Suzo, brže idi, samo brže idi

Milena MARKOVIĆ, 21. mart 2007

I SAMO se sunce okretalo naopako u nemoći da dokažeš nevinost u nametnutoj krivici. Kako se oseća čovek kome namaknu lisice, a da on sam ne ume da odgovori - zašto? Kad udare teške zatvorske rešetke, a nema odgovora.

Ova pitanja i danas pritiskaju Jova Đoga, dok se na hirurgiji Vojnomedicinske akademije bori za život, posle teške operacije. Pre sudske presude stigla je opaka bolest. Kancer mu je zahvatio vitalne organe. Lekari kažu - uzrok je stres.

- Eto, šta je čovek - jedva govori Jovo Đogo, dok supruga Rada pokušava da ga počešlja.

Sećanja na samicu beogradskog Centralnog zatvora. Koliko puta su mu se vraćale slike s početka devedesetih, prvih ratnih godina u Bosni. I slike dece, supruge, roditelja, braće. Nije ga mučila samo njihova sudbina i strašni pritisci koje su trpeli. Lomila ga je i sudbina porodica njegovih uhapšenih prijatelja, poznanika, rođaka. Nije bilo onog koga njegovi zatvorski dani nisu okrznuli, žigosali. Ožiljke će nositi do kraja života.

Uhapšen je u januaru prošle godine kao navodni jatak generala Mladića. Optužnica ga je teretila po članu Krivičnog zakona: pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela. Bio je, navodno, zadužen za čitavu logistiku u skrivanju prvog generala Vojske Republike Srpske: transport i finansiranje, organizovanje ljudi koji su obezbedili kuće i stanove u kojima je, navodno, general boravio... Snabdevanje i nabavka kartica za mobilne telefone.

Da li je "učinilac krivičnog dela" (general Mladić) kome, uzgred, krivica još nije dokazana, na veliku žalost Karle del Ponte, jer mu nije ni suđeno - zaista bio pod zaštitom Jove Đoga? Ni to nije (još) dokazano, uprkos tome što je uz ovog, danas penzionisanog pukovnika, iza rešetaka ispitana čitava četa "pomagača": studenti, žene činovnici, ali i mnogi pripadnici bivše Vojske RS.

Je li danas penzionisani pukovnik Jovo Đogo ikada mogao da pretpostavi da će mu život ovakve dane nameniti. Kada je, pre deceniju i po, kao komandant kasarne u Hadžićima, iz ratnog pakla izvlačio ljude i tehniku, bio je teško ranjen. Rat je završio kao sedamdesetprocentni invalid. Za podvig u sarajevskom predgrađu i zarađene rane nikada nije tražio doplatak. Ni nagradu. Smatrao je, kaže, da mu je i bilo mesto sa narodom koji je branio sebe i svoju imovinu. Danas, deceniju i po posle, ponovo se bori za život, uveren da se velika svetska igranka potrage za Ratkom Mladićem, sada lomi preko njega, navodnog generalovog jataka.
- O tome ćemo kada se oporavim - kaže nam. - Mislim da ću se oporaviti. Zamolio bih vas da, ako je to moguće, prenesete moju zahvalnost Vojnomedicinskoj akademiji, profesoru Ćuku koji me je operisao, načelniku, generalu Jeftiću, svima koji su pomogli za ove moje dane života.

Jovo Đogo rođen je u Kalinoviku. U ovoj nedođiji na rubu istočne Hercegovine, rođen je i general Mladić. Sudbinsko mesto zajedničke patnje. Letos, iz Kalinovika uputio se starina Vukan, otac Jovin, da u zatvoru poseti sina. Pamtimo:

- Niko, deco moja, iz naše porodice nikad u zatvoru nije bio - kazao nam je tada starina. Tešio je sina stihom: Nevidljiva suza u oku mi stoji/Nevidljiva, pa se i ne boji. Nevidljiva suza može i da krene, da je drugi vidi. Suzo, brže idi, samo brže idi.

Da li je stari Vukan video sina u bolničkoj postelji? Da li bi ga prepoznao?

- Mnogo sam oslabio, barem trideset kilograma manje imam - kaže Jovo. - Voleo bih da vidim roditelje, a opet, bolje je da ne dođu.

Priča o porodici, na kraju je snage. Kad je uhapšen, njegova supruga Rada ekspresno je dobila otkaz na poslu. Ćerka, farmaceut u Banjaluci, tokom noći je prebačena u Srbiju, da ne bi bila uhapšena. Jovo priča o porodicama ostalih uhapšenih:

- Možete li da zamislite patnju Vaskovića - govori. - Kad su uhapšeni Ljiljana Vasković i njena deca, suprug Ljubo, težak invalid, morao je danima da se stara sam o sebi. Sve me je to razdiralo. Kad je uhapšen Stanko Radić i njegov sin Predrag, i to me je razdiralo. Pa, kad je uhapšen Bora Ivanović, student, a moj sestrić, sestra je bila na ivici sloma. Sve se to u meni lomilo.

Teški trenuci Jova Đoga, on kaže: nikad teži. Posle pitanja o nevinosti i krivici, sada je samo jedno najvažnije, za njega i njegovu porodicu: da li će izdržati?

NEMA VESTI
NOVO suđenje pukovniku Đogu i ostalim optuženim generalovim "jatacima" zakazano je za 28. mart. Sa ovakvim stanjem prvooptuženog Mladićevog "čuvara", teško da će biti i održano. O tome optuženi još nisu dobili nikakve vesti.

DOBRO JE
- JOVU Đogu je obavljena radikalna intervencija - kaže profesor Ćuk, koji ga je operisao. - Njegovo stanje zasada je dobro, mada sa takvim teškim pacijentima ishod nikada nije izvestan, ali se svakako nadamo najboljem.

Izvor: Novosti

Ово је само доказ колико зарад туђих интереса, власт малтретира сопствене грађане. Могу да хапсе колико хоће али им то неће помоћи. Свака част Јови и осталима шта су преживели у демократском казамату. Даће Бог да Јово доживи, да у затвору види своје тамничаре!