Ispovest ćerke šefa japanskih mafijaša
Sumrak doba jakuza
Autor: A. Petrović | 04.09.2007 - 08:42


Sa dugom smeđom kosom i u uskom džinsu, Šoko Tendo izgleda kao i većina modernih mladih žena u Japanu, ali samo dok ne skine košulju kada se otkriva velika tetovaža, koja joj pokriva veći deo tela. Zmaj, ptica Feniks i kurtizana sa poluotkrivenim grudima koja u zubima drži nož, zapravo su simbol njenog detinjstva.
Šoko Tendo je ćerka jednog od uticajnih pripadnika jakuza, japanske mafije, čiji je član i sama bila. Njen otac je bio lider mafijaške grupe Jamaguči-gumi, najveće jakuza grupe u Japanu. Vodio je posao u skupim italijanskim odelima, vozeći uvozne automobile i motore „harli dejvidson“. Šoko je odrasla u porodici gde je čast bila sve, bila je razmažena, ali i obeležena tetovažom za ceo život. Od tinejdžerskih dana susretala se sa predrasudama zbog svog oca. Zbog toga je i odlučila da postane članica jakuza. Počela je da se drogira i bila je ljubavnica nekoliko uticajnih mafijaša. Skoro fatalne batine i predoziranje od droge naterali su je da promeni život. Tendo je danas majka i pisac, daleko od sveta jakuza, koji prema njenim rečima gubi tradiciju.
„Mrzela sam oca zbog toga kako se ponašao. Ali sam onda postala ista kao on. Započinjala sam svađe i nisam marila za to šta drugi osećaju“, kaže Šoko ističući da je bila ogorčena kada su prijatelji napustili njenog bolesnog oca:
„Imala sam težak život. Ali ne bih ga živela drugačije. Ponosna sam na svog oca koji je bio jakuza. Znam da je to svet gde nema mesta za žene. Ali ja imam njegove gene.“
Njena knjiga „Mesec jakuza“ je jedna od najprodavanijih u Japanu, a u njoj Šoko opisuje život japanske mafije, u koji policija nikada nije uspela da se probije.
„Što je policija više pokušavala da se približi, jakuze su išle sve dublje u podzemlje, zbog čega su njihove aktivnosti postale tajnije“, kaže Šoko Tendo.
Prema zvaničnim podacima japanske policije, u zemlji trenutno ima oko 41.500 pripadnika raznih mafijaških porodica. Zahvaljujući pooštravanju zakona protiv organizovanog kriminala, njihov broj je pao sa 43.000 koliko ih je bilo pre dve godine. Uprkos tome, broj jakuza u Japanu je i dalje veliki, a mafijaši često koriste pripadnike brojnih bandi na motorima da obave njihov prljavi posao. Od početka godine u Japanu je bilo više zločina koje su izvršile jakuze, koristeći vatreno oružje, što je izuzetno retko u Zemlji izlazećeg sunca. Naciju je šokiralo nedavno ubistvo gradonačelnika Nagasakija. Tendo tvrdi da su brojni obračuni vatrenim oružjem zapravo posledica sve oštrijih zakona, zbog čega se jakuze sve manje bave „tradicionalnim poslovima“ kao što su prostitucija, trgovina drogom i ilegalno klađenje.
Eksperti tvrde da su jakuze postale manje uticajne u siromašnijim delovima Japana.
„Jakuzama treba puno novca, ali u zavisnosti od teritorije na kojoj se nalaze, poslovi im baš i ne idu sjajno. Zbog toga su se okrenuli vatrenom oružju“, tvrdi Nobuo Komija, profesor kriminologije na Univerzitetu Rišo u Tokiju.
Opisivane kao pasionirani kockari i odmetnici, jakuze su dugo smatrane za naslednike samuraja, čiji je život prožet čašću i obavezi da služe gospodara. Biti pripadnik bande u Japanu nije ilegalno, a sve donedavno bande su često bile otvorene za ljude sa strane. Njihove kancelarije su čak bile obeležene i tablama na zgradama, a spiskovi sa imenima članova su bili uobičajeni. Jakuze su čak i sarađivale sa policijom, predajući vlastima osumnjičene za neka krivična dela, da bi policija zažmurila kada su u pitanju poslovi kojima se oni bave. Međutim, čitav sistem se raspao 1992. kada su znatno pooštreni zakoni protiv organizovanog kriminala.
Jakuze su se brzo prilagodile novim pravilima. Danas najveći deo njihovog prihoda dolazi od legalnih poslova, kao što su trgovina na berzi, investicije ili trgovina nekretninama.
„Jakuze su poslednjih godina postale mnogo organizovanije. Podelili su se poput mafije u Americi, na eksperte u biznisu i na eksperte u nasilju. Kako je sve manje granica u svetu, tako je i njima potreban neko ko govori i engleski, ali i kineski“, tvrdi Manabu Mijazaki, pisac čiji je otac takođe bio pripadnik jakuza.
Policija procenjuje da je svega 20 odsto pripadnika jakuza u dvadesetim godinama.
„Mladi danas malo znaju o jakuzama. Oni misle da je članstvo u porodici kao zapošljavanje u nekoj kompaniji. Popularan je i vic o mladiću koji dolazi u kancelariju bande i raspituje se kolika će mu biti plata i da li će imati osiguranje“, dodaje Mijazaki.
Uprkos tome, tetovirana tela i odsecanje prsta zbog i najmanje greške i dalje ostaju simbol podzemlja u Japanu.

Čast pre svega
Procenjuje se da danas u svetu ima oko 80.000 pripadnika raznih japanskih mafijaških grupa. Jakuza je uopšten naziv za sve grupe. Sama reč „jakuza“ je složenica za tri broja, koja se odnose na najgoru moguću kombinaciju tradicionalne kartaške igre (poput ajnca), a doslovan prevod znači „loša ruka“. Prve organizovane kriminalne grupe jakuza pojavile su se još u 17. veku. Moderne jakuze se pojavljuju posle Drugog svetskog rata. Tada su pripadnici bandi kontrolisali vrlo unosnu crnu berzu, luke i industriju zabave. Na čelu svake porodice se nalazi šef, a jakuze se odriču svoje porodice i zaklinju na vernost i odanost šefu. U slučaju da pogreši ili uvredi šefa, jakuza mora sam sebi da odseče mali prst sa leve ruke i preda mu ga. Tetovaže jakuze rade na tradicionalan način, bez električnih mašinica, sav pribor je od bambusa ili čelika. Koliki uticaj i ugled jakuze imaju, najbolje svedoči slučaj iz 1995. kada se desio razoran zemljotres u Kobeu. Potres jačine 7,3 stepena Rihterove skale usmrtio je oko 6.500 ljudi i uništeno je na desetine zgrada. Prvi su u pomoć pritekli pripadnici jakuza porodice Jamaguči-gumi, koji su helikopterom dopremali pomoć i izvlačili povređene. Javnost u Japanu je ostala zatečena njihovom brzom reakcijom.

Izvor: Blic