Neophodna hitna izmena kaznene politike
Sudije blagim kaznama štite najteže kriminalce
Autor: Vuk Z. Cvijić | Foto:A. Stanković | 29.12.2008. - 05:00

U večitom ratu onih koji misle da uvođenje drakonskih kazni rešava problem kriminala i onih koji tvrde da su kazne dobre, ali da sudije moraju da budu strože, u Srbiji, utisak je, niko ne pobeđuje. Šokantni podaci, kao što je onaj o 100 odsto silovatelja osuđenih na minimalne kazne ili kazne ispod zakonskog minimuma, dovoljno su, međutim, rečiti i pozivaju na hitnu reakciju i temeljne promene u pravosudnom sistemu. Na pitanje kako ih izvesti, u državnim organima kažu da pre svega zakone treba pooštriti i smanjiti raspon kazni.

Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, navodi da je kada je primećeno da ljudi masovno nose oružje tokom ratova devedesetih godina, zakonski minimum - uslovna kazna za posedovanje oružja bez dozvole, pooštren na kaznu od jedne godine zatvora.
Kad su sudije koje donose sramotne presude u pitanju, može se, međutim, samo apelovati na njihovu svest o ulozi koju imaju.
Najnovija analiza Ministarstva pravde je pokazala da je najveći broj silovatelja, narko-dilera i aktera korupcionaških afera dobio minimalnu kaznu zahvaljujući slobodnom sudijskom uverenju, kao i da je to masovna pojava koja je postala sudska praksa.
- Analiza kaznene politike je rađena 15 meseci i ona je jedini i najbolji pokazatelj u kojoj situaciji je srpsko pravosuđe. Jedan od najvažnijih poslova sudija je da vode računa o kaznenoj politici - kaže za „Blic” Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.
On navodi da je dokaz da se to ne dešava i činjenica da je za teži oblik silovanja od izrečenih zatvorskih kazni čak 73 odsto na zakonskom minimumu ili ispod njega. Za lakši oblik ovog dela neverovatnih 100 odsto kazni je na zakonskom minimumu ili ispod njega.
- Ovakvi rezultati su neprihvatljivi, naročito ako se ima u vidu da među silovateljima ima dosta povratnika, onih koji više puta siluju – kaže Homen.
Profesor Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda u penziji i prvi predsednik Društva sudija, potvrđuje da analiza Ministarstva ukazuje da je problem u sudijama i sudu.
- Kada je silovanje u pitanju, sudije ne bi smele da nalaze olakšavajuće okolnosti - kaže on.
U Ministarstvu navode i da je u prošloj godini izrečeno samo 11 presuda za zloupotrebu službenog položaja, a čak 89 odsto izrečenih kazni za davanje mita je na zakonskom minimumu ili ispod njega.
- Ovo je poseban problem kada se ima u vidu da je borba protiv korupcije, osim reforme pravosuđa, glavna preporuka Saveta Evrope - napominje Homen.
Kada je reč o krivičnom delu posedovanja droge, zaprećena je kazna od dve do 12 godina, ali većina kazni, 86 odsto, u prošloj godini je do dve godine ili manje. Za isto delo, kada ga čini organizovana grupa, kazna je od pet do 15 godina zatvora, a čak 98 odsto izrečenih kazni je pet godina ili manje.
Tomo Zorić, portparol državnog tužilaštva, kaže za „Blic” da u tužilaštvu već dugo ukazuju na preblagu kaznenu politiku, naročito za krivična dela u vezi sa drogom i korupcijom.
- Svaka država, kada postoji povećana društvena opasnost od pojedinih krivičnih dela, bori se tako što pooštrava kaznenu politiku. To kod nas nije slučaj. Tužilaštvo reaguje tako što ulaže žalbe na male kazne. U slučaju kada se izriču uslovne osude, državni tužilac Slobodan Radovanović insistira da ako nadležni tužilac ne uloži žalbu, onda mora to pismeno da obrazloži i da ima valjane razloge - kaže Zorić.
Slobodan Homen skreće pažnju na podatak da viši sudovi u 90 odsto slučajeva potvrđuju minimalne kazne.
- To pokazuje da pravosuđe ima sistemski problem. Sa sedam novih zakona, koje je uradilo Ministarstvo pravde, i opštim reizborom sudija stvari se menjaju korenito. I postojeći zakon predviđa ublažavanje kazni kao izuzetak, a ne kao pravilo, što je nažalost postala praksa - kaže Homen. On navodi da, osim donetih zakona, u Ministarstvu pravde završavaju procesne zakone, kao i da su urađene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, što treba da poboljša kaznenu politiku.
- Procesni zakoni, o krivičnom i parničnom postupku, Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, kao i o izvršnom postupku, onemogućiće sudije da imaju veliku samovolju prilikom izricanja kazni. Krivični zakonik će precizno regulisati raspone kazni, a jedna od novina će biti da viši sudovi samo jednom moći da vraćaju postupak na novo suđenje – ističe Homen.
Sa smanjenjem raspona i pooštrenjem minimalnih kazni, sudijama će biti sužen prostor za donošenje preblagih presuda.
Homen dalje navodi da ima više različitih razloga za izricanje minimalnih kazni.
- Možda neke sudije nedovoljno poznaju postojeće propise. U nekim slučajevima sigurno je i korupcija razlog - kaže Homen.
Profesor Zoran Ivošević ističe da sud najviše određuje kaznenu politiku, a ne zakon. On smatra da bi izricanje preblagih kazni mogao da bude i jedan od kriterijuma za izbor svih sudija, koji treba sledeće godine da se sprovede.
- Sada se rade kriterijumi koji će poslužiti Visokom savetu sudstva da odlučuje o reizboru svih sudija. Ukoliko imate kazne koje se izriču ispod minimuma za krivična dela koja su ozbiljan problem u društvu, to mora da utiče na izbor sudija - kaže profesor Ivošević.
Sudija Omer Hadžiomerović iz Društva sudija, međutim, smatra da visina kazni ne bi nikako smela da utiče na reizbor sudija.
- Povezivanje blage kaznene politike i razrešenja utiče na nedozvoljeni način na sudije. Izvršna i zakonodavna vlast mogu legalno da utiču na to tako što će izmeniti kazne. Na primer, sadašnjim izmenama zakona vezanim za drogu, dileru više ne može da se izriče uslovna kazna. Nije dobro da bude preveliki raspon kazni, već treba napraviti više oblika nekog krivičnog dela i za svaki oblik propisati kaznu. Na primer raspon od dve do 12 godina je ogroman. Veliki raspon je prilika i za korupciju. S druge strane, sudije moraju da oslušnu i mišljenje građana – kaže sudija Hadžiomerović.

Oštrije minimalne kazne
Profesor Goran Ilić, član radne grupe za izradu novog krivičnog zakonika, kaže da se radi na reviziji krivičnih kazni i da se razmatra mogućnost da minimalne kazne budu veće.
- Viši sudovi bi takođe mogli da promene kaznenu politiku kada odlučuju o žalbama tužilaštva.Treba voditi računa i o pretrpanim zatvorima. Bez novih zatvora, povećanje kazni ne bi imalo smisla jer sada pojedini okrivljeni moraju da čekaju da bi otišli na odsluženje kazne - kaže profesor Ilić.


Novi šok za žrtvu
Dr Hajrija Mujoviæ-Zorniæ, sekretar Udruženja za medicinsko pravo, kaže za „Blic” da preblage kazne za silovatelje deluju na psihičko stanje žrtve i demotivišu je da uopšte uđe u postupak.
- Postupak treba da bude nešto što će pomoći žrtvi da se izleči. U stvarnosti se dešava suprotno i žrtva doživljava novi šok. Ministarstvo pravde mora da formira radnu grupu stručnjaka iz nekoliko oblasti koja bi se posebno bavila problemom celokupne kaznene politike – kaže Hajrija Mujović-Zornić.

Izvor: Blic