Sto vise istrazujem svemir sve vise verujem u Boga reako je Ajnstajna a ja mogu reci isto,sto vise citam naucne lnjige isto verujem u pravu si rolender baci se na nauku i mozda nesto naucis...



Свака је наука отуда једна теологија, јер свака представља у систему један говор о Богу, и сваки је научник теолог јер сваки говори о Богу, говорећи о делима Божјим. Лавоази је теолог као и Волтер, Тесла као и Штросмајер. Узалуд неки научници говоре противу Бога, њихова наука говори за Бога. Сви ми, свесно или несвесно, хотећи или нехотећи, служимо Богу. Наше покољење, зато што је научније, не стоји даље од Бога него ли покољење Сирахово, већ ближе, и то ближе утолико уколико је научније. Сваки корак напред у науци, корак је ближе Богу. Кад би један атеист из времена пре династије египатских фараона прочитао један уџбеник хемије из XX столећа, он би поверовао у Бога. Тако је данашња хемија убедљива теологија, и тако супериорна свештеним теологијама фараонског времена! Ко зна колико би наших савременика - атеиста поверовало у Бога кад би прочитали један уџбеник хемије или астрономије из XXX столеће? За данас пак они су атеисти не зато што неће да верују у Бога, но зато, што не могу да верују у законе хемијске или астрономске, или зато што им се данашње учење теологије не чини довољно убедљивим. Учење теологије наших дана указују атеистима друго време и друго место ван овога, где ми данас живимо, као време и место, где се Бог може видети. Пренесите се у време Аврамово, вели се, и тамо ћете наћи Бога! Или идите у Меку, тамо ћете га видети! И они иду и налазе и виде оно, што и свуда око себе сад налазе и виде, и жале се, да нису нашли ни видели Бога. За садашње покољење међутим садашњост је најјачи доказ Бога. Ако Бог у 1911. години не блиста у свој слави својој као и у време Аврамово, како онда да верујемо? Или ако се дух његов не носи над Дунавом као и над Меком, како да верујемо? Како да верујемо онда у његову вечиту моћ и вечиту младост, и универзалну лепоту и доброту? - Не потцењујмо наше време, јер оно ће бити за нека далека покољења оно, што и за нас време Аврамово. Не потцењујмо садашњост, јер она је наша; једина она припада нама од почетка историје; она нам је једино пристаниште, одакле можемо верифицирати прошлост и пронаћи будућност. Они који су најмање склони да верују, ипак инстинктивно највише верују садашњости. Покажите им дакле садашњост, ако желите да их обратите у своју веру. Ко не види садашњост, која се види, како ће видети прошлост, која се не види? Садашњост је прва теологија, прошлост - друга. Јуче нам је говорило о Богу, данас нам говори о Богу. И људи наравно чују боље онај глас, који се сад изговара но онај, који се јуче изговарао. Садашњост је најновије дело Божје. Она за очи наше генерације јаче бљешти од огњеног стуба, који је водио Јевреје и већма поражавао него прелазак изабраног народа преко црвеног мора. - Садашњост и прошлост јесу теологије, природа и наука јесу теологије; па ипак нису четири теологије, но једна. Нису ни две теологије: природа и надприрода, но само једна: природно-надприродна.

Сукоба нема.
Ако Бога не можемо да докажемо, не можемо ни да Бог не постоји.
Једноставно, зар не?
Али...ако је за вас Бог услов моралног понашања, онда је боље да верујемо. Јер се може сматрати доказаним да неморални људи нису срећни. Мада могу да изгледају такви.

Bog je u svima nama.

Poenta religije, barem ove nase kukavne, hriscanske, je da Bogu nije potrebno dokazivanje, on ne daje coveku dokaz da postoji. On od njega trazi da bezuslovno u njega veruje i da ga u njegovoj veri ne pokoleba niti jedno iskusenje na koje naidje. E, sad, covek je po prirodi istrazivac (zato je i dogurao ovoliko na lestvici evolucije, zar ne?) i prosto je neprirodno za tog istog coveka koji je provalio kako da koristi vatru, tocak, i sve ostale genijalne, bilo dobre, bilo lose stvari, da poveruje da to u stvari nije on sam postigao, vec da mu je to podario neko za koga cak ne moze sigurno da kaze ni da postoji. Svaki vernik je u dusi nevernik, samo je svoj osnovni poriv potisnuo duboko, odbijajuci da sam sebi prizna da postoji mogucnost da nije u pravu. Takodje, svaki nevernik je vernik, jer kada sve ostalo zakaze, vera ostaje, vera koja od tebe trazi samo da bespogovorno verujes. Svi smo isti, samo neko bira da svoju veru ili neveru pokaze vise ili manje.

Vidim, imali ste ovde dosta zanimljivih diskusija... Prosto mi je krivo sto sam se tek sad uclanio na ovaj forum 
Al' nema veze, evo jednog neutralnog razmisljanja na ovu temu:
Osnovna prepirka izmedju nauke i religije, kroz istoriju, vodila se oko jednog kljucnog pitanja: "Da li Bog postoji?" Religija nikada nije mogla cinjenicama da dokaze Njegovo postojanje, pa je zato uvodila dogme. S druge strane, nauka nikada nije mogla cinjeniicama da dokaze Njegovo ne-postojanje. Nauka, u stvari, ne pokusava da dokaze da On ne postoji, vec da POSTOJI. Logicno je da ne mozes da dokazes da nesto ne postoji, vec mozes da trazis dokaze da postoji, pa ako ih ne nadjes onda si kao dokazao da ne postoji. Ta praksa je uobicajena u nauci, ali ona drzi vodu samo ako joj se niko ne usprotivi. U ovom konkretnom slucaju, toj praksi se protivi religija. A protivi se iz straha da ce nauka jednog dana DOKAZATI da On ne postoji.
Neki ljudi kazu da covek iskoriscava 15% svog umnog kapaciteta, a neki da ne iskoriscava ni 1%. Licno smatram da prosecan covek iskoriscava manje od 1%. U svakom slucaju, covek, u ovom trenutku, nema dovoljno mozga da shvati velika pitanja, poput: Kako je nastao svemir?, Sta je bilo pre toga? itd... Da li ce covek evoluirati u neko uzvisenije bice, koje ce biti sposobno da sve to shvati, to ostaje upravo na evoluciji da pokaze. Ali kako smo krenuli mi necemo stici ni do 22. veka.
Cinjenica je da su i nauka i religija kroz istoriju donele mnogo zla, mnogo stradanja. Ali doneli su i dobra. Mnogim ljudima treba religija. Treba im verovanje u neki visi moral, po mom misljenju, u nedostatku sopstvenog. I naucnici veruju u visi moral. Za njih je nauka svetinja isto kao sto je za vernike to religija.
            Mogao bi ovde citav esej da napisem, ali cu skratiti. Zakljucak je sledeci: Ne treba osudjivati ni nauku, ni religiju, vec coveka. Jer covek je stvorio i jedno i drugo. I taj konflikt izmedju religije i nauke je zapravo samo olicenje covekovog unutrasnjeg konflikta.

Jeste. Kad volimo druge, ne volimo mi ljude ,već Boga u njima.

  Sukob nauke i religije ne bi smeo da postoji. Ako jedno opovrgava drugo , sigurno je to drugo lažno. Međutim , činjenice kojim se nauka koristi retko kad (čitaj nikad) se kose i u principu nemaju dodirnih tačaka sa metafizičkom prirodom religije. to su različite stvari. Ako bi nauka dokazala netačnost neke religiozne teze, dogme ja bih bez razmišljanja takođe tu religijsku tvrdnju smatrao lažnom. Ali, to se i ne dešava... religija i nauka mogu da se kolju ukoliko je društvo uskih pogleda na svet, ukoliko postoji neka konzervativna sila ili strah da će npr. jedno da naškodi drugom. Ali, ako su to dve stvari koje prikazuju sistem funkcionisanja sveta ("oba sveta") i obe su istinite, kako se novim saznanjem može promeniti bilo šta? Samo zato što je nauka nešto dokazala, nešto što se ranije nije znalo, ne može promeniti funkcionisanje univerzuma... Možemo da primenimo nova naučna saznanja, da konstruišemo neki novi pronalazak koji ranije nismo mogli, ali ti zakoni prirode su uvek bili tu, ništa se ne menja, samo se saznaje

Bas tako. Religija je potrebna coveku da bi funkcionisao, jer bez nade, covek nema zasto da zivi. Tu nema spora. Religija postoji da bi se u najgorim trenucima osetili bolje i dobili snagu da se krecemo unapred, unatoc svim sranjima koja nas okruzuju

Немој се поводити за оним што очи виде. Јер, очи виде површину, не виде дубину; виде одећу, не виде језгро; виде глумца, не виде човека, виде човека, не виде Бога. Благодатни ум види оно што не може око да види: види дубину испод површине, и види језгро испод одеће, и види човека иза глумца, и Бога иза човека. Оно што се не види, оно је за зреле људе; оно што се види, то је за децу. Све дубине и висине бића јесу невидљиве; и два језгра и све суштине и сав смисао свих ствари јесте невидљив - невидљив за чулно око, а видљив за унутарње око, за божански вид унутра у нама, а то је ум. Једном речју, телесно око види симболе и слике, а ум види дух и смисао.

Ако не верујете нећете ни разумети!

religija (bilo koja) je potcinjavanje i postovanje crkvenih obreda i propisa!
nauka sa il bez filozofije je istrazivanje bez granice i slobodno razmisljanje!
zbog toga nauka i religija kako ni prije tako ni danas ne mogu zajedno!
a pricanje o pojedinacnoj religije je glupost jer ima ateista koji su u stvari pravi vjernici kao i vjernika koji su ateisti zbog konfuznog vremena u kom zivimo...