Prema podacima Agencije za statistiku EU (Euros-tat), Srbija je evropski rekorder u poskupljenjima, a jedina zemlja koja je u poslednje tri godine zabeležila veći rast cena hrane jeste Letonija. Osim hrane, tokom 2008. znatno su poskupeli energenti i komunalne usluge, a za decembar nove cenovnike najavili su mnogi uvoznici i proizvođači robe široke potrošnje.

Najveći udar na budžet građana učinila su javna preduzeća, pre svih "Srbijagas" i "Telekom". Sa 60 odsto višom cenom gas je, od nekad najjeftinije, postao najskuplja varijanta za grejanje. A nakon poskupljenja telefonske pretplate za 170 i impulsa za 139 odsto, pozivi sa fiksnog telefona za mnoge će postati luksuz. Sa PDV-om minut razgovora u tzv. jakom saobraćaju (od 7 do 15 i od 17 do 21 čas) od 1. januara 2009. koštaće 0,72 dinara.

Tokom 2008. Elektroprivreda Srbije "častila" nas je sa dva poskupljenja (ukupno 17,2 odsto), a prema najavama, barem toliko povećanje očekuje nas i naredne godine. Pri tom EPS malo šta čini da naplati 10 milijardi duga od neplatiša. I komunalna preduzeća listom su usklađivala cene svojih usluga sa stopom inflacije, uz najavu novih poskupljenja, pa čak i slobodnog formiranja cena.

Statističari su izračunali da s prosečnom zaradom od oko 34.000 dinara stanovnici samo četiri grada u Srbiji (Pančevo, Beograd, Novi Sad i Smederevo) mogu sebi da priušte prosečnu potrošačku korpu, dok zarada u ostalim gradovima pokriva samo minimalne životne troškove, među kojima je hrana najveća stavka. A upravo tu je i najveći problem.

Jestivo ulje skuplje je za četvrtinu nego pre godinu dana, kilogram svinjskog buta bez kostiju, koji se u novembru 2007. mogao kupiti za 350, danas košta preko 500 dinara, a drastično su poskupeli i suhomesnati proizvodi, pa oni kvalitetniji koštaju i preko hiljadu dinara za kilogram.

Ekonomisti smatraju da je, direktno ili indirektno, glavni krivac za poskupljenja država. Profesor Ekonomskog fakulteta i urednik biltena "Kvartalni monitor" Pavle Petrović izjavio je nedavno da su cene hrane u svetu naglo počele da padaju i da MMF takav trend očekuje i u sledećoj godini, pa bi bilo logično očekivati da takva situacija bude i na tržištu u Srbiji.

"To bi pomoglo najugroženijem delu stanovništva i pokazalo da kod nas konkurencija deluje. Ako se to ne desi, to bi onda bio jak signal da u proizvodnji i prodaji prehrambenih proizvoda postoje monopolske strukture", upozorio je Petrović.

Da je tako, slaže se i ekonomski analitičar Saša Đogović koji ukazuje na pasivnu ulogu Komisije za zaštitu konkurencije koja samo konstatuje stanje, ali nema ingerencije za preduzimanje odgovarajućih sankcija.

- Ako ministar trgovine izjavi da kod nas nema monopola, a Komisija za zaštitu konkurencije kaže da ima, onda je izvesno da tu neko nekog dezavuiše. Zato bi država morala da proširi manevarski prostor Komisiji i omogući joj da, osim moralnih, prema onima za koje utvrdi da se monopolski ponašaju preduzima i finansijske sankcije. A za ministra trgovine bi bilo bolje da se pozabavi sniženjem carinskih stopa i tako utiče na cene, umesto što poziva građane da se "uzdrže od kupovine" - kaže Đogović.

Po njegovim rečima, tokom decembra, čim se potroše postojeće zalihe, očekuju nas nova poskupljenja, pre svega robe široke potrošnje koja stiže iz uvoza (bela tehnika, kompjuteri, odeća i obuća…). Đogović očekuje da će se cene stabilizovati sa stabilizacijom kursa na nivou koji će sigurno biti viši od nivoa na kom se kurs kretao većim delom ove godine (do 80 dinara za evro).

A na pitanje da li su obećanja premijera Cvetkovića da "nećemo gladovati" i ministra trgovine Slobodana Milosavljevića da "nećemo biti goli i bosi" sve čemu se možemo nadati u 2009, Đogović s primetnom ironijom kaže:

- Pa da, sad sa veš-mašina i šporeta prelazimo na čarape. To mi je baš velika uteha.

A jednako utešno zvuči i podatak da Srbija, ipak, nije najskuplja zemlja u regionu, već se nalazi na drugom mestu, odmah iza Hrvatske gde je hrana skuplja za 10 do 15, a usluge i do 30 odsto. Samo što u Hrvatskoj prosečna plata iznosi 730, a u Srbiji oko 380 evra. 

U trgovinskom lancu "Delta", vlasniku trgovinskih lanaca "Maksi", "Pekabeta" i "Tempo", kažu da nema generalnih najava o poskupljenjima. Nedavno su poskupela jaja, a očekuju se jedino poskupljenje prerađevina od voća i povrća, tunjevine i maslinovog ulja, a dobavljači nove cenovnike pravdaju lošijim rodom i nestašicama na tržištu. U "Merkatoru" i "Rodiću" kažu da dobavljači sva poskupljenja moraju da najave od 20 do 30 dana ranije, ali za sada najava o poskupljenju proizvoda nema.

U trgovinskom lancu "Intereks" kažu da se talas poskupljenja od oko 10 odsto očekuje od 1. do 5. decembra. Poskupeće dečji puding čija će cena sa 66 skočiti na 72 dinara, litarsko pivo sa 77 dinara na 85,5 dinara, a eurokrem od 100 grama sa 47 dinara na 57,50 dinara.

Hleb i internet

Prema najavi ministra Jasne Matić, pristup internetu za građane od januara 2009. biće jeftiniji za 25 do 30 odsto. Izuzimajući naftne derivate i jestivo ulje ovim se spisak pojeftinjenja završava. Uz dodatak iz Unije privatnih pekara, odakle je stiglo obećanje da hleb, bar za sada, neće poskupeti.

Izvor: Krstarica