Sve o 2012. (i fantaziranju o kraju sveta) :: Astrologija ~ Numerologija ~ Ezoterija

Neka vajda i od smaka sveta!

Pesimističke prognoze o ubrzanom zagrevanju naše planete polako ustupaju mesto drugačijim pogledimaUmesto kraja naše civilizacije može se »samo« desiti da za koju desetinu godina Nemci gaje vinovu lozu i prave najbolja vina, Italijani ostanu bez maslina i smokvi a da u Srbiji procvetaju - banane
U izveštajima kojima nas zapljuskuju poslednjih meseci, stručnjaci za klimu predviđaju da će klimatske promene teći brže nego sve one koje su se dogodile u poslednjih 10 000 godina. Čak i kada bi se ovog trenutka stabilizovale emisije štetnih gasova i efekta “staklene bašte”, srednje temperature na Zemlji će do kraja veka porasti za 2 stepena, upozoravaju naučnici.
Jedna od posledica ovog, kako ispada neizbežnog zagrevanja Zemlje, bile bi i poplave. Mora, nadošla topljenjem ledenih površina, poplavila bi ogromna, danas gusto naseljena područja. Čitavi ekosistemi bi iščezli usled promene temperature i obilnih kiša. Suše, poplave i oluje dobile bi još suroviji i nemilosrdniji lik.
Saznanja, dovoljno dramatična da opravdaju ocenu naučnika Majkla Openhajmera iz američkog odeljenja IPPC (Međunarodna grupa za proučavanje promene klime): “Došao je presudan trenutak za brzo delovanje na svim nivoima”!Toplotna katastrofa
U svom petogodišnjem izveštaju, vodeći svetski klimatolozi pozivaju na drastično smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte - što je mnogo teže postići nego što se, naizgled, čini. Ekonomisanjem energijom, naročito onom organskog porekla (ugalj, nafta, drvo), čijim sagorevanjem u atmosferu odlazi ugljen-dioksid, odnosno, njihovom zamenom prirodnim gasom, možda bi se nešto i dalo učiniti. Uz to, preporučuju i izdašnije korišćenje nuklearne i solarne energije, prilagođavanje opreme, reciklažu i sprovođenje ekološke prakse u industriji.

Ove mere bi mogle za kratko vreme da smanje emisiju za 25 odsto, tvrde eksperti. Njihova redukcija u oblasti saobraćaja, kako su izračunali, mogla bi da iznosi i do 40 odsto ako bi smo se orijentisali na vozila koja koriste alternativna goriva.Ali, čak i kad bi se sve preporuke klimatologa smesta usvojile i sprovele u praksi, emisija gasova koji zagrevaju planetu bila bi vraćena na nivo iz 1990.g.
Da bi se toplotna apokalipsa izbegla, potrebno je da se njen nivo dovede na nivo iz 1920.g. Međutim, to ne ide bez velikih potresa u industrijskim društvima, upozorava istraživač Ričard Lincen sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.On kaže da svetu zaista preti toplotna katastrofa i govori o posledicama njenog ishoda.

Predviđanja su obeshrabrujuća. Nivo mora mogao bi se podići i za dva metra, uglavnom zbog topljenja glečera i ekspanzije vode zbog zagrevanja Arktika. Norveški naučnici zvone na uzbunu: ledeni pokrivači na Severnom polu već rapidno kopne; u proseku, jedan gubi 1,4 odsto svoje površine, a drugi (Arktik) čak 4,3 odsto – dvostruko više nego što su klimatolozi predviđali.
Porast nivoa mora za prosečnih 0,3 do dva metra, mogao bi da dovede do potapanja prostranih priobalnih oblasti niske nadmorske visine, uključujući delte velikih reka, većinu plaža američke atlantske obale, delove Kine i ostrvske zemlje: Maldive, Sejšale, Kukova i Maršalova ostrva... Više od 100 miliona ljudi ostalo bi bez svojih domova i morali bi da se rasele.
Da nevolja bude veća, migracije stanovništva (uzrokovane iščezavanjem poplavljenih gradova), kao i predviđeno širenje nekih bolesti poput malarije, prete da budu mnogo dramatičniji u zemljama u razvoju, nego na severnoj hemisferi.Glad pretiZime bi postale toplije (nalik minuloj), a toplotni talasi poput onog koji je prošlog leta samo u Francuskoj odneo 500 života, bili bi još jači i češći.
Područja i do sada sklona poplavama, zbog učestalosti kišnih padavina bila bi izložena još češćim i žešćim plavljenjima, dok bi sušne oblasti i pustinje, usled lakšeg isparavanja vode u toplijem delu planete, postale još suvlje a njihovo stanovništvo još više ugroženo glađu.
Orkani bivaju sve razorniji, jer su topli okeani iz kojih crpu energiju mnogo više zagrejani. Promena temperature i kišnih padavina, izvesno bi ostavile traga na ekosistemima. Na udaru bi bila naročito vegetacija – temperatura, izmenjena samo za deseti deo stepena tokom jedne decenije, može da izazove iščezavanje određenih vrsta drveća. To se već dogodilo sa šljivom požegačom u zapadnoj Srbiji.
Stablima ne mogu da izniknu noge da bi se preselila u oblast sa boljom klimom, kaže Openhajmer, uz sumornu opasku da bi se, usled novonastalih promena, trećina svetskih šuma mogla naći u krajnje neodgovarajućoj klimi.Žuta minutaU veoma bliskoj budućnosti, a po Openhajmeru ona je već nastupila, problem broj jedan biće kako pomoći Kini i drugim zemljama koje se ubrzano razvijaju da u privrednoj ekspanziji nekako preskoče enormna sagorevanja uglja.
U protivnom će sav eventualni trud industrijski razvijenih zemalja u smanjivanju emisije štetnih gasova biti uzaludan. Sve opcije, naročito one najdepresivnije su u igri. Konačnu reč, makar kada se radi o uticaju čovekove aktivnosti na klimu, trebalo bi da imaju političari. Oni se zasad ne oglašavaju, pa time kao da poručuju da je ćutanje znak odobravanja. Naime, malo je verovatno da će vlade i njihovi parlamenti brzopotezno posegnuti za drakonskim merama kontrole emisije gasova.

U nekim zemljama, poput Srbije, vlade insistiraju na izgradnji termoelektrana čije bi osnovno pogonsko gorivo bio već proskribovani ugalj. Treba bit realističan, poručuju mnogi klimatolozi i blagovremeno se pripremiti za toplotnu kataklizmu. Za sve ostalo je kasno – zagrevanje je uveliko u toku. Ko ne veruje, neka se priseti koliko je puta tokom 12 minulih meseci čuo izveštaj meteorologa za naznakom: najtopliji dan decenije, stoleća, od kada se meri temperatura vazduha...
Takođe, mnogi od nas ni ne trepnu kada koriste dezodorans – jedan od uzročnika efekta staklene bašte. Cveće zlaZa samopouzdanje stručnjaka koji stoje iza alarmantnog izveštaja IPCC i njihov do sada nezabeležen konsenzus o krivici industrijskog društva, zaslužni su u poslednje vreme usavršeni superkompjuteri.
Klimatolozi nisu u mogućnosti da poput hemičara ili nuklearnih biologa izvode laboratorijske eksperimente i prinuđeni su da ih simuliraju na računarima, prateći i beležeći šta se događa kada se u model atmosfere (virtuelna situacija), ispuštaju gasovi proizvedeni ljudskom aktivnošću: ugljen dioksid iz industrije i auspuha automobila, metan iz poljoprivrede, hlorofluorougljenici iz neispravnih hladnjača, zamrzivača, frižidera i limenki spreja...
Eksperti su došli do preciznih predviđanja porasta globalne temperature, zahvaljujući i tome što su svoje superkompjutere nahranili i podacima o do sada zanemarivanim činiocima veštačkog porekla – aerosolima. Te sićušne kapljice hemikalija kakva je sumpor-dioksid, nastaju zajedno sa ugljen-dioksidom prilikom sagorevanja fosilnih goriva u automobilima i termoelektranama, ali nasuprot gasovima - izazivačima efekta staklene bašte ne “hvataju” sunčevu toplotu, već je blokiraju i tako deluju kao svojevrsni rashlađivači planete.
Prethodno, pošto su ovi faktori globalne klime i njihov uticaj ignorisani, naučnici su od kompjutera stalno dobijali netečne podatke. Kada su pokušavali da simuliraju šta se to događalo sa klimom u poslednjih 100 godina, kompjuteri su stalno pokazivali da bi svet danas trebalo da bude topliji nego što jeste.
Uvođenjem aerosola u igru došli su do realnijih podataka i predviđanja, istovremeno oduzevši skepticima argument o aerosolu kao protivteži efekta staklene bašte. Naime, klimatski eksperti upozoravaju da se ovo “cveće zla” raspršuje manje od štetnih gasova, te da njegov uticaj može biti samo regionalan a nikako globalan.Bez odgovoraNasuprot pesimističkim scenarijima, stručnjaci poručuju da će globalno otopljenje imati i neke blagotvorne efekte.
Loše vesti o tome šta čeka planetu Zemlju ublažavaju priznanjem da još nisu u stanju da sa punom izvesnošću kvantitativno predstave sve posledice zagrevanja, pored ostalog i zbog toga što na klimu utiču mnogi do sada neispitani činioci, od kojih neki imaju “rashlađujuće” dejstvo. U svakom slučaju, globalno gledano, poljoprivreda ne bi bila suviše pogođena, budući da poljoprivrednici mogu da prilagode useve i irigacione sisteme novonastalim uslovima i promenama u količini kišnih padavina.
Neke danas nedovoljno plodne oblasti bi čak i profitirale, jer bi im se usled topljenja glečera vodeni resursi znatno povećali. Korisne posledice klimatskog zagrevanja, ako su prognoze IPCC-a tačne, podrazumevale bi toplije zime u severnim oblastima, porast kišnih padavina u nekim područjima kojima su potrebne i brži rast useva. Tako bi zeleni pojasevi Rusije i Severne Amerike bili u ekspanziji.
Međutim, naučnici još nemaju konkretne odgovore na pitanja o uticaju nekih klimatskih pojava i faktora. Oni logično zaključuju da će, uporedo sa porastom padavina svet postati oblačniji i da to, u zavisnosti od vrste preovlađujućih oblaka i njihove senke, može dovesti do relativnog neutralisanja efekta zagrevanja. Ipak, nikakve preciznije prognoze po ovom pitanju za sada nisu u stanju da pruže.
Jednaka im je nepoznanica i to kako bi morske struje - koje igraju značajnu ulogu u svetskoj klimi, reagovale na globalno otopljavanje. Tako ispada da i uz neke eventualno ublažavajuće činjenice, budućnost izgleda dovoljno loše. Šta uraditi? Ostaje nada da će i na ovo pitanje klimatolozi imati odgovor - jednog dana... A, dotle…uživajte i ne uzbuđujte se previše.
Piše Miodrag Milanović