Posle pretnje smrću predsednici Vrhovnog suda Srbije
Sudije bez zaštite

BEOGRAD - Zaštita i obezbeđenje sudija ne pominje se ni u jednom od zakona ili propisa, a sve učestalije pretnje sudijama, kao i poslednja pretnja predsednici Vrhovnog suda Srbije Vidi Petrović-Škero, ostaju nerazjašnjene.


Slučaj pretnje predsednici najviše sudske instance u Srbiji poslednji je u nizu pretnji sudijama. Sudiji Vida Petrović-Škero stiglo je preteće pismo u kojem je njoj i njenoj porodici zaprećeno smrću ukoliko ne oslobodi Milorada Ulemeka Legiju i poručeno joj je da će Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova i lider SPO, „uskoro biti likvidiran“.

Sudija Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije kaže za „Blic“ da treba reagovati preventivno, a ne tek kada su sudijama upućene pretnje ili su čak bili napadnuti.

- Zaštita sudija se ne pominje u zakonu, pa čak ni zaštita sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal. Sve je prepušteno proceni policije, a ne postoje ni propisi po kojima policija postupa. Postoji sudska straža, ali je ona zadužena za red u sudu, a ne da štiti sudije van suda. Javnosti mora da se nedvosmisleno pokaže da su sudije zaštićene i da je država stala u zaštitu svih sudija. Na primer, u Americi postoji posebna maršalska služba koja štiti sudije, kao što je zadužena i za privođenja. Mi smo predlagali da se i kod nas formira slična služba - rekao je sudija Hadžiomerović.

Sudija Maja Kovačević-Tomić, portparol Posebnog odeljenja za organizovani kriminal koja je i sama bila izložena pretnjama, ocenjuje za „Blic“ da policijski pratioci nisu dovoljni za sigurnost sudija.

- Sama fizička zaštita nije garancija, jer da jeste, ne bi bio ubijen premijer, već puna sigurnost zavisi od stručne procene nečije ugroženosti. Sudije nisu ni u jednom propisu pomenuti i ne znam zašto je tako. Nemaju sve sudije Posebnog odeljenja pratnju, već kada za neke od nas policija proceni da je to potrebno - kaže Maja Kovačević-Tomić.

Profesor Goran Ilić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, podseća da se i u Zakonu o zaštiti učesnika krivičnog postupka ne pominje zaštita sudija.

- Važnije od donošenja propisa je pravovremena reakcija policije, koja mora da otkrije počinioce i njihove motive da prete sudijama. Tome mora uvek da se pristupi kao da neko stvarno hoće da realizuje pretnje. U zapadnim zemljama su rigorozne kazne predviđene za nepoštovanje suda, pa ko se, recimo, ne odazove pozivu ili se nedolično ponaša, može da računa na višegodišnje zatvorske kazne, a kamoli da preti sudiji - kaže profesor Ilić.

Slučajeve u kojima se preti sudijama ima jako mnogo, ali nažalost taj broj je jednak broju nerazjašnjenih pretnji sudijama.



Izvor: Blic \ V. Z. C.

JOČIĆ: PRETE I MENI!
Ministar policije kaže da se istražuje ko preti Vidi Petrović-Škero i Vuku Draškoviću, i otkriva da je sa iste adrese prećeno i njemu

BEOGRAD - Srpski ministar policije Dragan Jočić rekao je juče za Press da policija pažljivo proverava pretnje koje su nedavno dobili predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero i lider SPO-a Vuk Drašković. On potvrđuje da je predsednica VSS-a dobila preteće pismo u kome "Srbi iz Čikaga" od nje traže da odmah oslobodi Milorada Ulemeka Legiju i u kome se najavljuje ubistvo lidera SPO-a.
- To su pretnje pisanim rukopisom i poslate su negde iz Severne Amerike. Mislim da se radi o nekoj vrsti otačestvenog pokreta. I ja sam od tih istih dobijao pretnje pre nešto više od godinu dana. Mislim da su stizale iz Kanade, a pretnje su se u to vreme ticale tada hapšenja Ratka Mladića. Isto pismo su tada dobili još neki političari - navodi Jočić. On kaže da se proverava i rukopis i pečat odakle je ovo pismo poslato i naglašava da svaku pretnju policija uzima ozbiljno.
- Pretnje stižu mnogima. Neke upućuju psihički labilne osobe, neke pretnje nisu ozbiljne, a mi svaku pretnju proveravamo maksimalno ozbiljno. Ništa ne odbacujemo unapred. Svaka pretnja je za nas ozbiljna, dok ne utvrdimo drugačije. Prvo policija proverava, a onda prosleđujemo Bezbednosno-informativnoj agenciji. Policija čini sve sve da zaštiti predsednicu VSS-a, sve sudije, ali i druge državne funkcionere - zaključuje Jočić.
Na drugoj strani, Danica Drašković kaže za Press da je očigledno da neko ozbiljno radi o glavi njenom suprugu Vuku Draškoviću, ali da to država ćutke posmatra.
- Vuk Drašković je tri puta bio zamalo ubijen. Iako sedi u Vladi sa Draganom Jočićem i Radetom Bulatovićem, njega ne obaveštavaju o pretnjama koje mu stižu i o tome koliko je bezbedan. Očigledno je da smo Vuk i ja bili politički nepodobne ličnosti i u Miloševićevom, ali to smo i u ovom režimu - kaže Draškovićeva. Ona dodaje da je iznenađuje ponašanje predsednice VSS-a Vide Petrović-Škero koja uporno ćuti o pretnjama koje dobija i sumnja da joj je u Vladi Srbije sugerisano da ćute zbog pretnji koje stižu od Legije.
U Vrhovnom sudu Srbije ni juče nije bilo moguće dobiti komentar na ovu teme, iako je Vida Petrović-Škero još prošle nedelje najavila obraćanje svog portparola.
- Danas neće biti reakcije iz VSS-a na tu temu, i stvarno ne bih mogla da kažem kada će je biti - rekla nam je Vesna Dabić, portparol VSS-a.
D. I.

Božović: Ko je dao Legijinoj ženi obezbeđenje?

Generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović kaže za Press da je još 27. juna zatražio od direktora policije Milorada Veljovića da odgovori na pitanje ko je Aleksandri Ivanović, supruzi prvooptuženog za ubistvo premijera Đinđića, ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovća u Budvi, dodelio državno obezbeđenje.
- Od tada smo uputili još dve urgencije gospodinu Veljoviću, kao i dve urgencije ministru policije, ali odgovora na tako jednostavno pitanje nema - navodi Božović.

Legija uskoro neće biti dostupan

U Centralni zatvor i ostale veće zatvore uskoro će biti ugrađeni uređaji koji sprečavaju korišćenje mobilnog telefona

BEOGRAD - Uprava za izvršenje zavodskih sankcija planira da na sve veće zatvore u Srbiji postavi uređaje koji blokiraju signale mobilne telefonije kako bi sprečili zatvorenike da telefoniraju iza rešetaka, potvrdio je Pressu dr Borisav Marić, načelnik Odeljenja za nadzor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. On, međutim, podseća da su takvi uređaji veoma skupi i da Uprava namerava da ih kupi od donacija.
- U toku je izrada projektne dokumentacije, jer strani donatori traže sve detalje o onome što će uložiti. Takav sistem košta oko 60.000 evra, a nama su potrebni ti uređaji za zatvore u Beogradu, Mitrovici, Požarevcu i Nišu - objašnjava Marić, i kaže da mu nije poznato da li je proteklih dana pretresana ćelija Milorada Ulemeka Legije. On, međutim, navodi da se često prilikom pretresa pronađu mobilni telefoni.
- U CZ-u nema rendgen uređaja koji postoje na ulazu u sve važnije ustanove. Nemamo ni uređaje za detekciju. Svaku kontrolu vršimo na onaj najprimitvniji način, pretresanjem. Znači, od uređaja imamo golo oko i ruke. Često se prilikom posete nađu telefoni, a oduzimamo ih i zatvorenicima u sobama - navodi Marić.
Direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Dragoljub Lončarević rekao je za Press da najčešće članovi porodice pokušavaju da prošvercuju mobilne telefone zatvorenicima, ali i da korumpirani stražari ponekad to učine.
- Zbog toga su neki stražari suspendovani, a protiv nekih se vodi krivični postupak - navodi Lončarević.
Podsetimo, Press je juče objavio ekskluzivnu informaciju da je prilikom pretresa u ćeliji Milorada Ulemeka Legije pronađen mobilni telefon i dve baterije za telefon.


Izvor: Press \ D. I.

Ugrožen rad Specijalnog tužilaštva
Tužioci odlaze zbog pritiska vlasti

Mogu samo da potvrdim da ne želim da nastavim rad u Specijalnom tužilaštvu, kako je pisao „Blic“, ali još neću da govorim o razlozima zbog kojih sam tako odlučio, rekao je juče za „Blic“ Nebojša Marković, zamenik Specijalnog tužioca.

Marković je, kako „Blic“ saznaje, odbio da da saglasnost da nastavi rad u Specijalnom tužilaštvu posle 23. jula jer je uveren da je njegov kolega Mioljub Vitorović smenjen zbog pritiska izvršne vlasti. Kako nezvanično saznajemo, i nekadašnji specijalni tužilac Jovan Prijić razmišlja da, po okončanju predmeta koje vodi, napusti posao zamenika specijalnog tužioca.

Profesor Zoran Tomić, član Visokog saveta pravosuđa, navodi za „Blic“ da je ideja sadašnjih vlastodržaca da se tužilaštvo veže za izvršnu vlast.

- Ideja vladavine prava je da tužilaštvo bude samostalno, a ne advokat države. Izgleda da tužilaštvo žele još više da vežu za Vladu i Ministarstvo pravde. Nisam na toj liniji i zalažem se da tužilaštvo bude samostalno i da nema političku odgovornost, već odgovornosti prema stručnosti - kaže Tomić.

Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, ocenjuje za „Blic“ da dešavanje sa tužiocem Markovićem govori da nešto nije u redu sa Specijalnim tužilaštvom.

- Besmisleno je da gubite ljude koji su naučili da rade posao i koji su imali uspeha. Posle slučaja sa tužiocem Vitorovićem, jasno je ko dan da postoji veliki uticaj vlasti na Specijalno tužilaštvo. Uticaj vlasti na pravosuđe vidi se iz dešavanja sa poternicom za Mirom Marković, koja nikako da stupi na pravnu snagu. Tužioci i sudije se ne biraju bez saglasnosti izvršne vlasti, jer se traže dva glasa više nego što ih imaju profesionalci iz struke. Ta dva glasa uvek moraju da potiču iz izvršne vlasti. Pravosuđe i tužilaštvo se tako vezuju za političke partije i nema govora o samostalnosti - kaže Radovanović.

Na opasnost i negativne posledice čestog menjanja stručnih kadrova u tužilaštvu ukazuje i Goran Ilić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

- Pitanje je koliko novi ljudi mogu odmah da budu na visini poslova koji se stavljaju pred njih, bez obzira na to koliko su stručni. Bilo bi dobro da postupajući tužilac završi predmete na kojima radi, znači do pravosnažnosti. Česte promene mogu da dovedu do toga da predmeti koji su u toku trpe. U slučaju zamenika Vitorovića javnost je tražila obrazloženje zašto je tako postupano i s pravom je zainteresovana šta se dešava. Bilo bi bolje da je odmah specijalni tužilac Radovanović rekao da Vitorovića ne vidi u svom timu, jer na to ima legitimno pravo, a ne da se iznosi nekoliko različitih varijanta - kaže profesor Ilić. On navodi da je neshvatljivo da u Specijalnom tužilaštvu nema kadrova iz Beograda.

- Moguće je da specijalni tužilac ima poverenja u neke druge ljude, jer ni sam nije beogradski kadar. Ne mogu da shvatim da je namerno rađeno da beogradski tužioci ne budu angažovani, jer se u Beogradu stiče najveće iskustvo s obzirom na to da ima najviše teških krivičnih dela - kaže profesor Ilić.

Advokat Božo Prelević navodi da, ukoliko postoji pritisak izvršne vlasti, onda je to ozbiljan problem za celo društvu.

- Ima mnogo priča koje govore o pritiscima na tužilaštvo i pravosuđe, ali nisu svi vezane za izvršnu vlast. Sto posto sam siguran da neki pritisci dolaze od finansijskih tajkuna - kaže Prelević.



Izvor: Blic\ Vuk Z.Cvijić

Vida Petrović-Škero pisala Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici
Srpski sudovi pred kolapsom

Srpski sudovi nalaze se u krizi, zatrpani su predmetima, imaju nedovoljno kadrova, a Vlada Srbije nije izdvojila dovoljno sredstava za njihov rad. Ovako predsednica Vrhovnog suda Srbije u svom alarmantnom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Vojislavu Koštunici i predsedniku parlamenta Predragu Markoviću opisuje trenutno stanje u srpskom pravosuđu.

Ona ističe da je očigledno da nema koordinacije između tri grane vlasti - sudske, izvršne i zakonodavne. Vida Petrović-Škero ističe da su zakoni donošeni tako da nije vođeno računa o kapacitetu sudova i obezbeđivanju novca iz budžeta, za šta su zaduženi isključivo parlament i, pre svih, Vlada Srbije.

U svom pismu najvišim zvaničnicima, predsednica Vrhovnog suda naglašava da je jedino rešenje da zakonodavna i izvršna vlast uspostave racionalnu mrežu sudova i da Skupština hitno usvoji izmenu Zakona o sudovima. Time bi se omogućilo da se sudije nižeg ranga mogu uputiti u više sudove, pa bi se privremeno rešio problem nedostatka kadrova.

Predsednica VSS ističe da je u poslednjih godinu dana doneto više od 200 zakona za čije je funkcionisanje predviđeno nešto što još ne postoji - nova mreža sudova i apelacioni i upravni sud. Istakla je da se zbog novih zakonskih rešenja smanjio broja predmeta u opštinskim sudovima, ali se drastično povećao broj predmeta u okružnim sudovima. U nekim slučajevima taj broj je povećan čak za 80 odsto.

Vida Petrović-Škero napominje da je Upravno odeljenje Vrhovnog suda Srbije postalo nadležno za suđenja u svim sporovima oko formiranih vladinih agencija. Isto odeljenje odlučuje o radnim odnosima svih državnih službenika i o odlukama ministarstava vezanim za Zakon o izvršenju krivičnih sankcija.

Petrović-Škero napominje da će se pred Upravnim odeljenjem naći i nekoliko hiljada novih predmeta s obzirom na odluku da se zabrani registracija oko 20.000 automobila iz Crne Gore.

Ona podseća da je Upravno odeljenje VSS već dobilo 4.322 nova predmeta pruzeta iz Saveznog suda. Naglašava da VSS nije dobio nijednu novu prostoriju i da nema dovoljan broj sudija.

Predsednica VSS u pismu nosiocima druge dve grane vlasti podseća da se novim Zakonom o maloletnim delinkventima, o visokotehnološkom kriminalu i uvođenjem Vojnog odeljenja i odeljenja za organizovani kriminal i ratne zločine takođe povećao broj predmeta koji se u drugom stepenu završavaju pred Vrhovnim sudom.

Vida Petrović-Škero napominje da nije propisana procedura za Zakon o rehabilitaciji i zahteva da se to hitno ispravi jer može izazvati velike probleme.

Predsednica najviše sudske instance u Srbiji naglašava da rešenje svih ovih problema ne zavisi od sudske vlasti. Ona apeluje na izvršnu vlast da preduzme korake koji su dogovoreni na sastanku u januaru 2006. i napominje da očekuje da bi se tako bar donekle ublažila nastala kriza.

Ona očekuje da izvršna vlast u budžetu predvidi dovoljno sredstava za funkcionisanje sudova. Podseća da sudovi samo za prva tri meseca ove godine duguju šest miliona evra za komunalije, struju, telefon, advokate po službenoj dužnosti i veštake.

Predsednica VSS istakla je da će se u slučaju da druge dve grane vlasti ne povedu računa o sudovima, povećati broj nezadovoljnih građana.



Izvor: Blic \Vuk. Z. Cvijić

Nastavljena polemika u pravosuđu
Škero: Stojković zaboravio svoju odgovornost

Za neažurnost sudova odgovornost snose i Skupština i Vlada Srbije koji nisu obezbedili osnovne uslove za njihov rad, a stanje u sudstvu je popravljeno, jer je pravosuđe samo preduzelo niz mera za poboljšanje ažurnosti i kvaliteta - izjavila je juče za „Blic“ predsednica Vrhovnog suda Srbije (VSS) Vida Petrović-Škero, odbacujući kritike ministra pravde Zorana Stojkovića.

Ministar Stojković je optužio sudstvo za neažurnost, nekvalitet i korupciju nakon što je predsednica VSS uputila pismo predsedniku, premijeru i predsedniku Skupštine Srbije. U tom pismu Petrović-Škero je upozorila državni vrh da su sudovi zatrpani predmetima, da nemaju dovoljno kadrova i da nisu obezbeđeni osnovni uslovi i sredstva za njihov rad.

- Zakoni su proteklih godina donošeni kao da nova mreža sudova, koja je trebalo da bude uspostavljena 1. januara 2007. godine, već funkcioniše. Nažalost, ministar nije saopštio da je ponovo zatraženo odlaganje roka za uspostavljanje nove mreže sudova za još devet meseci jer nisu obezbeđene zgrade za nove sudove koji su ustanovljeni još 2002. godine. Odlaganje nije posledica rada Visokog saveta pravosuđa koji je svoj deo posla obavio u roku. Sudovi ne mogu sami da obezbede zgrade i materijalne uslove za rad. Naš predlog zakonskih promena koji bi pomogao prevazilaženju ovih problema Skupština uopšte nije razmatrala - rekla je predsednica Vrhovnog suda.

Vida Petrović-Škero je napomenula da za neažurnost u sudovima postoje dva osnovna razloga.

- Prvi razlog su stari predmeti koji su posledica svega kroz šta je prolazila država i sa njom i sudstvo više od 15 godina. Drugi razlog je donošenje velikog broja zakona koji su promenili nadležnost sudova, prvenstveno okružnih i Vrhovnog suda, i preopteretili ih u meri u kojoj se ni udarničkim radom ne može održati ažurnost. Kao pozitivan primer ministar iznosi povećanje ažurnosti opštinskih sudova. Međutim, on ne pominje da su neki poslovi opštinskih sudova novim zakonima prešli u nadležnost okružih, kao prvostepenih i Vrhovnog suda, kao drugostepenog. Takođe ne pominje da su ovi viši sudovi dobili i potpuno nove nadležnosti - objašnjava Petrović-Škero.

Ona je istakla da je korupcija u pravosuđu počela da se otkriva i sankcioniše, što ranije nije bio slučaj i da to ukazuje na rešenost sudstva da razreši taj problem.

- Sudovi su svesni problema i sudiće i kada u jednom danu dobiju novih 4.500 predmeta, kao što se nedavno dogodilo Vrhovnom sudu. Ali, to više ne može biti razlog za kritiku da je sudstvo neažurno već otvara problem koji moraju da reše Vlada i Skupština - napominje predsednica VSS.



Izvor: Blic \ Vuk Z.Cvijić

GOST REDAKCIJE
Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije

Građani imaju razloga da se ljute na sud

Politika ima uticaja na izbor sudskih kadrova. Tačno je da Visoki savet pravosuđa predlaže kandidate, ali Skupština veliki broj predloga, naročito za predsednike sudova, nije prihvatila. Zato se postavlja pitanje ko zaista kreira kadrovsku politiku u pravosuđu - kaže u intervjuu za „Blic“ predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero.

Vida Petrović-Škero pristala je na ovaj intervju jer je bio zakazan još pre dva meseca. Ona je istakla da se drži ranijeg obećanja, i da u drugom slučaju ne bi pristala na razgovor, zbog obaveza pre odlaska na godišnji odmor.
Možete li navesti neki primer kako se taj uticaj ostvaruje u praksi?

- U hodnicima Skupštine možete sresti predsednika suda, sudiju, ili kandidate za ta mesta kako idu do poslaničkih klubova. Takođe, u TV prenosima skupštinskih zasedanja čuje se da poslanici čitaju pisma kandidata za sudijske funkcije koja su upućena na poslaničke grupe, a ne na Visoki savet pravosuđa. Nije zabranjeno da im se obraćaju, ali to nije u redu. Dešava mi se i da dobijem pismo poslanika u kojem stoji: „Hitno me obavestite šta je sa tim predmetom, zašto taj sudija nije predložen...“.
Na vaše pismeno obraćanje državnom vrhu reagovao je ministar pravde. Da li ste očekivali takvu reakciju?

- Niti sam očekivala, niti sam iznenađena. Ljudi razmenjuju mišljenja. Reakcija je usledila kada su mediji objavili moje pismo, a zatim je ministar odgovarajući na pitanja novinara izneo druge aspekte problema koje sam navela u pismu. Ne bih da procenjujem šta je razlog takve reakcije. Ako pogledate dobro ono što govori ministar i ono što govorim ja, videćete da se u većini tačaka potpuno slažemo. Mislim da je ministar govorio o problemima iz prošlosti, kojih smo i mi svesni. Hronični problem neažurnosti stvara se od 1991. godine, od kada je sudstvo napustilo više od hiljadu sudija. Naglašavam, taj problem je stvoren zbog nagle promene kadra u pravosuđu. Posledice se i danas osećaju na predmetima tada započetim, jer neki od njih još nisu završeni. Predsednicima države, Skupštine i Vlade nisam se obraćala zbog plata, već zbog funkcionisanja suda. Ne može se dozvoliti da sudstvo u jednoj godini, nepripremljeno, dobije toliko novih nadležnosti. Na primer, Holandija je prenos vojnog sudstva na redovno sprovodila više godina, a kod nas je ceo postupak prenošenja te nadležnosti obavljen za 15 dana.
Šta je bio glavni razlog da napišete pismo Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici i Predragu Markoviću?

- Na moju inicijativu, u Vrhovnom sudu smo u januaru održali sastanak, kojem je prisustvovao i ministar pravde. Bilo je očigledno da nećemo moći da uspostavimo novu mrežu sudova u zakonskom roku, ukoliko se hitno ne preduzmu određene mere. Međutim, desilo se ono čega sam se bojala. I dalje nisu ispunjeni materijalni uslovi za novu mrežu sudova, nisu obezbeđene zgrade i četvrti put se traži odlaganje zakona. Da bi se prevazišli nastali problemi, predložena je izmena zakona koja bi omogućila da se sudije iz nižeg stepena upućuju u više sudove na rad do godinu dana. Bilo je nužno da se promena zakona obavi po hitnom postupku, da bi imala efekat, ali Skupština izmenu tog zakona nije stavila na dnevni red pre letnje pauze. Posledica je u tome da nećemo moći pre decembra da počnemo sa upućivanjem sudija iz nižih u više sudove. Moje pismo je apel predstavnicima vlasti da preduzmu hitne mere iz svoje nadležnosti i omoguće normalan rad sudova.
Na koga građani da se ljute zbog neažurnosti?

- Na sud. Građane ne treba da interesuje zašto mi nemamo zgradu, zašto nemamo dovoljan broj sudija. Zato i imam obavezu da apelujem na druge grane vlasti da obezbede koordinisan rad, da ispune svoje obaveze i da nam obezbede zgrade i potreban budžet za normalan rad sudova. Građane interesuje samo ažurnost i država mora to i da im obezbedi. Razumem kada ministar Dinkić deli nedovoljnu pogaču na sve nas, ali ne razumem da se budžet za pravosuđe poslednjih godina smanjuje (2003. godine iznosio je 8.700.000 evra, 2004. - 6.700.000, a 2005. - 6.300.00 evra). Ako želimo ostvarivanje reforme, sudstvo je ne može samo izvesti. Za kvalitetan rad pravosuđa mora se obezbediti dovoljan budžet. U Vojvodini, na primer, dva meseca nisu mogla da se održavaju suđenja u predmetima u kojima je obavezna odbrana, jer su advokati štrajkovali zbog neisplaćenih troškova za odbranu po službenoj dužnosti. Pretresi se odlažu zbog neurađenih nalaza veštaka koji više neće da rade zbog neisplaćenih naknada koje im po zakonu pripadaju. U Palati pravde, gde se nalazi više od polovine od ukupnog broja predmeta u Srbiji, liftovi su od 2001. padali mesečno, još nisu popravljeni - sada padaju nedeljno. Sudije i sad sede po troje u kancelariji. U poslednjih mesec i po dana 19 dana nije bilo struje u zgradi i suđenja su zbog toga odlagana. Kako da se postigne ažurnost u takvim uslovima?
Koliko hapšenja sudija i optužnice protiv njih govore o rasprostranjenosti korupcije, ili se to sada češće otkriva?

- Mislim da je konačno počelo da se radi na otkrivanju korupcije. Ako se gleda samo broj, on uopšte nije drastičan, protiv desetak nosilaca pravosudnih funkcija pokrenut je krivični postupak, što je manje od 0,4 odsto ukupnog broja sudija. Ako smo u fazi u kojoj svi smatraju da je sudstvo korumpirano, onda taj problem moramo rešavati sistemski. Pravosuđe ima snage da se bori, ali ni sa korupcijom, kao ni sa drugim problemima, ne može samo da se izbori. Sud sudi i nema mehanizme za otkrivanje korupcije. Mnogo više se o korupciji priča, čak i među samim sudijama, nego što ona stvarno postoji. Na primer, kolega mi se požalio da mu je presuda ukinuta „na vezu“, jer je advokat jedne stranke u sporu bivši sudija. Kada je bolje sagledao drugostepenu presudu, shvatio je da nije tako i da je sam zauzeo pogrešan pravni stav.
Da li je najveći stepen korupcije u trgovinskim sudovima?

- Korupciju ne otkriva sud već policija. Sudskom kontrolom se otkriva neažurnost i greške u radu, a ta kontrola se obavlja i nad radom trgovinskih sudova. Da li možete da zamislite da predsednik suda viri iza ćoška i prati šta rade sudije? Nije posao predsednika da otkriva korupciju, već za to postoje nadležni organi. Stoga ne mogu da kažem da je najveći stepen korupcije u ovoj vrsti sudova.
Koliko je sudija predloženo za razrešenje zbog nesavesnog i nestručnog rada, a koliko ih je penzionisano?

- Mislim da je sedam sudija predloženo za razrešenje od kada sam ja predsednik. Od novembra Odbor za pravosuđe ne funkcioniše, jer nema kvoruma. U Odboru se nalaze predlozi za razrešenja oko 40 sudija i tužilaca zbog navršenog radnog veka. Te sudije i dalje primaju platu, ali ne sude, a mi ne možemo da predložimo za izbor na njihova mesta novih 40 kandidata dok se oni ne razreše.
Da li imate više ili manje zahteva BIA za prisluškivanjem nego u vreme vaših prethodnika i da li se neki zahtevi odbijaju?

- Zakon propisuje uslove pod kojima takve zahteve sud prihvata ili odbija. Zahtevi BIA odnose se na bezbednost zemlje, a tačni brojevi su službena tajna. O zahtevima koji se odnose na okrivljene u krivičnom postupku odlučuje sudeći sudija i, ukoliko se u zakonskom roku ne podigne optužnica, ta vrsta dokaznog materijala se mora uništiti.


Vuk Z. Cvijić

Izvor: Blic