Svaki drugi Srbin u petoj deceniji :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Uz Grke, Hrvate i Bugare, Srbi najstariji na Balkanu, a natalitet pokazuje da će perspektiva biti još gora. Imaćemo sve više domova za stare, a sve manje škola i pedijatrija.

BROJ starijih od 65 godina, koji u Srbiji ionako čine veliki procenat, dodatno će porasti u naredne dve-tri godine, jer čuvena posleratna ”bejbi bum” generacija (kada je došlo do eksplozije prirodnog priraštaja) polako ulazi u svoje sedamdesete.

Prema rečima Gorana Peneva iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, svaki drugi građanin naše zemlje danas je stariji od 41 godine. Rame uz rame sa nama u regionu su Hrvati, Bugari i Grci.

Osim što je sve veća takozvana medijalna starost (pokazatelj koliko godina ima 51 odsto populacije), sve je veći i udeo starih u ukupnom stanovništvu. Tako kod nas on iznosi 17,1 odsto, u Hrvatskoj 17,2, Bugarskoj 17,4, a Grčkoj 18,7.

- Pre dve decenije svaki drugi građanin imao je 37 godina, a udeo starijih od 65 bio je 12 odsto. To znači da se udeo povećao za čak pet procenata, a medijalna starost za četiri godine. Ali, ne starimo intenzivno samo mi, već i ostale, pa čak i mlade nacije, na Balkanu. Čak i u Albaniji, koja ima najmlađu naciju, udeo starih je dupliran - kaže Penev.

Sve veći broj starih znači - sve više domova za penzionere, a sve manje škola i pedijatrija, kao i sve veći pritisak na penzioni i zdravstveni sistem. Pošto sve manje ljudi radi, to znači da će i penzije biti sve niže!

- Imaćemo sve više gerijatrija, a sve manje učitelja i pedijatara - sumira Penev, i dodaje da na duže staze to ujedno znači da će Srbija imati i sve manje stanovnika.

Podaci vladinog Tima za socijalno uključivanje (inkluziju) i smanjenje siromaštva pokazuju da je proces demografskog starenja društva dostigao velike razmere, jer se, s jedne strane, povećao udeo starijih, a sa druge smanjio udeo mladih (pad prirodnog priraštaja).

Što se tiče zaposlenosti starijeg stanovništva, prema rečima prof. dr Marije Babović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, posebno rizična grupa, pored mladih koji se zapošljavaju prvi put, jesu ljudi stariji od 49 godina, koji su tokom ekonomske krize ostali bez posla i teško mogu da nađu novo zaposlenje.

- U naročito teškoj poziciji su žene, kojima se otvoreno, u startu, govori da se neće ponovo zaposliti - kaže prof. Babović.

Podaci Tima za inkluziju, u čijem radu učestvuje i Babovićeva, pokazuju da je od početka krize do kraja prošle godine, zaposlenost u starosnoj grupi od 55 do 64 godine opala za blizu 50.000 ”duša”, od kojih više od 40.000 nije moglo da nađe novi posao, a na kraju je od traženja i - odustalo.

ŽENE STARIJE OD MUŠKARACA
Više od 1,2 miliona ljudi danas, u našoj zemlji, starije je od 65 godina, a starijih od 80 ima 230.000, što čini tri odsto ukupne populacije. Broj starijih žena značajno prelazi broj starijih muškaraca (57:43 odsto). Svaka peta starija žena živi sama, a svaka druga u samačkom ili višečlanom staračkom domaćinstvu. Najstarija opština je Crna Trava, u kojoj je prosečna starost 52 godine!

POLjOPRIVREDNICI RADE I POSLE 70-TE

PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 2.281.909 zaposlenih u Srbiji, 486.375 njih starije je od 50 godina. Zanimljivo je da 25.851 ima više od 70, a 22.680 više od 75 godina. U pitanju su uglavnom poljoprivrednici, koji su i dalje radno aktivni, objašnjava prof. Marija Babović.

Izvor: Novosti