BEOGRAD - Od početka 2008. godine, 20 slučajeva nasilja u porodici završeno je smrtim ishodom, dok je u Sigurnu kuću u Beogradu već smešteno 143 žene i 153 dece. Situacija je alarmanta i vreme je da sve društvene i državne institucije zajedno krenu u rešavanje ovog problema - rekla je Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, na tribini „Nasilje u porodici“, koja je organizovana zbog učestalih zločina u porodici.

Javnost u Srbiji nedavno je bila šokirana porodičnim tragedijama, u kojima su žrtve nasilnika bile supruge, deca i roditelji. Dragana Milošević i Zlatana Filipović pokušale su da pobegnu od muževa koji su ih godinama maltretirali. Nisu uspele da se otrgnu i s decom nastave život bez trzavica. Iznerviran što supruga ne želi da mu se vrati, Sava Milošević je Draganu i decu ranio, a pobesnelog Slavoljuba nisu mogli da savladaju prolaznici, već je Zlatanu na smrt izboo nožem, a zatim presudio i sebi.
- Poslednji slučaj iz Beograda, kada je čovek ubio suprugu iako je imao zabranu prilaska, naterao nas je da dignemo glas jer porodično nasilje podriva celokupan društveni sistem. Potrebno je precizirati kakve je mere moguće preduzeti i kojim redosledom i kome treba da se obrate žrtve nasilja, jer žene često, zbog straha, odustaju od pokretanja postupka protiv nasilnika. Podatak da je savetovalište primilo od početka godine 2.800 poziva dovoljno govori - rekla je Vesna Stanojević na tribini na kojoj su učestvovali i predstavnici Ministarstva za rad i socijalna pitanja, pravde i zdravlja.
Neuropsihijatar Bojana Kecman navodi da ne postoji „model nasilja u porodici“, već da je svaki slučaj poseban.
- Svaki slučaj je skup mnogo faktora. Kao što je psihopatologija, bolest koja je skrivana i nije lečena. Uz to, porodični problemi se nisu rešavali, nagomilavaju se i, kada dođe „žuta minuta“, sve ispliva. Alkohol je, takođe, jedan od faktora zbog kojih eskalira nasilje - kaže dr Kecman.
Zoran Pašalić, predsednik veća sudija za prekršaje Republike Srbije, smatra da su marginalizacija ovog problema, opšta situacija, ali i leto razlozi povećanja porodičnog nasilja.
- Suština svakog nasilja u porodici je opšta nesigurnost, život pod konstantnom tenzijom koja se ispoljava prema slabijim članovima porodice. A to mogu da budu supruge, roditelji i deca - kaže sudija Pašalić.
Istraživanja pokazuju da su na meti muškaraca supruga i roditelji, dok žene nasilje iskazuju na muževima i deci. Očevi retko ubijaju decu, a kada se odlučete na taj čin, to je iz razloga što žele da naude suprugama. Prema podacima NVO „Incest trauma centar“, u Srbiji svaka četvrta žena doživi fizičko nasilje, a čak 80 odsto žena koje su doživele neku vrstu nasilja nikome se ne obraća za pomoć. Prosečan period od početka nasilja do prijavljivanja iznosi 12 godina i dva meseca. Jedan od razloga što se žene ustručavaju da prijave nasilnike je i sporost sudova.
- Prema zakonu, postupak sa elementima nasilja je hitan, a prvo ročište mora se odrediti za najviše osam dana od podnošenja tužbe. Nažalost, zakonodavac nije predvideo rok za okončanje postupka, tako da postupci često traju i po osam meseci - navodi Ana Maričić iz Ministarstva pravde.

Dokaz potvrda o povredama
- U slučaju povreda, žrtve mogu da odu na pregled kod sudsko-medicinskih veštaka na Institut za sudsku medicinu, koji će u protokolu navesti stepen povrede i sredstvo kojim su te povrede nanete. Jer, u običnom lekarskom izveštaju nije navedeno kako su povrede nastale - kaže sudija Pašalić.




Izvor: Blic