Svaki čovek podjednako vredi
Danijela Kljajić, 24. mart 2007

ODMAH po izlasku iz Titovog komunizma veći deo naše populacije počeo je da živi sa krilaticom “Samo sloga Srbina spasava”. Ni skoro tri decenije posle, prosečan Srbin nije na pravi način upoznao ni “osetio” pravo značenje ove maksime, kojom se i danas rado “busa u grudi”.
Da li smo i koliko tolerantni i učimo li decu da, u interkulturalnoj sredini, u kojoj Srbija opstaje od davnina, poštuju razlike i pobede diskriminaciju? Da li pružamo ruku onima koji su od nas različiti po veri, boji kože, društvenom statusu ili količini novca na svom računu?
UVAŽAVANJE
DRAGANA Koruga, konsultant UNICEF-ovog programa “Škola bez nasilja”, kaže:
- Različitost je često uzrok mnogih sukoba koji idu čak do nasilja. Decu treba učiti da u različitostima vide prednost, da više pričaju o njima i to je prvi korak ka prevazilaženju razlika.
Razliku, ma kakva bila, deca neizostavno prvo primete, pa će vam većina mališana reći da je “lepše biti isti”.
Mr Jelena Vranješević, profesor razvojne psihologije na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, napominje:
- U razvojnoj dimenziji uočavanje različitosti je prirodna aktivnost našeg mozga. Ono što stvara problem je kako tumačimo različitosti, kako ih vrednujemo. Kao odrasli imamo odgovornost da ih prihvartimo, poštujemo i naravno, vrednujemo na pravi način, i onda to prenesemo na decu.
Da smo se vodili onom Vukovom “da je čovek bogat onoliko koliko jezika govori”, možda bismo znali da je i jedna zemlja bogata onoliko koliko nacija primi pod svoje okrilje.
Psiholog Jasmina Hajder radi u OŠ “Servo Mihalj” u Mužlju kod Zrenjanina i ima bogato iskustvo sa pripadnicima raznih etničkih zajednica. Ne krije da je svoju i toleranciju đaka ove škole osetno podigla na viši nivo:
- U školi imamo pripadnike deset nacionalnosti i mi, jednostavno, živimo različitost. Deca međusobno komuniciraju bar na tri jezika. Sličnosti su uvek početak i mi ih i dalje tražimo, ali poštujemo različitosti i radimo na njima, jer jedino one mogu da nas zbliže.
Prof. Hajder kaže da joj je u prevazilaženju razlika značajno pomogao Program NVO “Hajde da” pod nazivom “Bukvar tolerancije”. Dobivši podršku Ministarstva prosvete i sporta 2002/2003. godine, “Bukvar tolerancije” je aktivno počeo da promoviše interkulturalno obrazovanje kao sticanje znanja i negovanje vrednosti koje vode poštovanju različitosti u svakodnevnom životu.
IDENTITET
AUTOR “Bukvara” Marko Pejović kaže:
- Bukvar je priča o tome kako naše razlike mogu da budu izvor nekog bogatstva, jer je razlika kvalitet. Najvažnije kod svakog pojedinca je pitanje identiteta, ali moramo znati i pronaći šta je to što nas povezuje i šta može biti isto.
Podsećajući da su škole najefikasniji milje za rad na razvoju tolerancije i smanjenju socijalne, rasne ili bilo koje druge distance, Pejović kaže da su najbolji rezultati i postignuti u osnovnim školama, sa đacima uzrasta peti i šesti razred.
- Neku verziju pilot projekta “Bukvar” je imao još početkom devedesetih sa decom izbeglicama, ali je prva verzija ipak nastala kao plod rada sa romskom decom, a kasnije i sa svim mališanima koji su imali teškoće da na pravi način budu prihvaćini u okruženju u kojem žive - ističe Pejović.
Prvi korak ka spoznaji tolerancije, ali i sopstvenih vrednosti školarci su imali kroz projekat “Putokaz do ličnog blaga”, kroz koji su pojedini sasvim iskreno poručili:”Kad mi kažu Ciganine, uvređen sam i ljut, a ponekad se i stidim”, ali i “Kada je neko nasilan prema meni, ja se pobijem, jer ovo je Srbija”. Tako je, objašnjava Pejović, i nastao “Bukvar tolerancije”, koji je do sada bio prisutan u 40 škola širom Srbije. U radionicama je učestvovalo oko 3.000 dece i više od 300 zaposlenih u obrazovanju (profesori, psiholozi).
- Lepo je kada od dece, koja su prošla ovu vrstu edukacije, sada čujete: “Sada znam da je različito isto vredno”, “Diskriminacija je jedna vrsta kriminala”, “Tolerancija je kada opraštamo jedno drugom i treba da nam bude drago kada neko drugačije od nas nešto napiše, nacrta...” Srbija je bogata zahvaljujući svojim razlikama i toga treba da bude svesna -poručuje na kraju Pejović.
“Bukvar tolerancije” trenutno postoji na pet jezika: srpskom, mađarskom, rumunskom, bugarskom i albanskom, a planirano je da se edukacija sprovede u Sandžaku, okolini Bujanovca i u školama koje pohađaju deca bugarske i rumunske nacionalnosti.

SARADNJA
UČESTVOVANJE u programu “Bukvar tolerancije” pomoglo je 96,4 odsto nastavnika da konstruktivnije reše negativne socijalne situacije (nasilje i diskriminaciju u razredu). Đaci su prepoznavanje fenomena diskriminacije podigli za oko 30 procenata, a čak 86 odsto prihvatilo bi novog druga bilo koje rase ili vere u odeljenju.

NAGRADA FILMU
PROJEKAT “Bukvar tolerancije” pokrenula je NVO-Grupa “Hajde da”, a koordinator Suzana Krstić kaže:
- Naša misija je društvo koje uvažava ljudsko dostojanstvo i podržava razvoj slobodnog, odgovornog i aktivnog pojedinca, koji razvijanjem svojih potencijala ostvaruje skladnije odnose sa drugima i drugačijima i aktivno učestvuje u stvaranju humanijeg društva. Da smo na dobrom putu pokazuje i animirani serijal “Uaaa nepravda”, koji smo, kao dodatno edukativno sredstvo za povećanje osetljivosti kod dece u prepoznavanju predrasuda, diskriminacije i nasilja, kreirali 2004. godine. Krajem prošle godine ovaj crtani film dobio je nagradu Saveta Evrope, a UNICEF-u je ustupljen za projekat “Škola bez nasilja”.

Izvor: Novosti