Eto, zene koriste noz i sekiru prilikom ubistva, a muskarci pistolj...
Trebalo bi da bude obrnuto... ako se uzme snaga u racunicu...

Inace... mnogi muskarci koji se (ne)bore sa bolestima zavisnosti nikada ne tuku zene i decu, vec se nad njima izivljavaju verbalno... sto vodi do psihickog nasilja...
Mislim... mozda je nekome simpaticno kada vide cikicu koji se dere na sav glas i tetura ulicom, ali on ide negde... nekoj porodici... koja mora da ga onako pijanog i usranog trpi...

do tada ce da je ubije milion puta

Neosporno je da neki mushkarci maltretiraju zene,bilo fizichki bilo psihichki,ali,neosporno je (bar sa moje tachke gledishta)  i da izbor takvog choveka za partnera nije sluchajan.

Ali kako dođoste od alimentacije do zlostavljanja, nije mi jasno. 
Sve sam pročitala, i dalje ne razumem.

Kako god, lepo meni moja baka oduvek govori: ''Pazi za koga se udaješ i kome rađaš decu, tu ako se zajebeš nazad nema''.

Ura za moju baku! 

Iz baka uvek govori iskustvo 

Mislim, uglavnom ih treba poslusati 

Samo... postoji maaali problem... ljudi su dvolicni i menjaju se vremenom ili usled iznenadnih dogadjaja... Jednog dana se vole, a sledeceg oci kopaju jedno drugom. BTW. Tajna dugog braka nisu samo ljubav i postovanje, vec i trpljenje tudjih mana.

ako za sve sto se desi&desava kazemo onom koji je u problemu  -sam si sebi kriv-  necemo daleko dogurati   

Tako je. A, tih mana treba postati vestan onda kada se najmanje primecuju. Onda, ako ih prihvatis....ostani dosledan svoje odluke i u trnucima kada ti zasmetaju. Mada, ako si ih prihvatio, ne bi trebalo da ti smetaju. I tako...teorije...

Iako si u pravu, tvoja konstatacija zvuchi kao i ono - devojka je kriva shto je silovana, jer se provokativno obukla.

Niko ne treba da trpi nasilje. Ni sekunda.

Podrška žrtvi nasilja bi trebalo da postane nacionalni prioritet. Pomoć i zaštita u svakom smislu, dok se ne završi proces nasilniku i neki period nakon toga. Centri za socijalni rad bi trebalo da imaju mogućnost pokretanja postupka pred sudom... Žrtve su vrlo često zaplašene osvetom nasilnika za pokretanje postupka tako da se žrtva boji rekcije i na samu pomisao da procesuira to nasilje. Takođe, centri za socijalni rad bi trebalo da imaju i veće nadležnosti u rešavanju porodičnih sporova, odazivanje na poziv centra u slučaju problema prilikom viđanja deteta, neodgovornog ponašanja roditelja i sl. je sada na dobrovoljnoj bazi. Sve je prepušteno ličnoj inicijativi oštećenog koji treba i da doživi dan izricanja presude.
Kada su žene koje sprovode nasilje u pitanju ono je u većini slučajeva mnogo suptilnije,... Žene koje koriste sekiru, kako je neko naveo, obično na taj način pokušavaju da prekinu lanac nasilja nad njom. A muškarac koji želi da zaštiti, obično svoju porodicu, od žene nasilnika se suočava sa još gorim problemom, kako se zaštiti od fizički slabije osobe a da to ne izgleda kao nasilje. Treba tu puno strpljenja i promišljenih reakcija da se ne pređe granica nužne odbrane.

Kada se ima u vidu i društvo u kom živimo i funkcionisanje sitema državne zaštite i sudova onda dolazimo do odgovora zašto nam statistika izgleda tako kako izgleda. Osnovni problem je po meni  neodgovarajuća regulativa, koja ako već nije savršena treba da se prilagođava uočenim problemima u posmatranom periodu primene. I tu dolazimo do pozerki koje izigravaju humanitarce po televizijama, šetaju se po premijerama i sl. samo zato što su samoproglašeni borci protiv nasilja i sl.... A statistika sve gora.

Uplašeno dete, čovek, žena, bilo ko... je strašno podložan manipulaciji. Najpodložniji su ranjeni, ugroženi... Država i ne treba da se meša u sve i svašta, da vaspitava ljude, već da im omogući ambijent u kojem mogu da funkcionišu kao slobodna bića. Zaštita fizičkog i pravnog lica je smisao postojanja države. Ako toga nema nema ni države, ni društva, ni slobode.