e ovako. nisam znao da cu ovde da pisem o tome, ali sve vise uzima maha u mom zivotu ova prica i muka mi je.
da krenem ispocetka. prvo smo bili zajedno 2 godine i veza mi je, naprostije receno, dosadila sa njom i raskinui smo. onda se nismo culi ni videli par meseci i iskreno, nisam ni imao potrebu za njom. tada me je skoro sve proslo, ja sam imao svoj zivot a ona svoj. onda smo se poceli vidjati posle prosle nove godine i posle par dana smo se ponovo smuvali. ona je nasla decka za tu novu godinu kojeg je ostavila da bi mi bili ponovo zajedno. onda je naravno, sve bilo idealno do pre par meseci kada nam opet nije islo, javljali se isti problemi, meni postalo monotono, isle mi jedne stvari na zivce, njoj druge, pravio ja propuste u ponasanju prema njoj, ona prema meni... ima ona par osobina koje su meni smetale. onda smo otisli na svadbu kod moje sestre i tamo nam je bilo extra. kad smo se vratili, pricala je mami kako joj je bilo jako lepo, kako sam se lepo ponasao prema njoj, nisam je zapostavljao i tako to... takodje, po povratku nismo se opet videli par dana i tu je kao opet izbio neki problem. kad sam dosao kod nje da razgovaramo, rekla je da nece vise da me vidi, da smo raskinuli i da je VEC nasla "novog" decka.  :[1]:naravno, tu sam pao u jako tesko stanje koje se moze nazvati i depresijom, hteo da ucinim neke gluposti sebi, "smirivao" se nekim "glupostima" koje sam uzeo, uopste, nisam ni imao volje za zivot. razlog za raskid je bio, sto sam se ja "ohladio" od nje. posle par svadja i razgovora, rekla mi je da je sa onim tipom sto je bila sa njim u pocetku ove price. (sa nove godine). naravno da nisam odustajao, ali sve osobe pored mene su mi govorile da je bolje ovako, da ja nju stvarno jesam zapostavljao i da je mozda nisam voleo. na kraju sam kao prihvatio sve to i i kad mi je rekla da ce ga ponovo ostaviti, rekao sam da necu da budemo zajedno i da zaboravimo sve. u medjuvremenu su moji od nje saznali sta sam sve pokusao sebi da uradim i zavrsio sam (sa pravom) kod neuropsihijatra.
elem, od tada, kako sam joj rekao da necu da budemo zajedno, osecam se jako jako lose. iskreno, ne znam da li je to sto je stvarno jos uvek volim ili sto mi smeta to sto je ona sa drugim. i ja sada imam devojku sa kojom mi je, mogu reci lepo, ali mnogo mnogo mislim na nju i mnogo mi nedostaje. ne mogu uopste da prestanem da se osecam lose i da me najzad ovo sve prodje... ujutro cim otvorim oci, pomislim na sve to i odmah pocinjem da osecam taj ruzni osecaj u stomaku, u obliku treme koji me drzi do trenutka kada ponovo zaspem. verujte mi, taj osecaj nije nimalo lep pogotovo ako traje ovoliko dugo.
mozda je to sujeta, mozda ne mogu da podnesem da nije samnom, da je sa drugim ili sta vec..
eto, samo da se izjadam, mozda procitam nesto sto ce mi pomoci od vasih komentara...
nadam se da nisam smorio sa pricom i da ste shvatili o cemu se radi...

Komplikujes sebi zivot. Nauci da prevazidjes stvari, inace ces u buducnosti imati velikih poteskoca. Dva puta raskid i posle svega ona ti saopstava da ima drugog decka ... pametnome dosta. Imas jedan zivot i ucini ga lepim sebi i ljudima kojima je stalo do tebe. Njoj ocigledno nije, pa samim tim to sto svakodnevno mislis na nju i mucis sebe prosloscu odlika je ljudi koji ne umeju da prevazidju stvari i pomire se dogadjajima koji su sad vec odavno prosli. Okreni se svojoj devojci i posveti se vama. Ljudi nailaze u zivotu na masu pogresnih osoba koje ih povredjuju ili jednostavno zbunjuju. Moras nauciti da takve osobe prepoznas i na vreme se od njih udaljis. S'ozirom da si pokusavao da naudis sebi zbog osobe kojoj ocigledno nije stalo do tebe, ili je krajnje nezrela pa se tako i ponasa, to samo potvrdjuje da si zastranio i da si zanesen zivotom u proslosti, a sve potkovano neiskustvom i lakovernoscu. Ljudi povredjuju druge ljude, svakodnevno, moras izgraditi mehanizam kojim ces se od takvih odbraniti, a to neka bude tvoj zdrav razum i optimizam. Zelim ti da uvidis da je i tvojoj novoj devojci potrebna paznja i ljubav, da sigurno postoji dobar razlog zbog koga se sa tobom zabavlja, a to znaci da joj se verovatno zaista i dopadas. Prema tome, stavi jednu veliku tacku, udahni duboko i pocni da razmisljas kao osoba spremna na novi, lep pocetak 

ne mozesh sa njom, ne mozesh bez nje, ne mozesh sa drugom

probaj alternativne pravce sexualne opredeljenosti

postani gay

Kao što si rekao već jednom si je preboleo i zaboravio. Prva greška bila je uopšte što si se posle toga vraćao staroj vezi. Bilo, prošlo, sad je opet lepo zaboravi i to bez drame. Ne trebaju ti sredstva, gluposti, svi znamo šta to znači.

Idi malo u teretanu da se zategneš. Posveti pažnju nekom sopstvenom zadovoljstvu. A kada prođe nekoliko meseci zaboravićeš i ići dalje. Važno je da ne dopustiš povređenoj sujeti da te vraća u tu propalu vezu.

pa sve sam uradio. ne krecem se uopste u krugovima u kojima mogu sresti nju ili njih, nismo u isotm drustvu, u stanu vise nemam nijednje njene sitnice, i opet mi je sve po starom. mojima vise i ne govorim kako se osecam nego sam za njih vec presao preko svega i zavrsio, jer su i oni odlepili zbog svega sto se izdesavalo. cak i sada znam da kad bi se pomirili, posle nekog vremena opet bi se vratilo na staro i opet na istom. ali dzabe, ni sam sebe ne razumem zasto sam u ovakvom stanju. jedva cekam da me ovo prodje, smao jos neko vreme ili sta vec je potrebno da se desi i da mi postane svejedno. ako mi uopste i bude svejedno nekad... 
jeste da muskarac moze svasta da uradi zeni, ali zena kada "udari" onda je to da se upamti. odvratna mi je.

Podsecas me na mog bivseg decka... tako mi je drago sto vise nismo zajedno... da u pitanju je cista sujeta - tvoja...

Mada... s druge strane... postoji i ona varijanta... nasao mazohista - sadistu...

Dva puta je ostavish jer ti je monotono, imash devojku i ona je na kraju tebi odvratna ... care ... ti si zvanichno najrazmazhenije Bozhije stvorenje otkad je sveta i veka.

Reci cu i tebi neshto shto sam vishe puta napisao ovde. Tvoj problem je shto si sit i obuchen.

Lechi svoju sujetu. To je najgori greh od svih.

ne bre. ja sam nju ostavio prvi put, ona je mene sada. samo sto nisam hteo da se pomirimo jer ne mislim da mozda sada ne bi uspelo. istina je da se ovako osecam zbog svoje sujete koja je ocigledno gadna. i nisam ni razmazen ni nista slicno. proci ce kao sto i sve prodje, samo se sada lose osecam i mnogo mi nedostaje. ima tu i navike i sta vec ne, ali bice bolje...

sebican si i ne znas sta hoces od sebe.
nezadovoljan sobom.

podsecas me na sto bi rekla Anea mog bivseg decka i tako mi je drago sto vise nismo zajedno

cini mi se da si ti jedan od onih sto igraju wow po celi dan.  

hahaha, e sada se stvarno stice pogresan utisak. nista, nema veze. samo mi nedostaje i voleo bih da je sve drugacije ispalo. a mozda je i bolje da se sada zavrsilo sve nego da se sve ovo desi za 10 godina...kasnije nekad, i dalje ce biti zao i njoj i meni. hvala na savetima. neki su ok, a neki su promasili. ali dobro, hvala na napisanim slovima...