U junu mesecu prosečna neto zarada bila je, prema istraživanju Ministarstva trgovine, dovoljna za pokriće minimalne, ali ne i prosečne potrošačke korpe.

Prosečna zarada iznosila je 32.648 dinar i bilo je potrebno 1,02 zarade da bi se pokrila prosečna potrošačka korpa od 33.366 dinara, dok je za pokriće minimalne korpe, koja je iznosila 21.623 dinara, bilo potrebno izdvojiti 0,66 prosečne zarade.

U odnosu na maj prosečna korpa skuplja je za 0,9 odsto ili za 313,3 dinara, a minimalna za 1,1 odsto ili za 243,5 dinara. Troškovi života najviše su povećani zbog rasta izdataka za saobraćaj i komunalno stambene usluge, dok je sezonsko pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda uticalo na ublažavanje rasta cena na malo.

Ukupni izdaci za prehrambene proizvode povećani su u obe korpe, u prosečnoj korpi za 290,55 dinara a u minimalnoj korpi za 238,13 dinara.

Pod uticajem sezone, u junu, promenjena je struktura obe potrošačke korpe. Tako je u obe korpe konzervisana boranija zamenjena svežom, a uključeni su paradajz i breskve, uz kajsije u prosečnoj, a isključeni cvekla, zelena salata, pomorandže i suva svinjska rebra, uz jabuke u minimalnoj korpi.

U obe korpe smanjene su količine pasulja i jagoda, uz krompir u minimalnoj, odnosno spanać, jabuke i limun u prosečnoj, dok su količine slatkog kupusa i krastavca povećane, uz grašak i voćni sirup u minimalnoj, a šargarepu u prosečnoj.

U junu je došlo do sezonskog sniženja poljoprivrednih proizvoda na zelenoj pijaci ali su poskupeli sveže i prerađeno meso, sveže mleko, jestivo ulje i šećer.

Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge neznatno su povećani, u prosečnoj korpi za 11,5 dinara, a u minimalnoj zanemarljivo smanjeni za 0,45 dinara.

Junsko poskupljenje industrijsko neprehrambenih proizvoda u prosečnoj korpi, uglavnom je izazvano neznatno povećanim izdacima za školski pribor, odeću i obuću, dok je zanemarljivo smanjenje tih izdataka u minimalnoj, posledica smanjenja cena pojedinih proizvoda lične higijene.

Cene komunalno stambenih usluga povećane su u proseku 0,3 odsto - u Smederevu i Subotici kod vode i otpadne vode, a u Smederevu i kod iznošenja smeća. Javni gradski prevoz poskupeo je u Kraljevu, Valjevu, Zaječaru i Subotici, a to poskupljenje evidentirano je samo u prosečnoj potrošačkoj korpi.

Kupovna moć iznad proseka Republike, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana je u Smederevu, Pančevu, Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.

U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u ovim gradovima - i prosečnu.



Izvor: MTS-Mondo

i ovo naravno nije vredno komentara ... bitnije je da li Karleusa peva tezgu ili ne ...

sjuper ...

ne znam ko jos guta ovakve price?

sto ... ?       jel nemas iskustva u ovome ili te naprosto ne interesuje jer si "iznad problema " 

pa price o ciframa... kao "prosek za ovu godinu je ovakav...", "minimum je toliko..." ne znam kojom matematikom dolaze do takvih brojeva... realna prosecna plata je daleko manja, a potrosacka korpa daleko veca

pa dakle problem realno postoji samo je jos ozbiljniji nego sto se servira raji ..

pa za to mi ne trebaju istrazivanja, novine, televizija, itd. mislim da je to veoma prisutno i ocigledno... razlike su jako velike, dajte nesto konkretno...