Šumski plodovi i rastinje neiskorišćena šansa
Propisi koče izvoz bilja

Cela Srbija je pod šipkom, a količine za izvoz ovog lekovitog bilja su ograničene. Ista situacija je i sa koprivom, bršljanom, glogom... Umesto dobre zarade na izvozu korova, godišnje se gubi na desetine miliona dolara. Proizvođači i otkupljivači lekovitog bilja i šumskih plodova apeluju na državu da što pre izmeni propise, koji ograničavaju količinu bilja koja može da se ubere, a samim tim i proda.

Proizvodnjom i otkupom lekovitog bilja i šumskih plodova trenutno se širom Srbije bavi dvadesetak firmi. Procene su da one kroz mrežu otkupnih stanica upošljavaju oko 100.000 ljudi, uglavnom nezaposlenih i kojima je ovo jedini izvor prihoda. Posao je sezonski, a zarada dovoljna da se preživi nekoliko meseci.

- Pre 13 godina, tadašnja vlast donela je uredbu o zaštiti bioderviziteta i prvi put je počela na takav način zaštita biljnih vrsta kod nas. Od tada konstantno opada i izvoz. Sada, recimo, Albanija dobije posao za izvoz od 200 tona lista kupine, jer je kod nas dozvoljena količina od samo 10 tona. Nekada je Srbija bila najveći proizvođač cveta lipe, a danas je to Bugarska. Ovakvih primera ima, nažalost, zaista puno - ističe Novica Šutić, vlasnik i direktor preduzeća „Flora-farma“ iz Paraćina.

Zaštitu ovog prirodnog resursa, po njegovim rečima, treba sprovoditi, ali na ispravan način i to za vrste, koje su zaista ugrožene. Apsurdno je, kaže Šutić, da država naplaćuje taksu za izvozne kvote od 10 odsto, koja mora da se plati unapred za celu godinu i to za korov koji se masovno uništava u njivama, kao što je pirevina, rastavić ili u šumama bršljen.

- Procena resursa ne postoji i, slobodno govoreći, utisak je da se to radi odoka, jer kako drugačije objasniti da se na zaštiti nalaze mnogi korovi, a da su njihove količine za branje ograničene - ukazuje Šutić.

Osim propisa, ograničavajući faktor su i izvozne dozvole. Trenutno u Srbiji, po rečima našeg sagovornika, ima oko milion evra robe koja ima kupca u inostranstvu, a za šta ne mogu da se dobiju dozvole za izvoz. Proizvođači apeluju na Upravu za zaštitu životne sredine koja pokazuje volju da se počne sa rešavanjem problema, da ne ostane sve samo na pukim rečima.

- Imamo potencijala, ali, nažalost, on je neiskorišćen. Kod nas je korov, kao što je recimo glog, kopriva pod zaštitom, odnosno ograničeni smo količinom koliko možemo da ih uberemo.

Tragično je što nas proizvođače i izvoznike teraju da sadimo to bilje. Da bi mogao da prodam na tržište Evropske unije koprivu i šipak, moram da ih posejem i to na svojoj njivi. A cela Srbija je sva skoro zarasla u šipak! - kaže Vlasta Petrović, direktor firme „Petrović“ iz Svrljiga.

Sezona berbe divljeg belog luka, koji u inostranstvu ima cenu od tri-četiri evra, počela je. Izvozna kvota za celu Srbiju je 200 tona, a realne tražnja i mogućnosti su 500 tona.

- Država je u pregovorima sa EU o priključivanju, pa ukoliko uđemo sa ovim kvotama strahujem da ćemo zabetonirati našu poziciju - upozorava Novica Šutić, vlasnik „Flora-farme“ iz Paraćina.


Izvor: Blic \ D. Nišavić