„Oplemenjeni” snimci su neizostavni deo ratne fotografije od samog početka.
Robert de Niro i Dastin Hofman u američkoj crnoj komediji „Ratom protiv istine” pokušavaju da uoči izbora spasu obraz američkog predsednika umešanog u seksualni skandal i obezbede mu još jedan mandat u Beloj kući. Film se i u stvarnosti pokazao kao proročanski. Nedugo po njegovom objavljivanju Ameriku je potresla lascivna afera čiji su glavni protagonisti predsednik Bil Klinton i njegova sekretarica Monika Levinski.
Baš kao u „Ratom protiv istine”, gde spin doktor (De Niro) i holivudski producent (Hofman) lansiraju priču o terorističkoj opasnosti koja SAD preti od Albanije, pažnja američke javnosti je sa slučaja „Levinski” skrenuta na teroriste – u Avganistanu.
Tema „bacanja prašine u oči” javnosti, kojom se ova crna komedija bavi, ponovo je aktuelizovana pre nekoliko dana skandalom što ga je izazvao austrijski visokotiražni tabloid „Kronen cajtung” koji je izveštaj iz Sirije „pojačao” fotografijom porodice koja beži kroz razrušeni grad. Ispostavilo se, međutim, da su ruševine samo „fotošopirana” kulisa a da je originalna fotografija nastala pod potpuno drugačijim okolnostima.
Mnoge je ova informacija podsetila na Dastina Hofmana koji igrajući režisera u pomenutom filmu snima devojku kako u naručju nosi kesice grickalica i prolazi ispred neutralne plave podloge u filmskom studiju koja se kasnije magijom kompjuterske animacije transformiše u razoreni grad, a čips u uplašeno mače u naručju još uplašenije gospodarice.
Da li su montirane fotografije u medijima novost? Poznavaoci tvrde da lažirana ratna fotografija postoji koliko i samo snimanje ratnih dešavanja i da one igraju suptilnu ali značajnu ulogu u ratnoj borbi. U poslednje vreme stručna javnost izražava ozbiljne sumnje u verodostojnost mnogih kultnih fotografija među kojima je i ona koja prikazuje trenutak pogibije vojnika u Španskom građanskom ratu čiji je autor bard ratne fotografije Robert Kapa.
Novi talas „bildovanja” ratnih fotografija zarad snažnijeg efekta doneo je rat u Iraku. Kako ne treba raditi pokazao je prvi fotograf „El Ej Tajmsa” Brajan Volksi koji je sa iračkog ratišta slao „malo prekomponovane” fotografije. Menjao je pozadine, položaj ljudi i oružja, a jedan takav snimak našao se i na naslovnoj strani lista. Kada je prevara otkrivena dobio je trenutni otkaz, ali je šteta koja je učinjena iskrivljivanjem istine u očima čitalaca bila nepovratna.
Još jedna sporna fotografija iz Bagdada koja je obišla svet jeste ona na kojoj se vidi rušenje spomenika Sadamu Huseinu, što je protumačeno kao pobuna ugnjetavanog naroda protiv diktatora. Pitanje je da li bi efekat bio isti da objavljeni snimak nije bio isečen tako da se ne vidi da su većina posmatrača rušenja strani novinari, a ne Iračani.
Veliki skandal i udar reputaciji novinske agencije Rojters zadala je serija fotografija libanskog fotografa Adnana Hadža koji je izveštavao iz izraelsko-libanskog rata 2006. Afera je krštena kao „Rojtersgejt”, po ugledu na „Votergejt”, a sporne su bile najmanje dve fotografije. Prva prikazuje Bejrut posle udara izraelske avijacije, a efekat je pojačan dodavanjem gustog dima na pogođene zgrade.
Spin na drugoj fotografiji je još drastičniji jer je originalni snimak izraelskog aviona F-16 koji iznad južnog Libana ispaljuje jednu signalnu raketu „oplemenjen” tako da izgleda da je letelica u stvari ispalila tri bojeva projektila.
Funkcija „našminkanih” fotografija nije samo da za jednu stranu u ratu pridobije naklonost posmatrača. Dešava se tako, kao u slučaju Severne Koreje, da lažirani snimci imaju ulogu pokazivanja moći. Tako su svet pre nekoliko meseci obišle fotografije vojne parade u severnokorejskoj prestonici na kojoj su između ostalog vojnog arsenala sa ponosom pokazane rakete ogromnih, dosad neviđenih dimenzija. Snimci su privukli pažnju nemačkih eksperata koji su posle detaljnijeg uvida potpisali nalaz u kome tvrde da je ovo moćno oružje u stvari moćno taman toliko koliko su ubojite dečje igračke.
O „montiranju” ratnih i ostalih fotografija, kao i razočarenju koje posmatrači osete kada prevara bude otkrivena promišljali su intelektualaca širom sveta.
Tako Suzan Zontag u svojoj knjizi „O bolu drugih” piše: „Ne čudi me što se ispostavilo da su neke kultne fotografije, uključujući i veliki broj najpoznatijih iz Drugog svetskog rata, u stvari bile nameštene. Iznenađuje me međutim što se mi svaki put zaprepastimo i razočaramo kada otkrijemo prevaru. Od fotografa očekujemo da bude verodostojan špijun u kućama ljubavi i smrti.”
Izvor:
Politika
Tema: 
