Sumorne perspektive: Srbija zemlja s najmanje studenata u Evropi

Neznanje će nam doći glave

U Srbiji, u odnosu na sve evropske zemlje, najmanje je mladih koji upisuju fakultet. Na ovo neslavno postolje Srbija se popela sa svega oko 10 odsto populacije koja iz generacije nastavlja školovanje. Čak i u zemljama u tranziciji, koje su nekada zaostajale za Srbijom, danas 20 odsto mladih studira. Ovi podaci porazni su za državu i njen dalji razvoj. Otuda stručnjaci upozoravaju: „To je poslednji signal Vladi Srbije da konačno izradi strategiju za visokoškolsko obrazovanje“.

Drastična nesrazmera, a na štetu Srbije, ogleda se kada se aktuelni procenti uporede sa ostatkom Evrope. U Nemačkoj 40 odsto mladih nastavlja školovanje, u Engleskoj i Francuskoj čak 50 odsto odlazi na fakultet, a prednjače SAD sa 55 odsto populacije koja se fakultetski obrazuje.

- Naravno da je opasno za Srbiju što se tako mali broj ljudi obrazuje. Društvo se kreće napred upravo zahvaljujući obrazovanima jer oni su i najkreativniji. Nisu radnici i seljaci ti koji pokreću društvo napred. Ali, brojke kod nas govore i o velikom delu generacije koja je neiskorišćen kapacitet, nerealizovana mogućnost - kaže dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, profesor Vladimir Vodinelić.

Rektor Beogradskog univerziteta profesor Dejan Popović ističe da je nesumnjivo jedan od osnovnih problema srpskog društva to što nema dovoljan broj visokoobrazovanih ljudi.

- To se onda očituje i u neadekvatnoj kulturnoj matrici koja preovlađuje u društvu, u robovanju stereotipima koje je karakteristično za poluobrazovane. Sve se to odražava ne samo na privredni razvoj već ima svoje jasne političke posledice. Povećanje broja viskoobrazovanog stanovništva jeste strateški cilj i samo tako može se otvoriti put ka EU - ističe rektor Popović.

Nema strategije

Odgovor na pitanje zašto tako mali broj mladih nastavlja školovanje, nije samo u nedostatku novca ili privredi koja je oronula. Jedan od osnovnih razloga jeste u razvojnoj politici i metropolizaciji.

- Ako pogledate druge zemlje, univerzitetski centri su i u vrlo malim mestima. I kod nas se pokušalo osamdesetih godina, međutim, većina odeljenja koja su osnovali fakulteti iz velikih gradova vrlo brzo je prestala da postoji. Odgovor na pitanje zašto je to tako, jeste jednostavan. U Nemačkoj, primera radi, isto je da li živite u manjem gradu ili višemilionskom poput Berlina - kaže profesor Vodinelić.
Kod nas, međutim, nije.

- Naša razvojna politika nikada nije bila takva. U Kragujevcu je cela decenija prošla, pozorište je bilo zatvoreno, a kamoli da su nova otvarana. Reč je o razvojnoj politici koja je u Srbiji takva da je sve koncentrisano u nekoliko velikih gradova - kaže ovaj profesor.

Ako je i prekasno da se sada mnogo toga menja jer je neophodno da se reaguje bukvalno na septembarskoj generaciji ove godine, država nije učinila ni ono što je mnogo manji problem. Tako, i pored alarmantnih podataka po kojima gotovo cele generacije u Srbiji ostaju na nivou tehničara, limara, službenika, Srbija nema ni strategiju za visoko obrazovanje. Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji treba da izradi strategiju, još nije izabran. Po najavama, biće formiran na narednoj sednici Skupštine Srbije.

- Ono što nama zaista nedostaje kada je reč o univerzitetu jeste jasna predstava koliko je Srbiji potrebno visokoobrazovanih stručnjaka i kojih profila. Bilo bi lepo i korisno kada bi bilo koja vlast rekla, „u ovoj zemlji za prosperitet je potrebno toliko i toliko pravnika, inženjera“.

Nedostaju i fakulteti

Ali kod nas takve strategije nema i, sve dok je ne bude bilo, ne vrede ni razgovori o tome da li imamo suviše obrazovanih ili ustanova - ističe Vodinelić.

Rektor BU Dejan Popović ide i korak dalje. Opominje da, ako se malom procentu onih koji se danas odlučuju na dalje školovanje, pridoda svega pet, šest odsto populacije koja je sada sa višim obrazovanjem, poslednji je trenutak da se ozbiljno zapitamo gde je Srbija krenula. Kuda se kreće naše društvo i kuda se može kretati sa tako malim postotkom obrazovanih? Nije teško pretpostaviti. Rektor ističe da je „jedan od strateških ciljeva da visokoobrazovanih bude 20 odsto u odnosu na ukupan broj stanovništva. Popović dodaje da Srbiji nedostaju i visokoobrazovne ustanove.

Metalurgija loš primer

On podseća da je Srbija potpisnik Bolonjske konvencije. Otuda, mora se omogućiti školovanje što većem broju ljudi, i to ne samo mladima. Po Bolonjskoj konvenciji, obrazovanje traje čitavog života.

Međutim, i pre nego što se uradi nacionalna strategija, neophodno je i suočenje sa stvarnim potrebama ovog društva i države i racionalizacija visokog obrazovanja.

- Činjenica je i da uprkos malom broju mladih na univerzitetima imamo neke suvišne fakultete koji više ne mogu da obrazuju za upotrebivo zanimanje. Školski primer je metalurgija. Nemate metalurgiju u državi, a fakulteti se ponašaju kao u vreme kada je sve bilo drugačije. Ministarstvo prosvete ali i Vlada ništa ne preduzimaju - zaključuje profesor Vodinelić.


Izvor: Blic \ Željka Jeftić