Okrugli sto o kriminalu i kaznenoj politici u Srbiji
Sudovi izriču male kazne za teške zločine
Autor: V.Z. Cvijić | 13.10.2007 - 10:23

Kaznena politika u Srbiji je blaga i ne prati stopu porasta kriminaliteta, naročito kada su u pitanju ubistva, trgovina drogom i silovanja, ocenili su juče učesnici okruglog stola o politici izricanja sankcija.

Ministar pravde Dušan Petrović je rekao da podaci o kaznama koje su sudovi u Srbiji izrekli od početka 2004. do juna ove godine pokazuju da je kaznena politika u Srbiji loša i blaga. Za teška ubistva minimalna zakonska kazna je 10 godina zatvora, ali je u 62 odsto slučajeva izrečena kazna ispod tog minimuma. Zbog trgovine drogom u poslednje tri i po godine osuđeno je 8.658 osoba od kojih je čak 71 odsto uslovno, dok je 3,6 odsto oslobođeno optužbi. Kada je silovanje u pitanju, osuđeno je 176 osoba od kojih 15 uslovno, 30 do jedne godine, i 79 ljudi (49 odsto) je dobilo kazne od jedne do tri godine.
„Da bismo dobili sudstvo koje uliva poverenje, moramo raditi na pooštravanju kaznene politike“, rekla je predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović - Škero. Ona je napomenula da kada je reč o kaznama za trgovinu drogom, treba imati u vidu da sankcije ne mogu biti iste za marihuanu i heroin.
Vršilac dužnosti republičkog tužioca Slobodan Radovanović rekao je da „kaznena politika nije pratila kretanje kriminaliteta u Srbiji“, ukazavši da sudovi u unutrašnjosti zemlje izriču oštrije kazne u odnosu na sudove u velikim gradovima.
Prema analizama tužilaštva, sudski postupci traju neprimereno dugo, kao i postupci po žalbama, a povećava se i broj zastarelih predmeta, kazao je Radovanović.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da je rad „njegovog“ tužilaštva specifičan, da su u pitanju najteža krivična dela, da ne postoji zastarelost krivičnog gonjenja, a i kazne za ta dela su maksimalne. „Kaznena politika je blaga i kada se izriču kazne ispod zakonskog minimuma šalje se poruka javnosti da se kriminal isplati“, kazao je Vukčević.
On je naveo primer da je prvostepenom presudom Veća Okružnog suda za ratne zločine jedna osoba, osuđena na osam godina zatvora za okrutno postupanje i prebijanje zatvorenika na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, 1991. godine, a da je Vrhovni sud Srbije u žalbenom postupku smanjio kaznu na dve godine. „Kazna od dve godine se izriče za krađu mobilnog telefona. To je poruka da ratni zločin i nije tako društveno opasan“, kazao je Vukčević.


Izvor: Blic

Petrović: Zastarelost izvršenja i blage kazne osnovni problemi
Autor: Beta | 15.10.2007 - 13:45

Ministar pravde Dušan Petrović ocenio je danas da problem srpskog pravosuđa pored preblage kaznene politike predstavlja i zastarenje u izvršenju krivičnih sankcija.

Prema njegovim rečima, analiza Ministarstva pravde je pokazala da je za poslednje dve i po godine u izvršenju zastarelo 517 predmeta tojest da osobe koje su pravosnažno osuđene nisu otišle na izdržavanje kazne.
Petrović je na konferenciji o izvršnom postupku u Sava centru istakao da ta pojava mora biti iskorenjena i dodao da se utvrđuje stepen odgovornosi nadležnih za to.
"U Srbiji je u toku reforma pravosuđa i ovo je prilika ne samo da uspostavimo nove institucije već i da napravimo civilizacijski iskorak i stvorimo nezavisno sudstvo, efikasno i pošteno", rekao je ministar pravde.
On je dodao da nema dobrog pravosuđa bez izvršenja sudskih presuda.
Ambasador SAD Kameron Manter kazao je da je vlada njegove zemlje izdvojila 9,4 milona dolara tehničke pomoći Vladi Srbije kako bi se ovde stvorila klima koja će doprineti delotvornom sistemu i izvršenju sudskih odluka.
On je dodao da taj projekat koji se realizuje preko USAID pokazuje da će SAD pomoći Srbiji u procesu tranzicije.

Izvor: Blic

Postupci protiv raznih mafijaša bez glavnih aktera
Suđenja odlažu zbog bekstva kriminalaca
Autor: Vuk Z. Cvijić, Uroš Piper | 17.10.2007 - 09:21

Početak sednice Vrhovnog suda, na kojoj će se raspravljati o prvostepenoj presudi za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i njegovih prijatelja, zakazan je za 12. novembar, ali se tada neće pojaviti dvojica osuđenih. Policajac Dobrosav Gavrić i Milan Đuričić nalaze se u bekstvu pre nego što su im izrečene kazne od po 30 godina zatvora.

Srpska policija traga i za još petnaestak pripadnika raznih mafijaških grupa. Neki su su pod istragom, drugima se sudi u odsustvu, a trećima su izrečene kazne dok su bili u bekstvu.
U koliko bi Vrhovni sud ponovo poništio presudu za ubistvo Ražnatovića, Milenka Mandića i Dragana Garića i vratio na novo suđenje, to bi moglo da dovede do odlaganja postupka, kao i u slučaju ubistva policijskog generala Boška Buhe.


Sudija Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda, kaže za „Blic“ da se suđenje optuženima za ubistvo generala Buhe već dve godine ne zakazuje jer su skoro svi optuženi u bekstvu.
- Njima može da se sudi i u odsustvu, ali to ne bi bilo celishodno. Pored toga, i Vrhovni sud je zatražio da se na novom suđenju izvrši veštačenje glasova optuženih, što nije moguće bez njihovog prisustva na glavnom pretresu - rekla je sudija Kovačević.
Za ubistvo generala Buhe optužen je Željko Maksimović Maka i njegova grupa i njima je već jednom suđeno u Specijalnom sudu kada su oslobođeni optužbi. Vrhovni sud je poništio tu presudu i vratio na novo suđenje koje ne može da počne jer su Maksimović, Nikola Maljković, koji je optužen kao neposredni počinilac, i Dragan Jakšić, kao saučesnik, u bekstvu. Sa slobode se brani jedino Dragan Ilić Limar.
Zbog bekstva glavno osumnjičenih, ugrožene su i neke tek započete istrage Specijalnog tužilaštva za organizovani šverc duvana tokom devedesetih. Od pravde beže Mirjana Marković, predsednica JUL-a, i njen sin Marko Milošević, koji se sumnjiče kao organizatori jedne grupe švercera cigareta.
Među osumnjičenima za šverc duvana u bekstvu su i Stanko Subotić Cane i Bojana Bajrušević, supruga pokojnog Vlade Kovačevića Trefa. Sudija Kovačević kaže da postoji mogućnost da se razdvoji postupak protiv svih koji su u bekstvu.
Od suđenja u Specijalnom sudu koja su trenutno u toku u bekstvu je Slobodana Radulović, bivši direktor „C marketa“ koji se tereti kao jedan od vođa stečajne mafije. U optužnici protiv stečajne mafije navodi se da većina pokradenog novca nije otkrivena i da Radulović ima nameru da taj novac iskoristi da oslobodi pritvorene ortake. Radulović se, što nije tajna, krije u Španiji.
Od onih kojima je prvostepeno presuđeno u odsustvu, sigurno su najznačajniji pripadnici zemunskog klana osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića. To su Miloš Simović, Sretko Kalinić, Vladimir Milosavljević Budala, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić, koji su u bekstvu od atentata 12. marta 2003. U slučaju njihovog hapšenja, imali bi zakonsko pravo da traže da im se sudi ponovo.

Naručioci ubistva nisu optuženi
Na drugom suđenju za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, presuda je izrečena u Okružnom sudu u Beogradu 9. oktobra prošle godine. Tada su za ubistvo Ražnatovića, Milenka Mandića i Dragana Garića i teško ranjavanje slučajne prolaznice Ljiljane Albijanić 15. januara 2000. u beogradskom „Interkontinentalu“ osuđeni na po 30 godina Dobrosav Gavrić, Dragan Nikolić i Milan Đuričić. Za pomaganje u trostrukom ubistvu osuđeno je na manje vremenske kazne preostalih petoro optuženih. Okružni sud je u obe presude konstatovao da među okrivljenima nema naručioca i organizatora ubistva.

Izvor: Blic

Različita primena zakonskih mera od grada do grada pogoduje kriminalu
Sudije imaju puno razumevanja za kriminalce
Autor: Vuk Cvijić | 28.10.2007 - 00:01



Kriminalci u Srbiji najbolje prolaze u Čačku, jer tamošnji Okružni sud u čak 93 odsto presuda za najteža krivična dela kao što su ubistva, silovanja, teške krađe izrekne kazne ispod zakonskog minimuma.

Prema istraživanju Instituta za uporedno pravo, čačanski sud slede okružni sudovi u Jagodini i Vršcu, sa 63 odsto izrečenih kazni ispod zakonskog minimuma, dok beogradski kriminalci prolaze najgore, jer im se samo u 19,6 odsto slučajeva izrekne kazna ispod minimuma.
Isto istraživanje je pokazalo da je praksa prilikom izricanja kazni u srpskim okružnim sudovima neujednačena.
U Okružnom sudu u Novom Sadu, na primer, u čak 100 odsto slučajeva teškog kriminala izrečene su zatvorske kazne, dok je najmanje kriminalaca u zatvor poslao subotički sud - svega 60 odsto.
Stručnjaci Instituta za uporedno pravo utvrdili su svojim istraživanjem da je neke odluke sudova teško razumeti. Za silovanje, na primer, izriču su ne primereno blage kazne. Prema podacima Ministarstva pravde, za silovanje u poslednje tri i po godine u Srbiji osuđeno je 176 osoba, od kojih je 15 dobilo uslovne kazne, 30 je osuđeno do godinu dana, a 79 (50 odsto) na kazne u rasponu od jedne do tri godine. Samo dva silovatelja su osuđena na kazne preko 10 godina. Mnogi stručnjaci, među kojima je i predsednica Vrhovnog suda Vida Petrovic-Škero, zalažu se da se novim zakonom propišu veće kazne za silovanje i primoravanje na blud.
Dr Jovana Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo, svojevremeno je objašnjavala da su srpski sudovi blagi "na granici minimuma, ili čak često ispod njega" kada izriču kazne i zato što je većina osuđenih iz "socijalno nižih slojeva".
- Prosečan osuđenik u okružnim sudovima je mladić od 25 do 30 godina koji je radio kao fizički radnik, ili je nezaposlen i nižeg je obrazovanja - saopštio je profesor Ćirić.
Prema rečima dr Đorda Đorđevića, takođe sa Instituta za uporedno pravo, okružni sudovi su čak u 94 odsto slučajeva utvrđivali olakšavajuće okolnosti kao što je, na primer, raniji život osuđenog.
Za krivična dela za koje je Institut radio istraživanja (ubistva silovanja, teške krađe, zloupotreba položaja i ugrožavanje bezbednosti saobraćaja), u okružnim sudovima najviše kazni je izrečeno u rasponu od jedne do tri godine, čak 41 odsto.
Ministarstvo pravde Srbije uradilo je nedavno istraživanje o izrečenim kaznama u sudovima Srbije za period od početka 2004. do juna 2007. U zaključcima se konstatuje da je kaznena politika, na primer, u 2006. bila blaga "sa tendencijom daljeg ublažavanja".
Još se dodaje da je Srbija u tranziciji i da izricanje blagih kazni ne treba da se pretvori u svoju suprotnost, da ublažavanje kazne treba da bude izuzetak, a ne pravilo.
Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu ističe da stroga kazna nije najbitnija kao prevencija da se neko kriminalno delo ne učini, već je važnija izvesnost kažnjavanja od strogosti.
- Bitnije je da onaj koji učini krivično delo bude unapred svestan da će sigurno biti kažnjen. Mnogo veća opasnost za društvo je kada predmeti postaju zastareli, jer tada počinicoci znaju i za mogućnost da mogu da izbegnu kaznu - napominje profesor Ilić.
Prema podacima Ministarstva pravde, u Srbiji je zastarelo skoro pet hiljada predmeta.
Sudija Omer Hadžiomerović, iz Društva sudija, napominje da su SAD u nekim državama postoje tabele da li je neko već osuđivan za isto delo, koliko puta, koje su bile presude, pa se na osnovu njih izriče nova presuda. Kod nas bi to moglo da bude prevaziđeno formiranjem apelacionih sudova, koji mogu da ujednače praksu nižih sudova - kaže sudija Hadžiomerović.

Ublažavanja kazne ispod minimuma
Okružni sud ublažavanja u procentima
Kruševac 36,00
Subotica 52,00
Sombor 43,33
Šabac 34,33
Vranje 34,48
Sremska Mitrovica 63,33
Novi Sad 47,37
Beograd 19,64
Niš 46,67
Čačak 93,33
Jagodina 63,33
Kragujevac 23,33

Obično izmiču krupne ribe
Za proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga u poslednje tri i po godine osuđeno je u prvostepenom postupku 8.658 osoba.Na uslovne kazne je osuđena čak 6.141 osoba (70 odsto od ukupno osuđenih), a 442 osobe su oslobođene.
Sudija Radmila Dragićević-Dičić iz specijalnog suda kaže za „Blic nedelje“ da rezultati istraživanja govore da se pred sudove retko izvode veliki dileri droge, već su u najvećem broju slučajeva sitni uživaoci ili preprodavci.

Izvor: Blic