prati trudnoću. Zato savetujemo trudnicama da se ne ustručavaju posete ginekologu u toku trudnoće i da se ne plaše ultrazvuka, jer on može mnogo pomoći ženi da sačuva svoje zdravlje i zdravlje svoje bebe.



Izvor: Krstarica

Ultrazvuk u ginekologiji



U savremenoj medicinskoj dijagnostici ultrazvučni aparati su postali velika pomoć ginekolozima kako pri pregledu žena tako i pri pregledu trudnica. Ultrazvučni pregled nije svemoguć, ali uz ostale dijagnostičke metode i analize pomaže ginekologu da uz "običan" ginekološki pregled utvrdi što tačniju dijagnozu o zdravlju pacijentkinje.

Ultrazvuk se inače u medicini koristi na osnovu saznanja iz fizike da se zvuk veće frekvencije od 20.000 herca (ultrazvuk) nejedako prostire kroz različite sredine i odbija (reflektuje) od "granice" između sredina različitih gustina. U medicini se koristi ultrazvuk od 3,5 do 12 MHz. Ultrazvučni talasi emituju se pomoću sondi (koje mogu biti raznih oblika i veličina), a posle odbijanja talasa od unutrašnjih organa na ekranu dobija se slika unutršnjih organa. Ultrazvučni pregled je jednostavna, pouzdana i efikasna metoda u otkrivanju mnogih oboljenja.

Rentgenolozi koriste ultrazvuk prilikom pregleda: dojki, abdomena i štitaste žlezde, a ginekolozi za pregled uterusa, bešike, jajovoda i jajnika.

Navešćemo vam neke osnovne podatke o ultrazvuku kao metodi za dijagnostiku u ginekologiji.

Klasičan ginekološki pregled je najznačajniji pri uspostavljanju dijagnoze. Sve ostale analize i pomagala samo upotpunjuju sliku o zdravstvenom stanju pacijentkinje. Ginekolog posle pregleda pacijentkinje odlučuje: koje analize treba uraditi i da li je potreban ultrazvučni pregled, jer ultrazvučni pregled sam po sebi ne daje potpunu sliku o zdravlju pacijentkinje.

Redovnim pregledom pacijentkinje ginekolog ultrazvukom može da otkrije: ciste, dobroćudne miome i zloćudne tumore. Ultrazvučnim pregledom može se ustanoviti u kom su stadijumu pomenuti procesi i kolikih su dimenzija. Na osnovu ultrazvučnog pregleda i ostalih analiza, ginekolog preduzima adekvatne metode lečenja ili predlaže operaciju. Ukoliko je potrebna operacija na ginekološkim organima, ultrazvukom se ustanovljuje tačno mesto gde treba vršiti hiruršku intervenciju tako da su "rezovi" manji, a operacije kraće i bezbednije. Pored ostalih analiza, ultrazvučnim pregledom se mogu otkriti i neki uzroci steriliteta.

Da bi ultrazvični pregled bio što efikasniji, potrebno je da pacijent u potpunosti sarađuje sa lekarom i izvrši adekvatne pripreme uoči pregleda: kada, šta i koliko treba jesti i piti uoči pregleda.

Ovo su samo osnovni saveti pacijentkinjama koje očekuju ultrazvučni pregled kako bi razumele šta ih očekuje i shvatile da je pregled jednostavan i bezopasan. Komitet Svetske zdravstvene organizacije dozvolio je na osnovu dugogodišnjih ispitivanja i istraživanja primenu ultrazvuka u medicinske svrhe, jer štetno dejstvo ultrazvuka koji se koristi u medicini nije ustanovljeno.


Izvor: Krstarica

Ranije je za žene koje boluju od šećerne bolesti trudnoća bila veliki rizik, i za njih i za bebu. Danas, kada postoje savremene metode dijagnostike, savremene metode praćenja trudnoće i ako se trudnoća planira a trudnica vrši redovnu kontrolu i pravilno koristi lekove - rizici u toku trudnoće su veoma mali. Žene mogu da rode zdravu bebu, bez komplikacija, ukoliko na adekvatan način tretiraju svoju bolest pre, u toku i posle trudnoće.

Osnovno je da se supružnici, ukoliko žena ima šećernu bolest, pre trudnoće posavetuju sa endokrinologom i ginekologom i izvrše potrebne analize, pa da tek onda planiraju trudnoću.

Planirana trudnoća znači da sa pripremama treba početi bar tri meseca ranije. Supružnici treba da koriste sredstva za kontracepciju sve dok se ne uspostavi idealna glikoregulacija (nivo šećera u krvi). Pre zatrudnjivanja, treba izbaciti iz upotrebe sve lekove koji bi mogli štetno da deluju na ženu u toku trudnoće.

Redovne lekarske kontrole žena treba da vrši pre i u toku trudnoće, ali i posle porođaja. Redovna kontrola podrazumeva timski rad trudnice, endokrinologa, ginekologa i neonataloga. Pored redovne kontrole, supružnici treba da dobiju sve informacije o eventualnim komplikacijama u trudnoći i merama koje treba da preduzmu kako bi trudnoća prošla bez problema. Preporučuje se da svaka trudnica ima "glukomer" i da redovno vrši samokontrolu. Glikemiju je obično potrebno raditi nekoliko puta dnevno. Takođe, u toku trudnoće treba redovno meriti krvni pritisak i redovno ići na lekarske i ultrazvučne preglede. Naročito je važna dobra regulacija glikemije neposredno pre trudnoće i u toku prva tri meseca trudnoće. Pored toga, trudnica treba da se upozna sa tehnikama za umanjenje stresa i da ih se pridržava u toku trudnoće, ali i kasnije, a da joj suprug sve vreme pomaže u tome.

Pravilna ishrana i odgovorno ponašanje znači da u toku trudnoće (za žene sa šećernom bolešću to važi i kada nisu trudne) ne treba samoinicijativno menjati doze insulina, ne treba preskakati obroke i ne treba prestajati sa fizičkom aktivnošću.

Umerena fizička aktivnost održava neophodnu fizičku kondiciju i obezbeđuje pravilno funkcionisanje organizma, obezbeđujući sve uslove za majku i plod. Zato je potrebno da žena napravi plan vežbanja i da ga se pridržava.

Za žene koje imaju šećernu bolest i planiraju trudnoću postoje specijalne brošure sa puno neophodnih podataka koji će im pomoći da trudnoću iznesu bez problema.

Za žene koje boluju od šećerne bolesti veoma je važno da su dobro informisane o svojoj bolesti i da se disciplinovano ponašaju, ali i da se čuvaju neplanirane trudnoće, jer ona može doneti komplikacije. Ukoliko se žena odgovorno ponaša, planira trudnoću i preduzima sve potrebne mere, uz stalnu kontrolu i savetovanje sa lekarima - velike su šanse da trudnoća bude normalna i da se rodi zdrava i normalna beba, bez posledica po majku.


Izvor: Krstarica

Šta jesti u trudnoći i tokom dojenja?


Pravilna ishrana u trudnoći i tokom dojenja veoma je važna za ženu i dete. Nedovoljno korisnih sastojaka u hrani može prouzrokovati mnoge bolesti i kod majke i kod deteta. Preterana količina hrane, pogotovu neodgovarajuće hrane, u trudnoći i za vreme dojenja deteta, pored gojaznosti, može stvoriti zdravstvene probleme i majci i detetu.

Najvažnije je da žena u tom periodu pije dosta tečnosti, jede više puta manje porcije u toku dana, a da na trpezi bude što više voća i povrća.

Navešćemo vrste hrane koje preporučuju stručnjaci.

Voće

Najbolje je sveže voće, razni kompoti i prirodni sokovi bez dodatka šećera. Važno je jesti i koštunjavo voće. Od voća izdvajamo: jabuke, jagode, narandže, bademe i lešnike.

Masnoće

Najzdravije je maslinovo nerafinisano ulje. Može se koristiti suncokretovo i ulje od kukuruznih klica, ali pod uslovom da nije rafinisano. Manje količine margarina i maslaca takođe su poželjne u ishrani. Uz barenu hranu i salate treba koristiti ulja koja nisu termički obrađivana.

Mesni proizvodi

Mlada mesa su zdrava za svakoga pa ih preporučujemo i mladim majkama i trudnicama. Meso treba da je bareno, bez kožica, sa malo masnoće i što manje jakih začina. Žene u ovom periodu treba da jedu mladu piletinu, ćuretinu, teletinu, junetinu ili meso od divljači (srneće ili zečije meso). Po jedno jaje se preporučuje svakog drugog ili trećeg dana.

Riba

Riba je zdrava u ishrani, ali ne treba jesti masne ribe i jako pržene ili reš pečene. Stručnjaci savetuju da treba jesti oslić, pastrmku, štuku i tunu.

Mlečni proizvodi

Od mlečnih proizvoda za trudnice i dojilje preporučuje se sve, ali sa smanjenim masnoćama. Najbolji su jogurt, kiselo mleko i kefir. Od ostalih mlečnih proizvoda treba jesti: obrano mleko, posne i mlade sireve, mladi kajmak (ne previše mastan i ne u velikim količinama), kao i pavlaku sa manje masnoće.

Pecivo i žitarice

Hleb i peciva od integralnih žitarica spadaju u zdravu hranu za svakoga pa i za trudnice. Najbolji su kukuruzni, raženi i grejem hleb, ali ne u prevelikim količinama. Poželjno je jesti kuvane makarone, špagete, pirinač, pšenicu i kukuruzni griz, ali bez previše jakih preliva i začina.

Povrće

Povrće svih vrsta preporučuje se u ishrani, i to kako u obliku salate tako i bareno. Od mahunarki treba jesti dobro skuvan pasulj, grašak, boraniju i sočivo, ali ne treba preterivati u količinama.

Slatkiši

Slatkiše treba jesti u manjim količinama. Preporučuje se med, prirodni džemovi i marmelade, kao i voćni kolači sa malo šećera.

Tečnosti

Kafa se preporučuje, ali samo jedna do dve šoljice dnevno. Blage čajeve od nane, kamilice, lipe, šipka, kao i sveže ceđene sokove sa što manje šećera - treba piti svakodnevno, po nekoliko čaša dnevno. Vodu treba piti, po mogućstvu mineralnu, ali izbegavati gaziranu. Podrazumeva se da napici ne budu ni ledeni ni vreli, kako ne bi šokirali organizam.

Ako ginekolog ili doktor ustanove da trudnici ili dojilji pored redovne ishrane nedostaju neki vitamini ili minerali, oni će joj preporučiti vitaminske preparate.


Izvor: Krstarica

Šećerna bolest u trudnoći



Smanjeno podnošenje šećera, kao uvod u šećernu bolest, razvija se kod 2-8% trudnica, i to obično u drugoj polovini trudnoće. Učestalost razvoja šećerne bolesti tokom trudnoće (gestacijski dijabetes mellitus - GDM) zavisi od prisutne centralne gojaznosti pre trudnoće (gojaznost prevashodno u predelu trbuha) i porodične predispozicije. Radi sprečavanja bilo kakvih komplikacija koje su moguće kod majke i ploda neophodno je razlikovati osobe sa malim, prosečnim i visokim rizikom za razvoj šećerne bolesti.

Osobe sa malim rizikom su trudnice mlađe od 25 godina sa normalnom telesnom težinom pre trudnoće, u porodici nemaju rođake prve linije sa dijabetesom (otac, majka, rođena sestra ili brat), a na kontrolama pre trudnoće nikada nisu imale povećan šećer u krvi.

Kod svih osoba sa prosečnim rizikom neophodno je testiranje koje se sprovodi između 24. i 28. nedelje trudnoće upotrebom koncentrovane glukoze u količini od 75 grama: pri ovom testu vrednost šećera u krvi našte ne treba da prelazi 5.3 mmol/l, 1 sat posle glikoze mora da bude manji od 10, a nakon 2 sata manji od 8.6 mmol/l (preporuka sa četvrtog radnog sastanka-konferencije o gestacijskom dijabetesu iz 1998. godine).

Osobe sa visokim rizikom treba da budu testirane odmah po otkrivanju trudnoće, a ako je test negativan, on se ponavlja od 24-28. nedelje trudnoće. Terapija šećerne bolesti tokom trudnoće (insulin, posebna vrsta oralnih hipoglikamika ili/i dijeta) zahteva veoma veliku pažnju i lekara i trudnice, kako bi vrednosti šećera bile u granicama normalnih, što je jedini garant da neće doći do komplikacija koje su posledica visokog šećera u krvi majke. Najčešća komplikacija kod ploda jeste krupan plod i metaboličke promene koje stvaraju rizik za razvoj šećerne bolesti po rođenju.

Pet do 50% žena koje su tokom trudnoće imale šećernu bolest razviće kasnije tokom života šećernu bolest, najčešće tip 2. Sve osobe koje su imale šećernu bolest u trudnoći treba da budu ponovo testirane 6-10 nedelja nakon trudnoće. Osnovni princip terapije osoba koje su imale šećernu bolest u trudnoći (gestacijski dijabetes), a nisu primale lekove, jeste izbalansiran režim ishrane sa održavanjem idealne telesne težine.



Izvor: Krstarica

Da li je dojenje sigurna zaštita od trudnoće?



Pogrešno je verovanje da žena dok doji dete ne može da ostane trudna. Nakon porođaja, ako žena nema nikakvo krvarenje i dete se hrani isključivo dojenjem, plodnost žene jeste smanjena izvesno vreme.

Navešćemo nekoliko činjenica o plodnosti i seksualnoj aktivnosti žene posle porođaja i u periodu dojenja.

Rođenjem deteta život roditelja se dramatično menja, kako emocionalno tako i praktično, jer se javljaju mnoga nova iskustva i nove obaveze. Zbog novonastalih obaveza, mladi supružnici seksualnu želju u početku stavljaju u drugi plan, a kada se užele seksa, ponekad i zaborave na kontracepciju.

Neposredno posle porođaja, kod žene dolazi do poremećaja ravnoteže hormona, što izaziva i neke fiziološke simptome. Postporođajno krvarenje traje kod žena od četiri do šest nedelja i ginekolozi preporučuju da se u tom periodu izbegavaju seksualni odnosi.

Menstruacije su posle porođaja obično neredovne i ne javljaju se kod svih žena u isto vreme, pa je teško odrediti kada su plodni a kada neplodni dani. Dešava se da kod nekih žena nakon dvadesetak dana od porođaja dođe do ovulacije, a da prvo menstrualno krvarenje počne 35 dana nakon porođaja. Zato na osnovu prvog menstrualnog krvarenja ne možemo zaključiti kada se plodnost žene ponovo vratila.

Zato se preporučuje da se sa kontracepcijom počne na vreme, kako bi se izbegla neželjena trudnoća.

Da li koristiti sredstva za kontracepciju posle porođaja?

Lekari preporučuju korišćenje sredstava za kontracepciju mladim bračnim parovima neposredno posle porođaja.

Obično se preporučuje da parovi mogu stupati u seksualne odnose kada prođe postporođajno krvarenje (oko šest nedelja posle porođaja), a da odmah počnu sa korišćenjem kontracepcije.

Bitno je da sredstva za kontacepciju koja koristi majka ne utiču na proizvodnju mleka.

Koja kontraceptivna sredstva koristiti posle porođaja?

U vreme dok žena doji mogu se koristiti sva kontraceptivna sredstva, osim onih koja sadrže hormone, jer hormoni mogu uticati na količinu mleka za dojenje.

Najbolje je da se mlade majke konsultuju sa ginekologom oko vida zaštite od trudnoće, uzimajući u obzir sve ostale karakteristike svog zdrvstvenog stanja.

Kada se odlučiti za sledeću trudnoću?

Neki roditelji bi želeli drugu bebu što pre posle porođaja, a neki što kasnije, pa i od toga zavisi korišćenje kontracepcije.

Većina stručnjaka tvrdi da je optimalni razmak između dva deteta oko tri godine, i za roditelje i za decu. Istraživanja su pokazala da nije poželjno da razmak između dve trudnoće bude manji od 18 meseci.

Ukoliko je razmak između rođenja dva deteta mali, to je preveliko opterećenje i za majku i za oca, kako fizički tako i mentalno i emocionalno. Takođe je prvorođenom detetu ovako mala vremenska razlika od brata ili sestre i psihički i fizički nepovoljnija. U takvim slučajevima, rođenje drugog deteta predstavlja veliki stres za starije dete.

Pored navedenih razloga, ustanovljeno je da ukoliko je razmak do naredne trudnoće kratak, dolazi do češćih prevremenih porođaja, a porođajna težina novorođenčeta u takvim slučajevima je smanjena.

Upozorenje mladim majkama

Na kraju vas samo podsećamo da dojenje nije efikasna kontraceptivna metoda i da je neophodno da žene nekoliko nedelja posle porođaja počnu da koriste sredstva za kontracepciju i bez brige uživaju u seksu.



Izvor: Krstarica