Tokom 2008. i 2009.
Svaki drugi ubica osuđen na kaznu ispod minimuma
Vuk Z. Cvijić | 25. 01. 2010. - 00:02h | Foto: A. Isaković | Komentara: 4

Beograd - Sudije u Srbiji su tokom 2008. i do oktobra 2009. godine nastavile da za najteža krivična dela ubistva, silovanja, trgovinu drogom u grupama izriču manje kazne i od minimuma predviđenog zakonom, pokazuju najnovije statistike Ministarstva pravde Srbije.


Tako je u tom periodu za krivično delo ubistva, gde je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, čak 63 odsto izrečenih kazni ispod zakonskog minimuma. Za teška ubistva gde je predviđena kazna od 10 do 40 godina, čak 52 odsto kazni je ispod zakonskog minimuma. Za teži oblik silovanja gde je kazna od tri do 15 godina, 50 odsto svih silovatelja je u okružnim sudovima kažnjeno ispod zakonskog minimuma. Za lakši oblik silovanja u opštinskim sudovima čak 100 odsto kazni je do zakonskog minimuma od godinu dana, iako je maksimalna kazna osam godina. Za trgovinu drogom u grupi gde je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, čak 80 presuda je ispod zakonskog minimuma.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da su oni baš zato što su u ranijim statistikama uočili da sudovi izriču manje kazne inicirali promene propisa, koji su stupili na snagu u septembru 2009.
- Po novim propisima za neka krivična dela je zabranjeno izricanje kazni ispod zakonskog minimuma ako je silovanje nemoćne osobe, ili deteta, otmica, iznuda, trgovina drogom, ljudima i krijumčarenje ljudi. Za sva krivična dela je zabranjeno izricati kaznu ispod zakonskog minimuma ako je u pitanju povratnik. Promenili smo i propise tako da više niko ko je pravosnažno osuđen ne može da izađe kada odsluži polovinu kazne, kako je bilo u starom zakonu, već mora najmanje da odsluži dve trećine kazne - kaže Homen.
On ističe da je Ministarstvo uradilo svoj deo posla sa novim propisima, ali da je na sudijama da uzmu u obzir statistike i da više ne izriču minimalne kazne za najteža krivična dela.
- Kazne se mogu stalno povećavati donošenjem novih zakonskih odredaba, ali to nema smisla ako sudije ne uvide gde je problem - napominje Homen.
Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu navodi da osim što zakonodavac pooštri kazne, mora da obezbedi i dovoljno mesta i u zatvorima.
- U srpskim zatvorima prema evropskim standardima može da bude 4.500 zatvorenika, a krajem 2009. bilo ih je više od 11.000, i taj broj stalno raste. Svi oni koji su osuđeni za neka lake dela treba da se kažnjavaju sa alternativnim kaznama, da bi bilo mesta za one koji su počinili teška krivična dela. Ne može se zbog lakših saobraćajnih prekršaja ići u zatvor, jer mora biti mesta za ubice, silovatelje, dilere droge - objašnjava profesor Ilić.
Jedna od poslednjih presuda potvrđuje da se sudovi teško odriču stare prakse sa minimalnim kaznama. Tako je Viši sud u Zrenjaninu 21. januara osudio Ljubišu Milojkovića (29) iz sela Stajićeva u zrenjaninskoj opštini na četiri i po godine zatvora zbog ubistva komšije Mileta Jovanovića (40) posle kafanske svađe. Ubistvo se desilo 14. marta prošle godine u kafani "Stela rosa" u njihovom selu Stajićevu nakon što su se Milojković i Jovanović, koji su sedeli i pili zajedno, sukobili. Jovanović je išamarao Milojkovića koji je potom otišao kući po pištolj i ubio Jovanovića.
Profesor Goran Ili objašnjava da će se nove, strože odredbe odnositi na sva krivična dela počinjena posle njihovog usvajanja u septembru 2009. godine.

 

Statsistika sudskih presuda od početka 2008. do oktobra 2009.

Obična ubistva
Zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora
Izrečene presude u Okružnim sudovima
Do šest meseci 3 %
Od šest meseci do godinu dana 7 %
Od jedne do tri godine 27 %
Od tri do pet godina 26 %
Od pet do 10 godina 21 %
Od 10 do 15 godina 16 %

Teška ubistva
Zaprećena kazna od 10 do 40 godina
Izrečene presude u Okružnim sudovima
Od šest meseci do godine 1 %
Od jedne do tri godine 15 %
Od tri do pet godina 10 %
Od pet do 10 godina 26 %
Od 10 do 20 godina 25 %
Od 30 do 40 godina 23 %

Silovanja (presude u okružnim sudovima)
Za lakši oblik zaprećena kazna od dve do 10 godina
Izrečene presude u Okružnim sudovima
Do šest meseci 5 %
Od šest meseci do godine 21 %
Od jedne do tri godine 40 %
Od tri do pet godina 22 %
Od pet do 10 godina 12 %
Za teži oblik zaprećene kazne od tri do 15 godina
Izrečene presude u Okružnim sudovima
Do šest meseci 15 %
Od šest meseci do godine 10 %
Od jedne do tri godine 25 %
Od tri do pet godina 25 %
Od pet do 10 godina 20 %
Od 10 do 15 godina 5 %

Presude za silovanja u Opštinskim sudovima
Zaprećena kazne od jedne do osam godina
Izrečene presude
Od šest meseci do godinu dana 100 %
Zaprećena kazna od dve do 10 godina
Izrečene presude
Od jedne do tri gotdine 100 %

Razbojništva
Zaprećena kazna od tri do 15 godina
Izrečene presude u okružnim sudovima
Do šest meseci 2 %
Od šest meseci do godinu dana 18 %
Od jedne do tri godine 55 %
Od tri do pet godina 25 %
Preko pet godina Samo jedna presuda

Nasilje u porodici
Zaprećene kazne od šest meseci do tri godine
Izrečene presude
Do šest meseci 53 %
Od šest meseci do godinu dana 40 %
Od jedne do tri godine 7 %
Zaprećene kazne od jedne do osam godina
Izrečene presude
Do šest meseci 54 %
Od šest meseci do godinu dana 31 %
Od jedne do tri godine 15 %
Od tri do osam godina 0 %
Zaprećena kazna od tri do 12 godina
Izrečene su samo dve presude u Srbiji i obe su ispod zakonskog minimuma

Falsifikovanje novca
Zaprećena kazna od dve do 12 godina
Izrečene kazne u okružnim sudovima
Do šest meseci 25 %
Od šest meseci do godinu dana 24 %
Od jedne do tri godine 38 %
Od pet do 10 godina 13 %

Trgovina drogom u grupi
Zaprećena kazna od pet do 15 godina
Izrečene presude u okružnim sudovima
Do šest meseci 11 %
Od šest meseci do jedne godine 16 %
Od jedne do tri godine 46 %
Od tri do pet godina 7 %
Od pet do 10 godina 20 %
Od 10 do 15 godina 0 %

Primanje mita
Zaprećena kazna od tri do 15 godina
Izrečene presude u okružnim sudovima
Od jedne do tri godine 100 %
Zaprećena kazna od dve do 12 godina
Izrečene presude u okružnim sudovima
Do šest meseci 38 %
Od šest meseci do godinu dana 19 %
Od jedne do tri godine 39 %
Od tri do pet godina 4 %
Od pet do 12 godina 0 %
Zaprećena kazna od jedne do osam godina
Izrečene presude
Do šest meseci 33 %
Od jedne do tri godine 67 %
Od tri do osam godina 0 %

Izvor: Blic

Испада да се у Србији најмање исплати бити поштен и поштовати законе. 

Vazno da sudije za polovicno odradjen posao primaju celu platu.

sva je prilika da su nam kriminalci i patoloski nastrojeni likovi zasticeni kao kitovi.

a bogme...ni sudije nisu u gorem polozaju.

ne bi znali sta je pravda ni da ih ceska po bradavicama.

У чему је проблем са судством 

гарант су криви милошевић и амфилохије

kada pogledas posebno neke navijace onda je jasno da ovde ne vlada zakon

da jbt,stvarno su ti navijaci krivi za sve...
ma vuci se

Alarmantna statistika o kaznenoj politici pravosuđa
Sudije moraju da prestanu da izriču kazne ispod minimuma
Vuk Z. Cvijić | 26. 01. 2010. - 00:02h | Komentara: 13

Podaci Ministarstva pravde da su okrivljeni za najteža krivična dela osuđivani u velikom broju slučajeva na kazne ispod propisanog zakonskog minimuma su alarmantni, a stručnjaci smatraju da je teško naći opravdanja za toliko blagu kaznenu politiku.

Prema rečima sagovornika "Blica" uzroci ovakve kaznene politike mogu biti brojni, ali treba uraditi analizu donetih presuda, koja bi otkrila tačne razloge. Za ubistva, gde je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, čak 63 odsto izrečenih kazni je prema ovim podacima ispod zakonskog minimuma. Za silovanja, gde je zaprećena kazna od jedne do osam godina, čak 100 odsto kazni do zakonskog minimuma, a za trgovinu drogom u grupi 80 presuda je ispod zakonskog minimuma.
Tomo Zorić, portparol Državnog tužilaštva, navodi da su tužioci i ranije isticali problem blage kaznene politike.
- Ova statistika jasno pokazuje da je uspostavljena praksa blage kaznene politike za teška krivična dela. To mora da prestane, a tužilaštvo će se založiti za uspostavljanje oštrije kaznene politike. Svi tužioci će biti u obavezi da ulažu žalbe na presude sa niskim kaznama. Oni koji ne budu izjavili žalbe, moraće da daju obrazloženje zbog čega to nisu učinili - navodi Zorić.
On očekuje da će primena novih propisa, koji su stupili na snagu u septembru 2009, doprineti pooštravanju kaznene politike.
Profesor Zoran Ivošević, sa Univerziteta "Union", kaže da ova statistika pokazuje da kaznena politika nije bila na nivou na kojem je trebalo da bude.
- Ukoliko je to masovna pojava, onda tu nešto nije uredu sa sudijama koje izriču takve presude. Svima je vidljivo da kazne moraju da budu strože i da odgovaraju stepenu društvene opasnosti - smatra Ivošević.
Advokat Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, kaže da su podaci o kaznenoj politici alarmantni, ali da je opasno davati ocene bez konkretnih podataka za svaki slučaj.
- Isključio bih mogućnost da je u svakom predmetu gde je kazna ispod minimuma bilo tih vanrednih okolnosti da se takva kazna izrekne. Prisutna je opasnost da su i vansudske stvari uticale na ovakve odluke u pojedinim slučajevima. Kao nesigurnost sudija, pa možda i direktni pritisak - kaže advokat Beljanski.
Drago Kos, predsednik grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, navodi za "Blic" da je kaznena politika u Srbiji i Sloveniji slična i da je verovatni razlog nesigurnost sudija.
- Raspon kazni za krivična dela je veoma veliki u obe zemlje i sudovi se u praksi odlučuju za niže kazne. Visoki raspon je dat da bi sudije mogle nazavisno da odlučuju - kaže Kos.
Programski direktor "Transparetnosti Srbije" Nemanja Nenadić kaže da korupcija može da bude uzrok blage kaznene politike, ali u izolovanim slučajevima.
- Ovako raširena praksa kažnjavanja ispod minimuma govori da je to postalo standard. Razloge treba tražiti drugde. U ovom slučaju, ako bi neko bio oštro kažnjen, taj može da se zapita da li je sud u njegovom slučaju bio nepravedan jer odudara od drugih - kaže Nenadić.

 

Sudija Radmila Dragičević-Dičić, predsednica Apelacionog suda u Beogradu:
- Postoje zakonski instituti koji obavezuju na primenu olakšavajućih okolnosti. Mora da se vrši paralelno analiza optužnica i presuda. Za primanje mita mora da postoji strategija krivičnog gonjenja. Do sada su se optužnice za primanje mita odnosile na prosvetne i zdravstvene radnike i na manje iznose. Najveći problem je što nema sistemske borbe protiv korupcije. Za sva dela sa elementima nasilja je blaga kaznena politika. Ona se polako menja, kako se menja stanje u društvu i ona se pooštrava kada se poredi statistika za 2007. i ranije. Puno izvršitelja je to postalo zbog krize u društvu, porodici, školi, a sudovi su krajnja instanca na koju se najviše obraća pažnja.

 

Sudija Dragoljub Albijanić, predsednik Višeg suda u Beogradu:
- Pored statističkih podataka neophodno je uraditi i analizu donetih presuda da bi se otkrili tačni uzroci. Bez analize teško je govoriti zašto su takve presude donošene. Svaki slučaj je poseban. Postoje zakonom predviđene olakšavajuće okolnosti. Na primer, da je okrivljeni u potpunosti priznao delo, da nije ranije osuđivan i da je pokazao jako i iskreno kajanje. Bilo bi dobro uporediti drugostepene i prvostepene sudske odluke, da li je viši sud stao iza postojeće kaznene politike. Viši sud je jedini koji može da preispituje prvostepene presude i kreira kaznenu politiku.

 

Maja Kovačević, sudija Vrhovnog kasacionog suda:
- Podaci govore da je u Srbiji očito izuzetno blaga kaznena politika, ali da uzroci toga mogu da se otkriju tek posle detaljne analize. Svaki sudija je samostalan u svom poslu. Postoji mogućnost da u drugom stepenu kazna bude promenjena. Visina kazne zavisi od ličnosti optuženog, okolnosti pod kojima je delo izvršeno, konkretnih radnji koje je okrivljeni preuzeo. Ne znam zašto je to tako i to je tema za detaljno stručnu analizu, a ne samo za statistiku. Evidentno je i da u Srbiji ima mnogo kriminala.

 

Sudija Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije:
- Neki raniji izveštaji Minista­rstva pravde nisu bili tačni. Prema ranijim podacima ispalo je da su za trgovinu drogom izricane uslovne osude, ali to nije bilo tačno jer su izricane samo za držanje droge. Neophodno je napraviti analizu kazni, a to znači proučiti svaki pojedinačni predmet. Ne postoji termin blaga i oštra kazana, već adekvatna i neadekvatna. Možda bi analiza pokazala da sudovi izriču neadekvatne kane. Prava analiza bi pomogla boljem radu suda. Na primer, imate odličnog siromašnog studenta koji je ukrao mobilni telefon. Priznao je sve, pokajao se i nije ranije osuđivan, pa naravno da mu nećete izreći visoku kaznu.


Sudija Siniša Važić, predsednik Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu:
- Nema podataka da li je neko osuđen i za ono zašta je optužen. Na primer, ako je optužen za ubistvo, a osuđen je za prekoračenje nužne odbrane. To je prilična ra­zlika u visini kazne. Ukoliko su blage kazne, a srpski zatvori su prenaseljeni, ko je onda u njima. Očigledno je da je osuđenih ima mnogo više nego što ih je bilo ranije. Pitanje da li je ovo statistika za sve sudove u Srbiji, ili samo za neke. Nije srećna država koja ima pune zatvore. Bavimo se posledicama, a ne lečimo uzroke. Pitamo se šta rade sudovi, a šta radi porodica, škola, centri za socijalni rad, i mediji. To je problem celog društva i svih institucija.

 

 

 
Za dečju pornografiju pet godina zatvora

Izmenama Krivičnog zakonika dečja pornografija i zloupotreba platnih kartica putem interneta uvrštena su kao krivična dela, što će pozitivno uticati na suzbijanje visokotehnološkog kriminala, rekla je juče Lidija Komlen-Nikolić, zamenica tužioca u Apelacionom tužilaštvu u Beogradu.

- Proširenje stvarne nadležnosti i izmene zakona su od velike važnosti jer u Srbiji više od dva miliona ljudi koristi internet. Maksimalna kazna za dečju pornografiju je do pet godina zatvora, dok je za zloupotrebe sa platnim karticama zaprećena kazna do osam godina. Izmenama zakona predviđena je i kazna do tri godine zatvora samo za posedovanje dečje pornografije - naglasila je bivša tužiteljka za visokotehnološki kriminal.
Predstavljajući publikaciju "Suzbijanje visokotehnološkog kriminala" Komlen Nikolić je napomenula da je u proteklih dve i po godine tužilaštvo pokrenulo 575 predmeta od kojih je 275 rezultiralo krivičnim postupkom.
- Doneto je 130 osuđujućih presuda. Najveći broj predmeta odnosio se na kršenje prava intelektualne svojine, zatim internet prevara, zloupotrebe platnih kartica i ugrožavanje sigurnosti. Izmene zakona omogućile su i pokretanje postupaka za pretnje preko društvenih mreža, a najbolji primer je hapšenje osumnjičenih za pretnje novinarki Brankici Stanković - rekla je Lidija Komlen-Nikolić.
Zamenik beogradskog višeg tužioca Saša Radulović rekao je da je izmenama zakona i proširenjem nadležnosti omogućena i primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela okrivljenima za dečju pornografiju i dela visokotehnološkog kriminala, ako je ta korist veća od milion i po dinara.

 

P. Z. Veličković

Izvor: Blic

Чему онда законски минимум, када га нико не поштује? И зашто се онда тужилаштво не жали на одлуку, све до краја? Која смо ми пародија на државу...