Stvarno lijepo receno nema sta!
Tuzno ali istinito

ne vucite me za jezik, danas se ceo dan na jednoj drugoj temi ovde suzdrzavam, al lako mogu izletim...

ono za svetlo...

sad sam ponovo procitala.. i odzvanja mi u glavi... place mi se..

Bio je tazak dan posteno. Ja bi volio da sam u bgd danas al nazalost necu biti.

meni se ne place, dosta smo mi bre plakali i trpeli, meni se bije neko...

Tri godine od ubistva Đinđića

12. mart 2006. | 10:27 | Izvor: B92

Beograd -- Pre tačno tri godine ispred zgrade vlade u Nemanjinoj ulici ubijen je Zoran Đinđić, premijer Srbije.

Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić, članovi kabineta Zorana Đinđića, funkcioneri te stranke i hiljade građana odali su poštu polaganjem cveća i paljenjem sveća ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Vence su položili i članovi porodice ubijenog premijera, supruga Ružica, majka Mila i sestra Gordana.

Na ulazu u Vladu

Na Đinđića je izvršen atentat u dvorištu zgrade vlade. Pogođen je sa dva metka, u stomak i leđa iz snajperske puške.

Optužnica protiv 44 osobe, koje se terete za njegovo ubistvo, podignuta je 21. avgusta 2003. Za njegovo ubistvo optuženi su Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, kao i Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum, kao i drugi pripadnici Zemunskog klana. Prvooptuženi bivši komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Legija, nakon 14 meseci bekstva, predao se beogradskoj policiji u maju 2004. godine. Bivši zamenik komandanta JSO-a Zvezdan Jovanović optužen je da je pucao i ubio premijera. Suđenje je u toku.

Zoran Đinđić je bio prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana je 21. januara 2001, posle demokratskih promena iz oktobra 2000. i dolaska na vlast DOSa.

Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1950. godine u Bosanskom Šamcu. Studije filozofije je započeo u Beogradu, ali je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.

Po završetku studija, u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstanci, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.

U Demokratskoj stranci bio je od 1989. godine, kao jedan od njenih osnivača i njen najuticajniji predsednik. Posle pobede opozicije na lokalnim izborima 1997. i nakon sukoba sa Miloševićevim režimom, postao je prvi gradonačelnik Beograda, koji nije bio član Komunističke partije.

Tokom 2000. godine bio je glavni strateg i organizator kampanje opozicije, koja se, 5.oktobra, završila odlaskom Miloševića s vlasti. U januaru 2001. godine postao je prvi srpski premijer koji iza sebe nema komunističku prošlost.

Đinđić je napisao knjige "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država". Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa "Theoria", glasila Filozofskog društva Srbije.

Američki nedeljnik Tajm u septembru 1999. godine uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike.

Dobitnik je nagrade Fondacije "Polak" u 2002. godini za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Nagrada mu je uručena u Pragu u avgustu 2002.

Posthumno ga je nagradila Fondacija za međunarodno razumevanje i ljudska prava Univerziteta "Fridrih Šiler" u Jeni, 2004. godine.

Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena.

Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece.

U ZNAK SEĆANJA NA ZORANA ĐINĐIĆA

 

Na današnji dan, 12. marta 2003. godine, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. U Aleji velikana na grobu pokojnog premijera i svog velikog prijatelja predsednik Srbije Boris Tadić položio je žutu ružu i upalio sveću. Supruga Ružica i sin Luka položili su cveće i zapalili sveće na Đinđićevom grobu.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i članovi njegovog kabineta odali su počast ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću ispred zgrade Vlade. Koštunica je položio venac na spomen ploču koja se nalazi na mestu gde je Đinđić ubijen.

Članovi Vlade koje je predvodio Đinđić, kao i članovi Vlade njegovog naslednika Zorana Živkovića na platou ispred zgrade vlade u Nemanjinoj ulici odali su počast ubijenom premijeru i tom povodom položili venac ispod spomen ploče.

Svečana akademija povodom trogodišnjice ubistva bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića održana je večeras u Beogradu u prisustvu članova porodice, saradnika, članova Demokratske stranke [DS], i Đinđićevih poštovalaca.

Na akademiji pod nazivom 'Videćemo se u budućnosti' u Sava centru prikazan je kratki dokumentarni film o Đinđićevom političkom radu, a posetioci su dobili primerak magazina 'Status' posvećenog ubijenom premijeru i DVD sa snimkom njegovog poslednjeg medijskog nastupa pred ubistvo. Glumci Svetozar Cvetković, Anita Mančić, Gordan Kičić i Aleksandra Janković čitali su delove Đinđićevih političkih govora. Svečanoj akademiji su, osim članova porodice Đinđić, prisustvovali i predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić, članovi Đindjićeve vlade i predstavnici diplomatskog kora.

Od predstavnika vladajuće koalicije u Srbiji akademiji su prisustvovali potpredsednik vlade Miroljub Labus, ministri Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević, Ivana Dulić-Marković, šef SCG diplomatije Vuk Drašković, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i drugi.

Biografija Zorana Đinđića

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 199O. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka - Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Na čelu stranke bio je do ubistva 12. marta 2003. godine.

Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ.

Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran 21. februara 1997. ispred koalicije 'Zajedno' koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonačelnika smenjen je 30. septembra 1997. na zahtev odbornika koalicionog partnera Srpskog pokreta obnove i uz glasove radikala i socijalista.

U sudskom sporu sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 9. jula 1998. osuđen je na 7 meseci zatvoa, uslovno na tri godine.

U junu 2000. Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u SZP, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.

Za premijera Vlade Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000.

Đinđić je napisao knjige 'Subjektivnost i nasilje', 'Jesen dijalektike', 'Jugoslavija kao nedovršena država'. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa 'Theoria', glasila Filozofskog društva Srbije.

Američki nedeljnik 'Tajm' u septembru 1999. godine uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade 'Bambi' za 2000. u oblasti politike.

Dobitnik je nagrade Fondacije 'Polak' u 2002. godini za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Nagrada mu je uručena u Pragu u avgustu 2002.

Posthumno ga je nagradila Fondacija za međunarodno razumevanje i ljudska prava Univerziteta 'Fridrih Šiler' u Jeni, 2004. godine.

Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena.

Govorio je nemački i engleski jezik.

Iza sebe je ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.

Đinđić je ubijen ispred sedišta vlade u Beogradu 12. marta 2003, a za njegovo ubistvo optuženi su bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i pripadnici zemunskog kriminalnog klana. Optužnica, protiv 44 osobe koje se terete za njegovo ubistvo, podignuta je 21. avgusta 2003. godine. Suđenje je u toku.

Izvor: RTS

A neke otruju u Hagu...

Strasno je to sto ce ova jadna Srbija morati opet da ceka bar 50 godina da se pojavi opet takav covek

@arteciss

a, ti jos verujes u deda mraza.. jel...

u ostalom.. o doticnom gospodinu postoji tema...
ne kvarimo i ovu pricom o njemu...