Hana Stamatović iz „survivora”
Trgovci robljem su me jurili u Maroku
Autor: M. Mijatović | 05.11.2008. - 07:00


Hana Stamatović, takmičarka rialiti serijala „Survivor”, deluje nežno i krhko, ali se iza duge plave kose i širokog osmeha krije vrlo uporna atletičarka dugoprugašica, koja je imala tu čast da pobednički pehar nakon jedne trke dobije iz ruku bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera. Hana je za „Blic” otkrila šta joj je, kao budućem psihologu, značio „Survivor”, kako je izgledao susret sa Karterom i kako je zbog gladi za avanturom zamalo bila žrtva trgovaca belim robljem u Maroku.

- Ceo život se aktivno bavim atletikom, volim ekstremne situacije, za šta je i sport donekle zaslužan, te je bilo logično da se oprobam i u „Survivoru”- priča Hana, čiji se prijatelji i rodbina nimalo nisu začudili njenom odlasku u Panamu, jer su navikli da leta provodi putujući na egzotične destinacije.


Ova dvadesetšestogodišnja Beograđanka završava psihologiju, te je ovo putovanje shvatila kao sjajnu priliku da bolje prodre u ljudsku psihu.
- Učešćem u „Survivoru” imala sam višestruku korist. Ovo je sjajna prilika za svakog psihologa, posmatrala sam ljude na ostrvu iz psihološke perspektive. Bilo je vrlo zanimljivo, s obzirom na to da smo svi birani da budemo različiti, intelektualno, iz različitih socijalnih situacija… „Survivor” je vrsta socijalnog eksperimenta jer je ostrvo socijalno opustošeno, budući da nema hrane, sredstava za higijenu, nama bliskih ljudi, a s druge strane si osuđen da budeš sa ljudima koji su ti nametnuti - objašnjava Hana i dodaje: „Kada smo se vratili iz Paname, svi smo bili potpuno izgubljeni jer na ostrvu nema zvukova, osim šuma talasa, te nam je bilo čudno da čujemo muziku, buku na ulicama… Čula su nam se obogatila i izoštrila nakon svih restrikcija”.
Ono što je za Hanu bilo najbitnije na ostrvu jeste to da uspostavi dobre odnose sa ostalim takmičarima, u čemu je i uspela, a u svom plemenu „Armada” najviše se zbližila sa Duškom i Raletom.
Na ostrvu, za koje tvrdi da je sve samo ne rajsko, najviše su joj nedostajali dečko, mama i prijatelji.
- Priroda se pokazala kao vrlo surova, da postoji pakao, to bi bilo to. Ostrvo nije bilo nimalo ono što smo očekivali, bez egzotičnog voća, sa vrlo malo ptica, gotovo bez riba… - priseća se Hana, koja je za fizičke napore na ostrvu bila u potpunosti spremna zahvaljujući bavljenju atletikom.
- U petom razredu osnovne sam došla da treniram u AK Partizan kod čuvenog Franje Mihalića, koji je odmah osetio da mogu da budem dugoprugaš. Obožavam da trčim, trčanje je borba sa samim sobom i puno toga mi je pružilo. Bila sam treća Srpkinja na Beogradskom maratonu prošle godine, reprezentativac sam Srbije u planinskom trčanju… - priča Hana i objašnjava kako je došlo do susreta sa bivšim američkim predsednikom Džimijem Karterom.
- Ja sam u Americi završila srednju školu i trčala sam za svoju školu u državi Džordžija. Sredinom 2000. godine jednu trku je organizovao upravo Karter, koji mi je dodelio pehar kada sam pobedila. Imala sam priliku da ga upoznam i porazgovaram sa njim. On je vrlo pristupačna i topla osoba i interesovao se za stanje u Srbiji nakon bombardovanja 1999. To mi je bila posebna čast naročito što je posle toga dobio i Nobelovu nagradu za mir - ističe ona.
Hana se osim atletikom bavi i raznim vrstama plesa, pa između ostalog i trbušnim plesom, a želja joj je da se bavi psihoterapijom pokreta. Međutim, njena glad za avanturama ju je dovodila u vrlo opasne situacije.
- Moja drugarica i ja smo pre dve godine išle da upoznamo Maroko. Samo smo kupile avionsku kartu i krenule u istraživanje. Posle nekog vremena našle smo se u pustinji i shvatile da nas prate trgovci belim robljem. Bile smo prinuđene da se krijemo u podrumu jedne marokanske porodice, a u celu stvar se umešala i policija tako da smo jedva izvukle živu glavu - prepričava Hana.

Izbacivanje
Sinoć smo gledali novu igru, borbu za imunitet - „Kokošarka”. Dva muškarca i dve devojke iz svakog plemena drže konopac na koji je prikačen koš. Pet članova suprotnog plemena za to vreme pune koš loptastim kokosom, a ko prvi ispusti konopac koji sve više otežava - gubi. „Armada” pobeđuje po prvi put, a za „Roku” prvi poraz znači da ih očekuje plemenski savet na kom će jedan od njih, večeras morati zauvek da napusti ostrvo.



Izvor: Blic

Hm, da razumljivo... Samo mushkarci koriste sapun i chetkicu za zube. Kakva logika 

@ rebeka... u pravu si .. ne mozhe se to porediti ..

mislim da je neko od ucesnika rekao da nema paste zato sto je nema i cao 
Neko se zalio  i govorio kako im moraju dati pastu za zube ali nista od toga.

ako je vecj survivor, neka se snadju za prokletu pastu za zube... jeste to lichna higijena, ali u panami su , na pustom ostrvu... show se zove survivor... shta vishe recji ...

Kakva je ono knjiga na ostrvu?

I mene zanima cemu sluzi i cija je, uglavnom na omotu pise velikim cirilicnim slovima "POEZIJA". Znam da su u nekim stranim izdanjima Survivora ucesnici mogli poneti jednu licnu stvarcicu sa sobom na ostrvo pa su neki poneli knjigu, drugi pribor za brijanje itd, ali koliko razumem u srpskom izdanju toga nema. Ili, mozda ipak ima?

Ima.. u jednoj epizodi su slusali mp3...

Oni tamo su svi, ili bar vecina, obrijani. E sada ako jos ne umeju ni vatru sa kremenom tako lako da upali, ne verujem da su razvili sistem za brijanje, tako da im verovatno daju i pribor za brijanje.

Ma daju da samo malo onako vjerovatno nisu odmah im sve dali na pocetku da ne pomisle da je ovo zezanje maksimalno i da budu koliko toliko zabrinuti hoce li im ili ne dati raznorazne potrepstine.