Suočavanje sa zločinima obaveza svih generacija


Sve generacije imaju obavezu da se, na regionalnom nivou, suoče sa teškim nasleđem iz prošlosti radi zajediničke budućnosti i utiču na državu da uspostavi sistemski način negovanja kulture sehanja, poručili su učesnici panel diskusije "Srebernica - kultura sećanja", koju je organizovao Fond za humanitarno pravo.



BEOGRAD - Sve generacije imaju obavezu da se, na regionalnom nivou, suoče sa teškim nasleđem iz prošlosti radi zajediničke budućnosti i utiču na državu da uspostavi sistemski način negovanja kulture sehanja, poručili su učesnici panel diskusije "Srebernica - kultura sećanja", koju je organizovao Fond za humanitarno pravo.

Oni su, međutim, ocenili da je među narodima bivše Jugoslavije sveprisutna kultura poricanja, izbegavanje odgovornosti elita i posmatranje sopstvene nacije kao žrtve ratova devedesetih godina.

Profesor na Univerzitetu u Kentu Soren Kajl kao jedan od glavnih problema u suočavanju sa prošlosću navodi nacionalistički diskurs žrtve koji je, kako je rekao, prisutan kod svih naroda u regionu i koji im onemogućava da sebe vide kao počinioce zločina.

"Ako želimo da ustanovimo činjenice, moramo da radimo zajedno i pokrenemo zajedničke inicijative i veze, kao i da zajedno rešavamo probleme i razgovaramo o njima", naveo je Kajl.

On je istakao da je kulturu sećanja važno očuvati zbog lične odgovornosti, opraštanja i položaja države na međunarodnom i regionalnom nivou, ali je, kako je naveo, neophodno napraviti razliku između kolektivne krivice i kolektivne odgovornosti.

"Niko ne može da izbegne odgovornost i ne može da porekne zločin koji je počinjen u ime njihovog naroda", smatra Kajl naglasivši da nije dovoljno podizati spomenike žrtvama već je neohodno sistemski razvijati kulturu sećanja naročito kroz obrazovni sistem.

S tim se saglasila i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović, koja smatra da je "na svima nama da motivišemo državu da otvori pitanje tretmana zločina u obrazovnom sistemu", a ne da predavači sami o tome odlučuju.

Ona je dodala da je istraživanje koje je sproveo FHP pokazalo da se u udžbenicima "od Slovenije do Makedonije" koriste isti argumenti koji su te države i uveli u rat devedesetih godina.

"Obrazovni sistem je nastavak rata drugim sredstvima", naglasila je Stojanović.

Da bi se to zaustavilo, kako je rekla, neophodan je multiperspektivni pristup tako što će se u udzbenicima navoditi i narativ druge strane.

Zamenica izvršne direktorke FHP Mirijana Toma istakla je da zvanično nepostojanje kulture sećanja otvara prostor za privatna sehanja.

"Prikazivanje sudskog narativa o Srebrenici prati razgovor o tome kakvo je pamćenje kakvo građani i građani Srbije imaju o genocidu u Srebrenici, na čemu ga zasnivaju i šta nas nakon dvadeset godina udaljava od nekog zajedničkog pamćenja na Srebrenicu i neke druge zločine na teritoriji Jugoslavije", istakla je izvršna direktorka FHP Sandra Orlović.

Ona je zaključila da nijedna generacija nije oslobođena napora da preispituje nasleđe iz prošlosti.

Panel diskusija "Srebernica - kultura sećanja" je uvod u audio-vizuelnu prezentaciju "Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ", koja će večeras biti otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Fonda za humanitarno pravo i Centra za tranzicijsku pravdu SENSE.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=198947

Neki narodi to nikada neće uraditi. Srbi su to uradili više puta.

evo saću samo tetci da dam lek.

Jebala vas Srebrenica i fond za humanitarno pravo...mrs.

Па ко им брани да се ови панел дискутанти сећају? И треба да се сећају

Bagra-govnar parti! : )
Izgleda da je pacov Soros malko pritegao slavinicu, pa mora da se skrene paznja da treba jos love.

A sto ne spomenete da predstavnici ministarstva prosvete idu 2 dana nedeljno u srediste svetske banke u Beogradu po instrukcije? : ) 

Žele od nas da naprave današnje švabe, liberalne beskičmenjake. 

budalastina.
nisu mladic i ekipa raspisali izbore na kome su pitali gradjanje ''da li treba streljati ratne zarobljenike?'' na kome je narod rekao odlucno DA pa da sad neko tvrdi da je to uradjeno ''u ime njihovog naroda''.
sami su doneli odluku, uredno im se sudi ili su vec osudjeni i toliko o tome..

tu krivicu on moze svom tati da predlozi da oseca recimo.

bice da se tu vise radi o pokusaju izjednacavanja streljanja ratnih zarobljenika i genocida onih poganih svaba iz WWII ne bi li se skrenula paznja sa najgoreg zlocina u istoriji ljudske vrste...

jedina greska je sto im mi nismo sudili i sacuvali u potpunosti obraz vojske. ali mladic se u tom periodu rata vec skoro potpuno odmetnuo..

Mladić je psihički oboleo nakon smrti njegove ćerke i izgubio dozu hladnokrvnosti.