Studira menadžment na Fakultetu organizacionih nauka i Vojnu akademiju. Piše knjige i osvaja nagrade na takmičenjima u besedništvu. Šapčanin Ivica Tadić (22) po mnogo čemu je poseban mladić, ali najvažniji podatak u njegovoj biografiji je da je on knez, i jedan od nekolicine direktnih naslednika - otomanskog trona!
Kada bi Turska vratila monarhiju, među prvima u redu za presto bio bi baš on. Kneževsku titulu, koju njegova porodica ima još od početka 18. veka, Ivica je nasledio kada je postao punoletan.
Da njegovim venama teče "plava krv", saznao je sam. U velikoj monografiji o porodici, koju imaju svi Tadići, nema podatka o tome ko je bio prvi predak koji se iz Turske doselio u Srbiju, ali jasno piše da je oko 1700. knezu Jovanu Tadiću Porta zagarantovala nasledno kneževstvo. Ivica se zainteresovao za istoriju, proučavao i "kopao" po arhivama, a međuvremenu je postao i nosilac titule.
- Poreklo vodimo od Tadeja, koji je u Pivsku nahiju došao iz Turske po padu Hercegovine 1482. godine, ne zna se tačno iz kog grada. Bio je administrativac u tadašnjoj turskoj carevini, nešto poput Unmika na Kosovu - priča Ivica u jednom dahu.
- Pretpostavlja se da je bio musliman, ali neka tumačenja kažu i da je možda bio Jevrej. To njegovo poreklo pomalo se krije u familiji. Ipak, Tadej se oženio Srpkinjom i njegovi potomci izjašnjavali su se kao Srbi, pa su čak, vrlo brzo i ratovali protiv Turaka.
Tadićima su, kao sposobnim ljudima, Turci poverili da ubiraju poreze, a za razliku od većine življa, mogli su slobodno da se kreću po celom carstvu, nose oružje,
jašu konje... Sultan im je, zbog svih zasluga, početkom 18. veka fermanom dodelio naslednu kneževsku titulu.
Kao jedna od najstarijih porodica sa ovom titulom, Tadići bi, u slučaju da se u Turskoj vrati monarhija, bili među pretendentima na presto.
- To se, verovatno, neće desiti - smeje se knez Ivica. - Jer, Turska je posle Ataturkovih reformi izrazito sekularna država, u kojoj je monarhistička struja slaba, gotovo simbolična. U kontaktu sam sa tim neformalnim krunskim savetom, koji lobira za monarhiju. Oni znaju za liniju Tadića. Razume se da bih prihvatio presto. Ipak, čak i da se monarhija opet uvede na nekom referendumu, logično je da bi car bio Turčin, a ne Srbin. Bez obzira na to što bih ja možda imao veća prava na tron od nekog iz drugog dela carevine!
Titulu je, u stvari, nasledio Ivičin rođeni stric, ali on nema sina, pa je kneževstvo preneto na prvenca njegovog brata.
- O svemu ovome postoje dokumenti u arhivu u Istanbulu. Imali smo i kopije, ali ih je jedan od istraživača rodoslova još pre Drugog svetskog rata izgubio.
Knez Ivica nikada nije bio u Turskoj, ali kaže da bi voleo da ode i nauči jezik predaka. Ipak, obrazovanje mu je trenutno na prvom mestu. Na Vojnoj akademiji jedan je od najboljih studenata i "dogurao" je do čina studenta-vodnika prve klase. Uči za tenkistu, a na FON-u se sprema za menadžera organizacije.
- Želim da budem vojnik, to je i porodična tradicija. Svi muški Tadići pohađali su vojne škole - nastavlja priču srpsko-turski knez.
- Volim da pišem, možda bih radio i kao novinar u listu "Odbrana". Napisao sam tri knjige, jednu o religiji starog Egipta, druga je ljubavni roman čija se radnja odigrava takođe u dolini Nila, a treća je kritika monoteizma. Nijedna, međutim, još nije objavljena.
Mladi knez ima vremena i za druženje, ali trenutno nema devojku.
Konkurs za kneginju je otvoren.

Srodstvo

Kneževi Tadići sigurno su u srodstvu sa nekim zapadnoevropskim, ali i mnogim ruskim kneževskim porodicama. Ipak, o tome se ne zna mnogo, ponajviše jer se u rodoslov nisu upisivale žene. Tadići iz Pivske nahije mešali su se i sa Mlecima. Odatle, kaže nam Ivica, poreklo vode Hrvati sa istim prezimenom.

Obrenovići

Mi smo kneževsku titulu dobili pre Obrenovića i Karađorđevića. Ali, za razliku od njih, bili smo izabrani od naroda, a ne samo imućni. Moji preci su se dokazivali kao vojskovođe i vitezovi - priča Ivica Tadić. - Kasnije se ovaj ogranak Tadića preselio u Mrđenovac kod Šapca.


Izvor: Novosti

Moj kolega dakle