Ma neću ja tebe da napadam, nemam potrebe za time... Nego ti samo skrećem pažnju - posla ima, ali nedovoljno za normalan, samostalan, pristojan život sa porodicom... Eto

Mislim, pokušaj da shvatiš: neko radi 12 sati dnevno, fizikališe, nečija devojka isto radi po 10 sati dnevno, žive kao podstanari i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ona ako zatrudni, neće imati ni za hranu, kamoli za nešto više. I ti onda dođeš i kažeš - posla ima   Pa ima, ali ne može da se živi od njega

I inače, kada sam ja zadnji put bio u Knjaževcu, ne da nije bilo jednog, nego nije bilo nijednog gradilišta  

Ne, ja sam lud pa da ne shvatim kako para nema... pa osecam i ja valjda nesto

Pa kako ko... naravno da ne moze da se zivi od tog posla ukoliko imas zenu i dete a da pritom zena radi slican posao.

I da, ovo sto si pomenuo da znas kako stvari funkcionisu jer si radio na umrezavanju... imas 200 Minela po Srbiji...

Upravo tako. Posla ima, para nema - a u takvoj situaciji vrlo je iritantno gurati ljudima prst u oko tvrdnjom da posla ima... Ima, ali se slabo plaća = kao da ga nema. S druge strane, ima i džabalebaroša koliko hoćeš, onih koji bi da im sve padne sa neba, i to je nažalost istina...


Minel Trafo, Mladenovac... Mislim da je bilo pre jedno 3-4 godine, valjda su tek postali deo ABS-a. I tada se mućkalo samo tako...  Baš ću da pogledam...

Ma u Minelu se mucka 100 godina... a propao je od kad je postao deo ABS-a. A do tad je bila najjaca firma u Mladenovcu.


Pa nije bas kao da ga nema...

Ma mućka se svuda, ne samo u Minelu


Većina teško može da prehrani i izdržava porodicu, pa ti sad gledaj kako hoćeš 

Srbija: Broj siromašnih porastao sa 6,9 na 9,2 osto

Broj ljudi koji žive ispod linije siromaštva, u Srbiji u periodu između 2008. i 2010. godine, porastao je sa 6,9 na 9,2 odsto, saopšteno je danas u Beogradu iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U 2010. je 9,2 odsto stanovnika imalo potrošnju po potrošačkoj jedinici koja je u proseku bila niža od linije siromaštva, na 8.544 dinara mesečno.

Profil siromaštva identifikuje karakteristike siromašnog stanovništva. Stanovništvo sa vangradskog područja je siromašnije (13,6odsto) nego stanovništvo sa gradskog područja (5,7 odsto).

Uočeno je da veličina domaćinstva značajno utiče na rizik od siromaštva.

Procenat siromašnih je viši od proseka kod petočlanih domaćinstava (11,7 odsto), a najviši kod domaćinstava sa šest i više članova (16,4 odsto).

Najveći rizik od siromaštva imaju domaćinstva kod kojih nosilac nema osnovno obrazovanje (14,2 odsto) ili ima završenu osnovnu školu (12,7 odsto).

Status nosioca domaćinstva na tržištu rada je u jakoj vezi sa rizikom od siromaštva.

Najveći rizik od siromaštva imaju domaćinstva čiji je nosilac nezaposlen (17,9 odsto) ili neaktivan (17,1 odsto).

Siromaštvo u Srbiji se izračunava od 2006. godine, na osnovu podataka Ankete o potrošnji domaćinstava, koja se od 2003. sprovodi po međunarodnim standardima i preporukama Evrostata, ILO i UN.

Anketom o potrošnji domaćinstava prikupljaju se podaci o prihodima i rashodima (potrošnji) domaćinstava, snabdevenosti domaćinstava trajnim potrošnim dobrima, demografskim i socio-ekonomskim karakteristikama domaćinstava i drugo.

Analiza siromaštva oslanja se na potrošnju domaćinstva kao meru životnog standarda stanovništva, zbog njene stabilnosti, obuhvatnosti i usklađenosti tokom dužeg perioda, naveo je RZS. (Economy.rs, Tanjug 3. maj 2011.)

Izvor: Economy.rs

Plate u Srbiji najbednije u regionu

Novi Sad -- Kako dvadeset godina nakon raspada SFRJ žive žitelji bivše domovine? Najsvežiji podaci kažu da je najbolje u Sloveniji, gde je prosek plate blizu hiljadu evra.



Mi smo među siromašnijma s prosekom od 357 evra. Ostali su se smestili između.

Gotovo po pravilu najviše zarađuju zaposleni u sektoru energetike, a ljudi se najradije zapošljavaju u administraciji. Drugim rečima, solidna zarada i debela hladovina i dalje se najviše cene na Balkanu. Za najbogatije je lako pa da krenemo od onih kojima je teže.

U Srbiji je, po podacima za mart, prosečna zarada bila 357 evra. To je nominalno bilo 0,7 posto više nego prethodnog meseca. Realno, to je 1,9 odsto manje, a ova veća brojka govori da je za toliko smanjena kupovna moć.

Najbolje prolaze zaposleni u energetici u sektoru nafte, gde je plata blizu hiljadu evra. Oni su već stigli Sloveniju. Loše nije ni radnicima vezanim za preradu uglja i proizvodnju električne energije: prosek plate u „Kostolcu„ je 55.863 dinara, a u Lajkovcu 50.115.

Zaposleni u fabrikama Gorenje u Velenju i u Valjevu mogu se pohvaliti istom produktivnošću. Međutim, za isti rad Valjevci dobijaju 600 evra manju platu pa na hiljadu radnih mesta kompanija uštedi 6,5 miliona evra. Otkud, kako, zašto? Kod nas posla nema pa radnici pristaju na platu od 200 evra. Nije čudo što otvaraju fabriku i u Zajčaru. Ova priča može se pogledati i s vedrije strane. Grane kao što su elektroindustrija obezbeđuju brži razvoj pa samo možemo poželeti da takvih fabrika bude više.

U Crnoj Gori prosek plate je u martu bio 518 evra. Najdeblje zarade su u Plužinama – 679 evra, a razlog – hidroelektrana koja radi u tom mestu. Najniže zarade su u Ulcinju, 408 evra. To su podaci za ovu godinu, lane je prosek bio 455 evra.

Nažalost, rast plata nije posledica povećane proizvodnje i razvoja već smanjenja broja zaposlenih, i to za 13.500 radnika. To je omogućilo da prosečna zarada poraste statistički. Pad zaposlenosti beleže gotovo sve grane. Rast je zabaležen samo u državnoj upravi, i to od 1,4 posto pa se papirologijom na državnom nivou bavi 19.013 činovnika.

Hrvatska ovog proleća beleži prosek plate 736 evra. To je nominalno veće 6,8 posto a realno 6,4. Opet je posredi varka – to nije posledica porivrednog razvoja već ukidanja kriznog poreza na plate od deset odnosno 20 odsto.

Makedonci s nama vode mrtvu trku, platama koje su 330 evra. U Bosni i Hercegovini se prosek ovog proleća kreće oko 400 evra.

Ko pogleda pregled, može samo da se zapita kada će i nama da krene. Ekonomski stručnjaci su tu gotovo horski saglasni: kada budemo trošili onoliko koliko zarađujemo i kada u vrhu ne budu plate za zaposlene u javnom sektoru, plus privredni razvoj.

Trenutno kod nas na plate u javnom sektoru odlazi 12,4 bruto društvenog proizvoda, a to je duplo više nego i u novim članicama EU, recimo u Slovačkoj. Na taj problem Srbiji je pažnju skrenuo i MMF. Ta brojka mora se konstantno smanjivati.

Što se tiče zemalja bivšeg socijalističkog lagera, danas članica Evropske unije, i tu je šareno. U Mađarskoj su plate u proseku kao u Hrvatskoj. U Bugarskoj su kao kod nas, a ima meseci kada oni vode i kada mi vodimo. Mnogi će se zapitati pa šta je njima donelo članstvo u Uniji? Odgovor je: posao. Njihov broj nezaposlenih je dva i po puta manji od našeg. Što će reći da su oni na putu da obezbede razvoj dok mi još lutamo tranzicionim bespućima.

Izvor: B92

Ma Sloba je kriv sto je 1999 sve bilo jeftinije, sto su svi imali posao i platu, a sad djoka...

.