........

Kad vam ljubav da znak, krenite za njom,
Mada su njene staze kamenite i strme
A kad vas zahvate njena krila, odajte joj se,
Mada bi mac sakriven medj njenim zamajcima mogao i da vas rani.
A kad vam se obrati, verujte joj,
Mada njen glas moze i da vam rasprsi snove, kao sto severac ume da opustosi vrt.

Jer kao sto vas ljubav kurnise, tako ce i da vas raspne. Ume i da vas razlista, ali i da vas skrese.
Kao sto se oginje do vas da pomiluje vase najtananije grancice sto podrhtavaju na suncu,
Tako ce i da se spusti do vasega korenja ne bi li ga protresla, ma koliko se ono grcevito drzalo zemlje.
Prihvata vas se kao snopova zita.
Stresa vas da vas ogoli.
Prosejava vas da vas oslobodi od vasih ljuspi.
Melje vas dok joj se potpuno ne podate;
A onda vas prepusta svome svetome ognju, da biste postali sveti hleb za svetu Bozju gozbu.

Cinice ljubav sve to sa vama da biste spoznali tajne svog srca, i putem toga spoznanja postali delic srca samog zivota.
Ali ako biste, u svom strahu, tezili samo ljubavnom spokoju i ljubavnom uzitku,
Onda je bolje da pokrijete tu svoju golotinju i da odete sa toga njenog gumna,
U svet bez godisnjih doba, gde cete se smejati, ali ne svim svojim smehom, i gde cete plakati, ali ne svim svojim placem.

Ljubav ne pruza nista sem sebe same, i ne uzima nista niotkuda sem od sebe.
Ljubav ne poseduje nista, i nije niciji posed;
Jer je ljubav dovoljna sama sebi.

Kada volite, ne treba da kazete, "Bog je u mome srcu", no, bolje, "Ja sam u srcu Bozijem".
I ne pomisljajte da mozete usmeravati tok ljubavi, jer ljubav, ako vas udostoji, vase tokove usmerava.

Ljubav ne tezi nicemu drugom do li da ispuni sebe.
Ali ako volite te morate imati i zelja, neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite te da budete kao potok sto klizi upucujuci noci svoje popevke.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da budete ranjeni sospstvenimrazumevanjem ljubavi;
Te da krvarite i bolno i radosno.
Da se budite zorom raskriljenoga srca, i da budete zahavalni jos jednome danu ljubavi;
Da usred dana, smireni, snatrite o ljubavnom zanosu;
Te da se izveceri vratite zahvali svome domu;
A odna da zaspite uz molitvu u srcu za one koje volite, i sa hvalospevom na svojim usnama.

Halil Dzubran