Prema tome, pravilo ratovanja je da ne treba računati na to kako neprijatelj neće napasti, već treba misliti na to kako da mu se suprotstavite; ne treba računati na to kako neprijatelj neće napasti, već se treba osloniti na ono što se ne može napasti.

Ako ne zaboravite na opasnost u trenucima kada ste bezbedni, i ako ne zaboravite na haos u trenucima kada vlada red, najbolje je ako ih prepoznate i sprečite dok su još u samom začetku.

Stoga generali mogu da poseduju pet pogubnih osobina. Oni koji su spremni da umru, mogu poginuti; oni koji žele da prežive, mogu biti zarobljeni; oni koji se lako razljute, mogu biti postiđeni; oni koji su puritanski nastrojeni, mogu biti osramoćeni; oni koji vole ljude, mogu upasti u nevolje.

Ako se pojavite na mestu koje će neprijatelj neizostavno požuriti da odbrani, oni koji vole ljude pojuriće, bez izuzetka, u pomoć dovodeći pri tome sebe u opasnost i trošeći svoju snagu.

Ovih pet stvari spadaju u negativne osobine generala, i pogubne su u ratu.

Dobri generali imaju drugačije osobine: nisu rešeni da poginu ali ni da prežive po svaku cenu; oni postupaju u zavisnosti od situacije, ne padaju brzo u gnev, ne daju se zbuniti. Kada vide neku šansu, grabe je poput tigra; u drugim prilikama miruju. Njihova aktivnost i neaktivnost zasnivaju se na strategiji, ne možete ih odobrovoljiti ili razljutiti.

IX KRETANJE VOJSKE

Pod ovim se podrazumeva da za svoje kretanje treba birati najpogodnije puteve.

Kad god zauzimate položaj naspram neprijatelja, klonite se planina i boravite kraj dolina.Držite se sunca; ostanite na uzvišenjima. Kada se borite u brdovitom predelu, nemojte se penjati. Ovo se odnosi na vojsku koja je u planinama.

Jedna verzija kaže: „Borite se kada idete nizbrdo, a ne kada idete uzbrdo."

Kada vam je odstupnica presečena vodom, uvek se držite dalje od vode. Ne sukobljavajte se s neprijateljima u vodi; steći ćete prednost ako dopustite polovini njihovih trupa da pređe na vašu obalu, a zatim ih napadnete.Kada hoćete da se borite, nemojte napadati neprijatelja u blizini vode. Držite se sunca; budite na uzvišenjima, klonite se vodene struje. Ovo se odnosi na vojsku koja je blizu vode.

Vašu vojsku bujica može isterati iz rečnog korita, a voda može biti otrovana. Suočiti se s vodenom strujom znači kretati se uzvodno. Ovo takođe znači da svoje čamce ne treba ostavljati nizvodno, jer postoji mogućnost da vas neprijatelj pretekne.

Kroz slatine se krećite pravom linijom; krećite se brzo i bez zadržavanja. Ako usred močvare naletite na protivničku vojsku, stanite pored vodenih biljaka, leđima okrenuti drveću. Ovo se odnosi na vojsku koja se nalazi u slatini.Kada ste na visoravni, zauzmite pozicije na mestima pogodnim za manevrisanje, tako da se desno od vašeg zaleđa nalazi malo uzdignut teren, da ispred vas budu niži predeli a iza vas uzvišenja. Ovo se odnosi na vojsku koja se nalazi na visoravni.Koristeći se prednostima situacije na ova četiri osnovna načina, Žuti Car porazio je četiri gospodara.

Sve ratničke veštine potiču od Žutog Cara (taoistički vladar iz kasnog praistorijskog doba, rođen otprilike 2400 godina pre nove ere), pa se zato i spominje u ovom kontekstu.

Vojska obično više voli da bude na višim nego na nižim mestima, voli sunce a mrzi mrak.

Viši predeli stvaraju dobro raspoloženje, pa se ljudi ugodno osećaju, što doprinosi i širenju poleta. Niži predeli su puni vlage, što pogoduje razvoju bolesti i otežava borbu.

Vodite računa o telesnom zdravlju i boravite na mestima koja ni u čemu ne oskudevaju. Za vojsku u čijim redovima nema bolesti, kaže se da je nepobediva.Tamo gde ima brda i nasipa držite se sunčane strane, zauzimajući položaj tako da vam oni budu s desne zadnje strane. Ovo je prednost za vojnu silu, korišćenje povoljne konfiguracije terena.

U ratnoj operaciji prednost se stiče uz pomoć povoljne konfiguracije terena.

Kada uzvodno pada kiša i reka se peni, sačekajte da se vreme smiri ako želite da pređete na drugu stranu.Kada teren kojim se krećete obiluje neprohodnim jarugama, prirodnim bedemima, prirodnim zaprekama, prirodnim zamkama, prirodnim pukotinama i ponorima, gledajte da što pre napustite to mesto i držite se podalje od njega. Što se mene tiče, ja ih se klonim navodeći tako protivnike da im se približe; okrenut sam im licem tako da su im protivnici okrenuti leđima.

Tada vi stičete prednost, a njega sreća napušta.

Kada vojska putuje brdovitim terenom punim potoka i malih jezera ili ulegnuća obraslim trskom, ili divljim šumama s gustim biljem i drvećem, sva ta mesta se moraju pažljivo i detaljno pretražiti. To je zato što su ona dobar zaklon za gerilce i pljačkaše.

Neophodno je sjahati s konja i pretražiti takva mesta, jer postoji mogućnost da je protivnik tamo postavio svoje zasede. Takođe, postoji mogućnost da se na takvim mestima kriju špijuni, koji vas posmatraju i osluškuju vaše planove.

Kada je neprijatelj u blizini i miruje, on se oslanja na prirodnu zaštitu. Kada je udaljen i pokušava da isprovocira sukobe, on hoće da vas privuče bliže sebi. Ako je njegova pozicija pristupačna, to je zato što on time stiče neku prednost.

To znači da ako protivnik ne zauzme svoj položaj na mestima koja pružaju prirodnu zaštitu već se smesti na nekom pristupačnom mestu, on u tome sigurno vidi i neku praktičnu korist.

Kada se drveće pomera, neprijatelj dolazi; ako u žbunju postoje brojne prepreke, neprijatelj hoće da vas navede na pogrešan put.

Protivnik u žbunju pravi veliki broj prepreka da bi vas naveo da pomislite kako vam preti opasnost od zasede.

Ako ptice polete, u blizini je zaseda. Ako životinje beže u strahu, u blizini su napadači. Ako se prašina diže visoko i okomito, dolaze vozila; ako se prašina ne diže visoko već ide u širinu, dolazi pešadija. Raštrkani oblačići dima ukazuju na prisustvo drvoseča. Relativno mali oblaci prašine koji se povremeno javljaju i nestaju ukazuju na postavljanje logora.Oni koji podižu svoju borbenu gotovost ne busajući se u grudi, napredovaće. Oni koji se hvališu i agresivno nasrću, povući će se.

Ako reči njihovih izaslanika odlikuje skromnost, pošaljite svoje špijune da ih nadgleda i biće vam jasno da neprijatelj podiže svoju borbenu gotovost.

Kada se prvo pojave laka vozila i zaustave po strani, oni se pripremaju da razviju borbene linije.Oni koji vam dolaze nudeći mir bez uslova sporazuma, kuju zaveru.Oni koji užurbano razmeštaju svoja borbena vozila, očekuju pojačanje.

Ne bi se oni toliko uzmuvali bez nekog posebnog razloga – a sigurno očekuju trenutak kada će im pristići neke još uvek udaljene trupe, uz čiju pomoć će krenuti da vas napadnu. Najbolje je da se odmah pripremite za to.

Ako polovina njihovih snaga nastupa, a polovina odstupa, oni pokušavaju da vas namame u klopku.

Oni glume zbrku i nered kako bi vas namamili da krenete prema njima.

Ako se pridržavaju dok stoje, izmoreni su glađu. Kada oni koji su poslati po vodu piju prvi, trupe su ožednele.Kada uoče prednost a ne pokušavaju da je ostvare, umorni su.Tamo gde ima ptica, nema ljudi.

Ako u logoru ima ptica, vojska je pobegla.

Ako se dozivaju po noći, uplašeni su.

Uplašeni su i zabrinuti, pa se dozivaju ne bi li se ohrabrili.

Ako vojska nije zauzela položaj, to govori o nedovoljnom autoritetu njihovog generala.Ako se signali pomeraju, to znači da su u zbrci.

Signali se koriste da bi se grupa ujedinila. Ako su neujednačeni, to znači da je vojska u neredu.

Ako su izaslanici nervozni, to znači da su umorni.Ako ubijaju svoje konje radi mesa, to znači da su vojnici ostali bez hrane; kada ostanu bez hrane a ne vraćaju se na svoja zborna mesta, to znači da protiv sebe imate očajnog neprijatelja.Kada počnu došaptavanja, kršenja discipline i nepotrebni razgovori, gubi se i lojalnost koju ljudi osećaju prema grupi.

Došaptavanja izražavaju istinska osećanja, kršenja discipline ukazuju na neslaganje s pretpostavljenima. Kada vojni komandanti izgube lojalnost svojih ljudi, vojnici iskreno razgovaraju jedni s drugima o svom neslaganju s pretpostavljenima.

Kada dodeljuju brojne nagrade, to znači da su u ćorsokaku; kada puno kažnjavaju, to znači da su iscrpljeni.

Kada se izgubi polet, oni svaki čas dodeljuju nagrade kako bi se dodvorili svojim vojnicima i tako izbegli njihovo masovno nezadovoljstvo. Kada su ljudi toliko iscrpljeni da nisu u stanju da izvršavaju naređenja, bivaju stalno kažnjavani radi ponovnog uspostavljanja autoriteta.

Biti nasilan prema vojnicima u početku, a posle ih se plašiti, osnovni je pokazatelj nesposobnosti.Oni koji nastupaju pomirljivo, žele da predahnu.Ako vam protivnik priđe ratoborno a odlaže sukob, ipak se ne povlačeći, morate ga pažljivo motriti.

Sprema se da vas iznenada napadne.

U ratu nije uvek korisno biti jači, oslanjati se samo na vojnu snagu; dovoljno je da konsolidujete svoje snage, procenite protivnike i okupite ljude. To je sve.Individualci bez strategije koji neozbiljno shvate protivnike, neizbežno će dopasti u tuđe zarobljeništvo.

Ako nemate prvobitan plan i zamisao, već se oslanjate samo na svoju hrabrost, lakomisleno potcenjujući svoje protivnike i ne uzimajući u obzir konkretnu situaciju, sigurno ćete dopasti u ruke neprijatelju.

Ako vojnici budu kažnjeni pre nego što se sami osete privrženi svojim komandantima, neće se pokoriti; a ako se ne pokore, neće ni biti od koristi.

Ako ne budete kažnjavali vojnike pošto se osvedočite u njihovu privrženost, oni vam neće biti od koristi.

Kada u osnovi svega postoji osećanje poštovanja i poverenja, a srca vojnika budu uz njihove komandante, neizvršenje kazni dovešće do toga da se vojnici uzohole i tako postanu neupotrebljivi.

Stoga ih usmerite uz pomoć kulture, a ujedinite uz pomoć ratnih veština; tako ćete ostvariti sigurnu pobedu.

Kultura se odnosi na humanost, ratno umeće na zakon. Neka vaše komandovanje bude humano i dobronamerno. Ujedinite ih uz pomoć strogosti i ozbiljnosti. Kada postoje i blagost i strogost, moguća je i sigurna pobeda.

Kada se naređenja dosledno sprovode u cilju pozitivnog delovanja na vojnike, vojnici ih prihvataju. Kada se naređenja ne sprovode dosledno i u cilju pozitivnog delovanja na vojnike, vojnici ih ne prihvataju. Kada se naređenja dosledno sprovode, rađa se obostrano zadovoljstvo.

X TEREN

Neki tereni su lako prohodni, neki uzrokuju zastoje, neke treba izbegavati, neki su uski, neki su strmi, neki otvoreni.Kada i jedna i druga strana mogu lako da dođu i odu, za teren se kaže da je lako prohodan. Kada je teren lako prohodan, prvi zauzmite položaj birajući uzvišenu i sunčanu stranu, pogodnu za snabdevanje, što će vam doneti prednost u borbi.Kada ste u stanju da odete tamo ali vam je teško da se izvučete odande, kaže se da ste doživeli zastoj. Na ovakvom terenu, ako protivnik nije dobro pripremljen, možete pobediti ako se krećete pravo napred, ali ako je protivnik pripremljen a vi krenete napred i ne pobedite, biće vam teško da se vratite, što će biti na vašu štetu.Kada nijednoj strani ne odgovara da nastavi kretanje, to se zove teren koji treba izbegavati. Na ovakvom terenu se prednost ne koristi čak i kad je protivnik sam ponudi – povucite se navodeći polovinu neprijateljskih trupa da krene za vama, a zatim napadnite, ostvarujući tako svoju prednost.Na uskom terenu, ako ste prvi stigli, treba popuniti useke i čekati neprijatelja. Ako neprijatelj stigne prvi, nemojte ići za njim ako je popunio useke. Pratite ga samo ako nije popunio useke.Na strmom terenu, ako ste prvi stigli, treba da zauzmete uzvišenu i sunčanu stranu i tu čekate neprijatelja. Ako neprijatelj stigne prvi, povucite se i ne idite za njim.Na širokim, otvorenim terenima, sila zamaha je izjednačena, neprijatelja je teško izazvati, a borbom se ne dolazi lako do pobede.Najviša dužnost svakog generala je da bude upoznat s ovih šest vrsta terena i da ih obavezno dobro prouči.

Ovo su tipovi konfiguracije terena; generali koji ih ne poznaju gube rat.

Dakle, ima vojski koje srljaju, koje oklevaju, koje krahiraju, koje doživljavaju rasulo, koje su dezorganizovane i koje bivaju poražene. Do ovoga ne dolazi prirodnim tokom stvari, već greškama generala.Srljaju oni koji su u ravnopravnom položaju a ipak udaraju jednim čovekom na deset protivničkih. Oklevaju oni koji imaju jake jedinice a slabe oficire. Krahiraju oni koji imaju slabe vojnike a hrabre oficire. Doživljavaju rasulo oni čiji su viši oficiri žustri i svojeglavi i zaleću se u borbu po vlastitom nahođenju, ne konsultujući se pri tom sa svojim komandantima.

Opšte uzevši, oficiri moraju biti jedinstveni, a sve jedinice moraju međusobno da sarađuju kako bi se stekli uslovi za pobedu nad neprijateljem.

Dezorganizacija se javlja kada generali imaju slab moral i autoritet, pa im naređenja bivaju nejasna, oficiri nedosledni, a jedinice nemarno raspoređene. Poraz nastaje kada generali nisu sposobni da procene snage svog protivnika, pa udaraju na brojnije i nadmoćnije trupe, a pri tom ne raspoređuju vlastite trupe po stepenu obučenosti.

Ako pošaljete svoje vojnike u borbu ne znajući pri tom ko je od njih više a ko manje vičan ratovanju, ko je hrabar a ko strašljiv, idete u susret porazu.

Ovih šest okolnosti vode porazu. Dužnost svakog generala je da ih pomno prouči.

Prva greška je kada se ne proceni dobro broj protivničkih trupa. Druga greška je kada se ne uspostavi jasan sistem kažnjavanja i nagrađivanja. Treća greška je loša obuka. Četvrta greška je prepuštanje emocijama. Peta greška je kada se ne sprovode zakoni i naređenja. Šesta greška je kada se ne odaberu oni koji su snažni i nepokolebljivi.

Prirodan oblik zemljišta može biti saveznik u bici. Ispravno postupa onaj general koji, da bi osigurao pobedu, prvo dobro proceni svoje protivnike, a zatim proceni moguće opasnosti i izračuna rastojanja. Onaj ko se bori svestan važnosti ovih činilaca, sigurno pobeđuje; onaj ko s tim nije upoznat, neizostavno biva poražen.Stoga, ako sve okolnosti ukazuju na vašu sigurnu pobedu, ne oklevajte da se upustite u borbu, čak i pod uslovom da se to kosi s naređenjem vašeg vladara. Međutim, ako okolnosti ne ukazuju na pobedu, nemojte se upuštati u borbu, čak i pod uslovom da vam je vladar izdao naređenje da krenete u napad. Stoga, svojoj naciji najbolje služi onaj general koji ide napred ne težeći tome da se proslavi, a uzmiče neopeterećen time kako da izbegne kaznu, misleći samo na to kako da zaštiti svoje ljude i učini korisnu stvar za svoju državu.

Odluka o napredovanju ili povlačenju, koja je u suprotnosti s naređenjima vladara, ne donosi se iz ličnog interesa, već stoga da bi se zaštitili životi ljudi i interesi države. Generali koje odlikuje takva odanost od neprocenjive su vrednosti za državu.

Ponašajte se prema svojim vojnicima kao što se ponašate prema deci, i oni će vas pratiti i kroz najdublje doline; volite svoje vojnike kao vlastitu decu, i oni će dobrovoljno umreti s vama.Ako vam vaša dobrota onemogućava da ih povedete u borbu, a vaš obzir i prijateljstvo vam onemogućavaju da sprovedete svoja naređenja i uspostavite red, oni će biti razmaženi i beskorisni poput male dece.

Nagrađujte, ali i kažnjavajte svoje vojnike. Ako budete primenjivali samo jedno od ova dva, oni će se kao i razmažena deca navići na užitak ili nezadovoljstvo. To ima loše posledice i čini vojsku neupotrebljivom.

Ako znate da su vaše jedinice sposobne da napadnu neprijatelja, ali ne znate da li je on sposoban da se odbrani, vaši izgledi za pobedu su samo polovični. Ako znate da neprijatelj ne može da se odbrani, ali niste sigurni da vaše jedinice mogu uspešno izvesti napad, vaši izgledi za pobedu su još uvek samo polovični. Ako znate da neprijatelj ne može da se odbrani i sigurni ste da vaše jedinice mogu uspešno izvesti napad, ali niste sigurni da li konfiguracija terena ide u prilog protivniku, vaši izgledi za uspeh takođe su polovični. Zbog toga oni koji su umešni u ratovanju ne kreću nasumce i raspolažu neiscrpnim sredstvima. Stoga je rečeno da ako poznajete sami sebe i poznajete neprijatelja, pobeda neće doći u pitanje. Kada poznajete puteve neba i puteve zemlje, vaš put uvek će vas voditi pobedi.

XI DEVET RAZLIČITIH VRSTA ZEMLJIŠTA

U ratnim uslovima postoji devet različitih vrsta zemljišta. Kada se lokalni vlastelini bore između sebe na vlastitom tlu, takvo zemljište se naziva raštrkano.

Kada su vojnici emotivno vezani za zemlju, a nisu daleko od kuće, oni se lako raštrkaju.

Kada ne zađete duboko u neprijateljsku teritoriju, nalazite se na lakom zemljištu.

Pod ovim se podrazumeva da svi vojnici mogu lako da se vrate na mesto svoga polazišta.

Zemljište koje onome ko ga je zaposeo omogućuje bolje izglede u borbi, naziva se ključno zemljište.

Zemljište od ključne važnosti može biti bilo koji prirodni zaklon ili prolaz od strategijskog značaja.

Zemljište koje je podjednako pristupačno i vama i neprijatelju, naziva se otvoreno zemljište.Zemlja koja je s triju strana okružena neprijateljem i omogućava onome ko je prvi zaposedne slobodan prolaz u svima pravcima, naziva se raskrsnica.

Pod raskrsnicom se podrazumeva mesto presecanja glavnih puteva koji povezuju brojne mreže puteva. Ako prvi zaposednete ovo mesto, svi će vam se morati pridružiti. Dakle, ako ga zaposednete, bićete bezbedni; ako ga izgubite, stradaćete.

Kada zađete duboko u neprijateljsku teritoriju, a iza vas ostanu brojni veći i manji gradovi, nalazite se na teškom zemljištu.

S ovakvog zemljišta je teško vratiti se.

Kada prelazite planine i šume, strme useke, močvare ili neke druge teško prohodne predele, to se naziva iscrpljujuće zemljište.Zemljište do kojeg se stiže uskim stazama a s kojeg se može otići samo zaobilaznim putevima, i na kojem slabiji neprijatelj može napasti vaše brojne trupe, naziva se zatvoreno zemljište.

Ako raspolažete izuzetnom sposobnošću prilagođavanja, možete se kretati ovakvim predelima.

Tamo gde ćete preživeti samo ako se očajnički borite, nalazi se smrtonosno zemljište.

Ljudi na smrtonosnom zemljištu su poput onih koji se nalaze u probušenom čamcu ili onih koji su zaspali u kući zahvaćenoj požarom.

Stoga se nemojte boriti na raštrkanom zemljištu; ne zaustavljajte se na lakom zemljištu; ne dozvolite da vas napadne neprijatelj s ključnog terena; ne razdvajajte svoje trupe na otvorenom zemljištu. Na raskrsnicama sklapajte saveze s drugima; na teškom zemljištu pljačkajte; na iscrpljujućem terenu grabite napred; na zatvorenim područjima smišljajte lukavstva; na smrtonosnom zemljištu se borite.

Na raštrkanom zemljištu vojnici mogu da se razbeže. Na lakom zemljištu vojska nije duboko prodrla na teritoriju neprijatelja i ima slobodnu odstupnicu; zbog toga vojnici nemaju punu koncentraciju i nisu spremni za borbu. Ne preporučuje se napad na neprijatelja koji je zaposeo ključno područje; na ovo područje treba stići pre neprijatelja. Otvoreno zemljište treba da ostane neblokirano, tako da se preko njega osigura snabdevanje. Ako na raskrsnicama zadobijete saveznike, bićete bezbedni; ako u tome ne uspete, stradaćete. Pljačkati na teškom terenu znači snabdeti se zalihama. Pošto se na iscrpljujućem terenu ne možete ukopati, najbolje rešenje je da ga što pre napustite. Na zatvorenom zemljištu iznenadite neprijatelja svojim taktičkim potezima. Ako se vojska nađe na smrtonosnom zemljištu, svaki vojnik će se boriti sam od sebe. Stoga je rečeno: „Dovedite vojnike do smrtonosnog mesta i oni će preživeti."

Nekada davno, oni za koje se smatra da su bili sposobni ratnici onemogućavali su protivniku da održava vezu između prvih borbenih linija i pozadine; onemogućavali su mu da održava saradnju između velikih i malih jedinica; sprečavali su njegove vojnike da jedni drugima priteknu u pomoć; sprečavali su međusobnu saradnju viših i nižih oficira; onemogućavali mu da regrutuje nove vojnike; sprečavali ga da uspostavi sklad među svojim armijama. Napadali su kada su prilike bile povoljne, a mirovali kad im okolnosti ne bi išle naruku.

Pravili su izmene da bi zbunili neprijatelja, napadali ga čas na ovom čas na onom mestu, zastrašujući njegove vojnike i unoseći pometnju u njegove redove, ne ostavljajući mu tako dovoljno vremena za smišljanje planova.

Ako se zapitate kako da izađete na kraj s dobro organizovanom neprijateljskom vojskom koja se upravo sprema da vas napadne, rešenje je u tome da vi prvi zauzmete ono do čega je neprijatelju stalo i tako ga naterate da prihvati vaše uslove.U ratu je najvažnije biti brz, koristiti greške neprijatelja, kretati se putevima na kojima vas ne očekuje, napasti ga onda kad nije dovoljno budan.

Pod ovim se podrazumeva da se moraju iskoristiti neprijateljeva nepripremljenost i njegova nepronicljivost ili neopreznost, i to što je brže moguće, jer ko okleva ne postiže cilj.

Za vojsku koja napada osnovno je da, kada zađe duboko u tuđu teritoriju, nastupa skladno tako da je protivnik ne može pobediti.Pljačkajte plodnu zemlju, i vojsci neće nedostojati hrane. Vodite računa o svome zdravlju i izbegavajte nepotrebna uzbuđenja; prikupite svoju energiju i snagu. Ne dozvolite svom neprijatelju da pronikne u vašu strategiju i otkrije vaše planove o pokretu trupa.

Prikupite najubojitiji deo svoje energije, sačuvajte preostalu snagu, držite u tajnosti raspored svojih trupa, ne dozvolite neprijatelju da dozna vaše planove i čekajte priliku da ga napadnete tamo gde je najslabiji.

Ako se vojska nađe u bezizlaznoj situaciji, vojnici će radije poginuti nego bežati. Oni koji su spremni da umru, sposobni su da učine sve. Tada ratnici daju sve od sebe. Ratnici koji se nalaze u smrtnoj opasnosti ne osećaju strah. Kada nemaju kuda da idu, oni čvrsto stoje. Kada su duboko u tuđoj teritoriji, upućeni su jedni na druge. Ako nemaju drugi izbor, oni će se boriti i rukama i nogama.U ovakvoj situaciji vojnici su na oprezu i kada im se to ne naredi, odazivaju se bez ikakve prinude, naklonjeni su svome generalu sami od sebe, imaju poverenja u njega i kada se to od njih ne zahteva.

Pod tim se podrazumeva da u smrtnoj opasnosti i vojnici i oficiri imaju isti cilj, pa stoga vojnici sami od sebe bivaju oprezni, sami od sebe dolaze u stroj i bez ikakvih uslova ili zahteva veruju svome generalu.

Zabranite praznoverna naklapanja o lošim predznacima i tako ćete vojsku uvek održati na okupu. Vaši vojnici nisu previše imućni, ali to nije zato što preziru materijalno bogatstvo. Ako su spremni da umru, to ne znači da ne žele dug život. Onog trenutka kada izdate naređenje za pokret, oni liju suze.Uspešno ćete voditi rat ako budete reagovali brzo poput zmije koja uzvraća udarac repom kada je udare po glavi, uzvraća udarac glavom kada je udare po repu a kada je udare po sredini, uzvraća i glavom i repom

Ovo je metod koji se primenjuje u borbi. Brzo uzvratite kada ste napadnuti. Priručnik o osam klasičnih borbenih formacija kaže: „Pretvorite pozadinu u front, a front u pozadinu; imajte četiri glave i osam repova. Neka vam glava bude na bilo kojem mestu, i kad neprijatelj prodre među vas, možete svojoj središnjici priteći u pomoć i glavom i repom."

Može se postaviti pitanje da li se jedinice mogu osposobiti da reaguju brzo poput zmije? Naravno da mogu. Čak i oni koji se međusobno ne podnose, pomoći će jedni drugima ako se nađu u zajedničkoj opasnosti.

Do ovoga dolazi sticajem okolnosti.

Stoga se ne treba pouzdati samo u privezane konje i ukopane dvokolice.

Konji se privezuju da bi se sprečilo pomeranje linije sukoba, dvokolice se ukopavaju da bi vozila mirovala. Međutim, čak ni ovo nije dovoljna garancija i uzdanica. Neophodno je prilagoditi se promenama, dovesti vojnike u smrtnu opasnost tako da se bore sami od sebe i pomažu jedan drugome kao brat bratu – to je put ka izbavljenju i sigurnoj pobedi.

Utvrđivanje važećeg standarda hrabrosti je tao organizacije. Uspeh udarnih i manevarskih trupa zavisi od konfiguracije terena.

Ako imate povoljnu konfiguraciju terena, možete pobediti protivnika čak i uz pomoć manevarskih, nejakih trupa – da i ne govorimo o udarnim, jakim trupama. Konfiguracija zemljišta je ta koja nam omogućava da na pravi način upotrebimo i jake i nejake trupe.

Stoga oni koji su vični ratovanju uspostavljaju dobru saradnju unutar grupe, tako da komandovanje grupom biva isto što i komandovanje pojedincima koji nemaju drugi izbor.General mora biti smiren i zagonetan, pravedan i uzdržan.

On smireno planira i dobro krije svoje planove tako da ih niko ne može otkriti. On postupa pravedno i uzdržano tako da mu niko ne može ništa zameriti.

On svojim vojnicima ne otkriva svoje namere i planove.On menja svoje metode i planove da drugi ne bi znali šta on, u stvari, radi. Menja mesta svoga logorovanja, kreće se zaobilaznim putevima i tako zavarava trag.

Pobedićete ako od drugih sakrijete svoje prave namere. Veliki Mudrac s Bele planine je rekao: „Obmani se u ratu ne pribegava samo zbog toga da biste zavarali svoga neprijatelja, već da biste zavarali i vlastitu vojsku i naveli je da vas sledi bez pitanja."

Kada vojskovođa odredi cilj, on biva poput onoga čoveka koji se popne visoko i potom odbaci lestve. Kada vojskovođa odvede svoju vojsku duboko u neprijateljsku teritoriju, on iz nje oslobađa skrivenu snagu. On spaljuje svoje čamce i razbija svoje lonce, tera svoje vojnike napred kao stado ovaca, ne govoreći im kuda ih vodi.Zadatak generala je da sakupi vojsku i dovede je u situaciju koja je opasna po život. On mora proučiti načine prilagođavanja različitim tipovima zemljišta, prednosti sabijanja i širenja trupa, zakonitosti emotivnog reagovanja i uticaja sredine.