U Srbiji je povećan broj osoba koje su pokušale samoubistvo ili o tome razmišljaju, a u suicidalnim razmišljanjima prednjače muškarci, pokazuje istraživanje Centra za prevenciju samoubistva "Srce".

U suicidalnim razmišljanjima prednjače muškarci - o samoubistvu razmišlja nešto više od 11 odsto ispitanika, odnosno oko devet odsto ispitanih devojaka, rezultati su istraživanja sprovedenog u julu na novosadskom muzičkom festivalu "Egzit".

Tim povodom u Novom Sadu će sutra biti obeležen Svetski dan borbe protiv samoubistva, kada će volonteri Centra "Srce" razgovarati sa građanima o tom problemu, a bilbordi sa detaljima o kontaktiranju Centra biće postavljeni na pet lokacija u gradu.

Centar je ove godine pokrenuo i projekat volonterskog rada u osam osnovnih škola u Novom Sadu da bi se razvio volonterski rad dece u školi i društvu i da bi se omogućila pomoć deci kojoj je to potrebno.

Decu će obučavati profesionalni mentori s ciljem pomaganja deci sa teškoćama pri učenju, sa invaliditetom ili problemima u porodici.

Prema policijskim podacima, najčešći oblici izvršenih samoubistava su vešanje i samoubistvo iz vatrenog oružja, pogotovo u posleratnim godinama, a slede trovanje i sečenje vena.

Samoubistvo najčešće izvršavaju osobe između 50 i 70 godina starosti, pri čemu među ženama prednjače domaćice i penzionerke, a kod muškaraca penzioneri, radnici i zemljoradnici.

Među patološke poremećaje koji prate suicid spadaju alkoholizam, psihički problemi, najčešće depresija, i druge psihičke bolesti.

Kod izvršenih samoubistava prevladava agresija i autodestrukcija, a kod pokušaja suicida apel za pomoć, jer onaj koji je odlučio da sebi prekrati život u stvari šalje poruku okolini da ne može više da podnosi svoje probleme.

Period u kome postoji tendencija porasta pokušaja samoubistava jesu dani vikenda, praznici (verski i državni), a kod školske i studentske omladine to su polugodište i kraj školske godine.

Psihoterapeutkinja Tijana Mandić smatra da je prevencija najbolji mogući način borbe protiv suicida jer do samoubistva ne dolazi 'preko noći', već postoje individualni i sistemski indikatori da je neko nemoćan, ljut na ceo svet i na život zbog čega je rešio autodestrukcijom da reši problem.

Prema njenim rečima, i najzdravijima i najsrećnijima i najbogatijima na filozofskom nivou ponekad padne na pamet da se ubiju, ali kada ta razmišljanja dobiju veliku emotivnu snagu i počnu osobu danima da opsedaju (prisilna misao) i kada čovek počne da se priprema za izvrši taj čin, onda je neophodna stručna pomoć da bi se izbegao fatalan ishod.

"Civilizovano i kvalitetno društvo bi trebalo da vodi računa o znacima, signalima i porukama pojedinca i da nešto preduzme na individualnom, grupnom i sistemskom planu jer i sam pokušaj suicida uvek ima komunikacijsku važnost i znači apel okolini za pomoć", ističe Mandićeva.

U priručniku za lekare opšte medicine koji je izdao Institut za mentalno zdravlje u Beogradu navodi se da je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2000. godine, približno milion ljudi izvršilo samoubistvo, koje je u skoro svim zemljama među deset glavnih uzroka smrti i jedan od tri vodeća uzroka smrti u starosnoj grupi od 15 do 35 godina.

Psihološki i društveni uticaj samoubistva na porodicu i društvo je nemerljiv - u proseku jedno samoubistvo intimno se tiče još najmanje šest drugih ljudi, a ako se dogodi u školi ili na radnom mestu utiče i na stotine drugih ljudi.

Prema DALY pokazatelju (Disability-Ađusted Life Years - godine života prilagođene onesposobljenosti), u 1998. godini samoubistva su bila odgovorna za 1,8 odsto ukupnog opterećenja bolestima širom sveta, varirajući između 2,3 odsto u zemljama visokog prihoda i 1,7 odsto u zemljama niskog prihoda.

Mediji igraju značajnu ulogu u današnjem društvu obezbeđujući, na različite načine, širok opseg informacija koje snažno utiču na stavove u zajednici, verovanja i ponašanje takođe imaju vitalnu ulogu u prevenciji samoubistva.

Većina ljudi koji razmišljaju o samoubistvu su ambivalentni, oni nisu sigurni da žele da umru, a jedan od mnogih činilaca koji ranjivu osobu mogu da navedu da izvrši samoubistvo može da bude i publicitet koji mediji daju tom činu.

SZO ukazuje da način na koji mediji izveštavaju o slučajevima samoubistva mogu da utiču na druga samoubistva, zbog čega im se preporučuje da posebno vode računa o pouzdanosti informacija.

Najranija poznata veza između medija i samoubistava potiče iz Geteove priče "Jadi mladog Vertera" iz 1774. godine, posle čijeg objavljivanja pojavilo mnogo izveštaja o mladićima koji su koristili isti metod da izvrše samoubistvo i otuda potiče termin "Verterov efekt" kojim se u strucnoj literaturi označava oponašanje ili kopiranje samoubistava.

Televizija takođe utiče na samoubilačko ponašanje, a u novije vreme internet je doneo čitav niz novih sadržaja, jer postoje veb strane koje "pomažu" osobi sa suicidnim planovima i one koje pokušavaju da spreče samoubistva.

Suicid se najčešće javlja kod obolelih od depresije, koju karakteriše poremećaj raspoloženja - prisustvo izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe, osećaj krivice i niže vrednosti.

Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu.

Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz, povlači se u sebe i ulazi u socijalnu izolaciju jer se plaši da ljudi iz njenog okruženja ne primete da je bolesna i tako da upada u "začarani" krug iz koga može da izađe samo uz lekarsku pomoć.

Izvor: Krstarica