Tadić: Đinđić bio veliki vizionar

11. mart 2006. | 09:39 -> 11:08 | Izvor: Beta

Beč -- Boris Tadić kaže da je ubijeni srpski premijer Zoran Đinđić bio najveći političar vizionar u skorijoj istoriji Srbije.

Predsednik Srbije je, u svom izlaganju na memorijalnom skupu "U ime demokratije - perspektive i razvoj Srbije" u Beču, posvećenom trogodišnjici ubistva Đinđića, govorio o delu i ciljevima Zorana Đinđića, naglasivši da je on uspevao svoje vizije da pretoči u delo.

"Ponekad ljudi sa takvom snagom i idejama ne bivaju dovoljno poštovani dok su živi. On je postao apsolutno prihvaćen u svom narodu tek nakon smrti", rekao je Tadić.

"Đinđić je bio iskaz Srbije ogromnog potencijala. Danas se u Srbiji postavlja pitanje da li je završena bitka protiv razornih potencijala. Mislili smo, najpre, da je 5.oktobra 2000. dobijena ta bitka, odnosno da je završen 20. vek. Potom smo mislili da je ubistvom premijera Đinđića završen 20.vek", rekao je on. Tadić smatra da će se 20. vek okončati tek 2006., suočavajući Srbiju sa velikim izazovima - status Kosova, rerefendum u Crnoj Gori, pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Memorijalnom skupu prisustvovala je i supruga bivšeg premijera Ružica Đinđić. "Zoran Đinđić je želeo da obnovi veze koje povezuju sve što je moderno, demokratsko i evropsko, sve što su naše civilne vrednosti i što je važno za našu budućnost", kazala je ona.

"On je bio svestan svih rizika i opasnosti, ali je bio hrabar i odlučan da ostvari to po cenu da izgubi ono što je najvrednije, a to je njegov život. Njegova smrt nije bila uzaludna. Sve sam uverenija u to i skupovi kao što je ovaj potvrđuju to", rekla je Ružica Đinđić, udovica tragično nastradalog premijara koja je takođe prisustvovala skupu.

Izvor: B92

B92 Info Vesti Drugi pišu

Štampa o Zoranu Đinđiću

11. mart 2006. | 10:43 | Izvor: B92

Povodom trogodišnjice od ubistva Zorana Đinđića, dnevni list Danas objavio je tri teksta različitih autora.

Bivši sekretar izvršnog odbora DS-a, smenjeni urednik Kulturnog programa RTS-a i kustos novosadskog Muzeja savremene umetnosti osvrnuli su se na delo Zorana Đinđića. Jedan od autora Đinđića je poznavao lično, dok su druga dvojica iznela svoj pogled na njegovu vladu sa stanovišta državljana SCG.

Bivši sekretar Izvršnog odbora DS Predrag Zdravković iznosi pohvale, ali ne skriva ni mane koje je pronalazio u radu vlade kojom je rukovodio pokojni premijer: "Svojom pojavom i delovanjem u politici i životu uopšte, Zoran Đinđić je predstavljao nešto izuzetno, retko i nesvakidašnje. Prvo, u pogledu znanja, obrazovanja, pronicljivosti, snalažljivosti, uverljivosti i rečitosti. Ali mora se reći i ono drugo - on je, nažalost, isto tako bio neponovljiv i nedostižan kad je reč o brzopletosti, površnosti, nestrpljivosti, sklonosti ka improvizacijama i riziku. Ono prvo mu je donosilo divljenje i privrženost okoline gde god bi se pojavio - u svetu ili kod nas, a zbog onog drugog je platio glavom.”

Smenjeni urednik Kulturnog programa RTS-a Bojan Bosiljčić u svom tekstu pokušao je da ukaže i na to da krivci za smrt premijera nisu samo "atentatori": “Istina o ubistvu premijera je viši pojam od pukog zbira atentatorskih imena, ona je koliko činjenično stanje atentata, toliko i još malo više kolektivno stanje svesti koje, kroz tolike decenije, u svojim kulminacijskim tačkama, nepogrešivo vodi ka fizičkom uklanjanju najboljih među nama. Ako su naši preci u 19. veku još mogli da se zavaravaju, mi danas više ne možemo: dilema nam je, naime, sasvim ogoljena: ili istina, ili još jedan izgubljen vek. Posle koga više neće biti sledećih šansi, niti godina pred nama… U mozaik istine o premijerovom ubistvu svakako bi trebalo da uđu i protokoli o podmićenoj policiji koja pušta prvog kamionskog atentatora i klimavom sudstvu koje potom tog atentatora označava kao "porodičnog čoveka". Istina o ubistvu takođe ne bi bila potpuna bez imena onoga ili onih koji su sve vreme premijerovog mandata (sic!), sve do njegove smrti, odugovlačili dodelu blindiranog vozila za Zorana Đinđića... Tek potom može biti važno ko je to čučao iza onog prozora u Admirala Geprata.”

Treći autor, Nebojša Milenković, u tekstu "Atentat produženog trajanja" najviše se osvrće na posledice atentata: “Svakodnevnim radom na emancipaciji poniženog, poraženog i izolovanog društva, zavađenog iznutra i ka spolja, koje na pragu XXI veka još ima mazohističku upornost da za svoje poraze i nesreće opravdanja nalazi u drugima, Zoran Đinđić formulisao je političku viziju demokratske Srbije... On je bio naša ulaznica u svet - kao što je njegova smrt, kako sada izgleda ispisnica iz istog.”

Drugi današnji dnevni listovi ne bave se ovom temom.

Izvor: B92

Stvarno je covjek bio olicenje nase politike. Nadam se da ce ovi ovdje kod mene da odrze neku tribinu!

Kad već i ovo spomenuste, moram da kažem da mi je sinoć bio rodjendan i odmah dan posle toga uvek neke potpuno neprijatne vesti!
Da ne poveruješ.
Večna slava gospodinu Zoranu Djindjiću!
Neka počiva u miru!

Srecan tebi rodjendan.
Vecna slava gospodinu Djindjicu

Cinjenica je da je Srbiji sudjeno da joj vodji budu ubijani svakih 50ak godina.

1815. - Karadjordje (ako se ne varam za godinu)
1868. - knez Mihajlo
1903. - kralj Aleksandar Obrenovic
1934. - kralj Aleksandar I Karadjordjevic
2003. - Zoran Djindjic

To ubistvo je bilo mucko i nista dobro nije donelo Srbiji.

Jedino sto me strasno nervira jeste sto gotovo sve 'demokratski' orijentisane partije uzimaju Djindjicevo ime kao svog zastitnika. A nervira me i to kad ga stavljaju  medju najvece Srbe svih vremena. To je nebuloza, ali ponavljam da nacin na koji je skoncao zivot jeste katastrofalan.

neki umru mirno u postelji... spavajuci...
neke ubiju na ulici kao najobicnijeg psa...

nepravda, pa to ti je..

ja bi prepustio istoriji i ne bi ga dirao bar 20-ak godina...

Neka mu je večna slava i hvala...
ako ništa drugo za trenutak nam je upalio svetlo...

uze mi reci iz usta... svaki put kad se setim tog ubistva... samo bes nista vise ti dodje... jos danas ovo pa se naslusas svacega... samo bes...