Pozdrav i izvinite ako je već odgovreno.

Ove naše zvijezde na nebu što sijaju. Naučnici tako tvrde da su to njihove svjetlosti koje su krenule pre puno vremena i koje još putuju prema nama.

Da li to znači da će jednog dana kada ta svjetlost dođe do Zemlje obasjati nas jedanko snažno kao što nas obasjava Sunce?

Ne, ta svetlost je vec stigla cim je vidis, samo sto ne vidis trenutni prizor tog objekta (trenutni u smislu da si na licu mesta) jer svetlost od tog prizora ce stici tek za isti broj godina koliko je svetlosnih godina objekat udaljen od nas. Dakle, u pitanju je samo zakasneli prizor, i to nema nikakve veze sa jacinom svetlosti koja je konstantna i zavisi iskljucivo od jacine svetlosti objekta proporcionalno njegovoj udaljenosti od nas (sto smo dalje, to ce laicki receno nas manji deo svetlosnih zrakova tog objekta 'poprskati'). Ali navedeno ne vazi samo za daleke zvezde nego i za sunce ciji prizor vidis sa 8.5 minuta zakasnjenja...

jel znate da kad se ugasi zvezda mi to vidimo posle 8 minuta (u zavisnosti zvezde od Zemlje) 

Jedino kad bi se ugasilo Sunce, za 8 minuta bi prestalo da nas greje. Za sve ostale zvezde, mnogo duze vreme je u pitanju.

Kad bi se sunce ne samo ugasilo nego kada bi naprasno nestalo, mi bismo to videli posle tih ~8 minuta ali jos se ne zna 100% sigurno kada bismo to osetili, to jest kada bi zemljina kugla kao rezultat toga izletela iz orbite pravo u svemir. Pretpostavka je da bi se i to desilo za tih istih ~8 minuta, jer prema teoriji relativiteta brzina gravitacije je jednaka brzini svetlosti ali za razliku od brzine svetlosti niko jos nije (bar ne van svake sumnje) uspeo izmeriti brzinu gravitacije pa je to i dalje donekle otvoreno pitanje, iako bi sve osim potvrde te teorijski predvidjene jednake brzine bilo veliko iznenadjenje...

Crna rupa je nebesko tijelo koncentrisano od mase s gravitacionim poljem tako jakim da čak i izlazna brzina iz najbližih tačaka prekoračuje brzinu svjetlosti.  To znači da ništa, pa čak ni svjetlost, ne može izaći iz njene gravitacije,te joj otuda i naziv crna.  Termin "crna rupa" je široko rasprostranjen, čak iako se ne odnosi na rupu u svakidašnjem smislu riječi, već prije na kosmičku oblast iz čega se ništa ne može vratiti.  Teoretski crne rupe mogu biti bilo koje veličine, od mikroskopskih do onih veličine opservabilnog Svemira.

Postojanje crnih rupa je predviđeno u teoriji opće relativnosti.  Prema klasičnoj općoj relativnosti ni informacije niti materija ne mogu stići iz unutrašnjosti crne rupe do vanjskog posmatrača.  Na primjer, nije moguće iznijeti ništa od njene mase napolje ili primiti odraz natrag od sijajućeg izvora svjetlosti poput džepne lampe ili doći do bilo kakve informacije o materijalu koji je ušao u crnu rupu.  Efekti kvantne mahanike mogu dopustiti da materija i energija zrače iz crnih rupa.  Ipak, smatra se da priroda zračenja ne zavisi od toga šta je upalo u crnu rupu u prošlosti.

Postojanje crnih rupa u Svemiru je dobro podržano astronomskim opservacijama i djelimično studijama supernovih i emisijom X-zraka iz aktivnih galaktičkih jezgara.

Postoje i alternativna objasnjenja za uocene pojave pripisane crnim rupama, n.pr. objekti nazvani gravastar, dark energy star itd. Ovi objekti su donekle slicni crnim rupama po karakteristikama ali izbegavaju neke paradokse koje crne rupe sa sobom nose, ipak crne rupe bar za sada vode trku...

sad nemam puno vremena ali kada ga nadjem napisacu nesto vise o astronomiji...samo jedna mala informacija, 232 god.p.n.e. postojao je naucnik po imenu aristarh koji je rekao da se zemlja okrece oko sunca, zbog te teorije su stradali mnogi velikani a najpoznatiji su kopernik i galileo.....sve pohvale serbianfighteru za gore navedene infomacije o svemiru 

Pa zavisi sta podrazumevas pod najveca.....najsvetlija, najmasivnija ili najveceg precnika. Sta gd da uzmes u obzir nije poznato, jer nije postojao nacin da se precizno izmeri ni jedno od tri. Od komete vidimo jedino svetlecu glavu i rep, ta svetlost zavisi od toga koliko je blizu Zemlji i naravno koliko je blizu Suncu. Masa takodje ne moze tacno da se utvrdi, a ni precnik, jer se samo telo komete ne moze videti, cak ni kad prolazi direktno ispred sunca, zbog cega je ustanovljeno da nemaju precnik veci od 50-km. Sto se mase tice, ni jedna kometa znacajnije ne utice svojom gravitacijom na orbitu planete pored koje prolazi, tako da se predpostavlja da ni jedna nema vecu masu od milionitog dela mase Zemlje. Koliko ih ima? Verovatno mnogo, jos kad malo odes iza orbite Plutona u obliku sfere oko citavog suncevog sistema nalazi se Ortov oblak, koji se sastoji od beskonacno mnogo asteroida i kometa i predpostavlja se da odatle i dolaze. Imaju nepravilnu putanju oko sunca, cak se za neke smatra da su dosle potpuno izvan solarnog sistema.