Наше непријатеље „разбија“ чувена српска неслога :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Проф. др Јово Тошевски – Наше непријатеље „разбија“ чувена српска неслога

Српска неслога је једноставно увек присутна и она обезбеђује да нико не може да угрози народ у целини, јер сваки Србин има своје мишљење о проблему и начину како га треба решити. Ако невоља крене, потенцијални непријатељ суптилно или брутално тражи подршку у делу народа који му је запао за зуб. Једна од његових тактика би била да се људи који су послушни поређају као домине и сви сруше у једном потезу. Код Срба то не долази у обзир, најпре због тога што има много индивидуалиста, а друго што несложнима не можеш ништа. Најважнија од свега је способност да се несложне групације Срба по потреби брзо сложе око заједничке опасности, а затим опет раздруже, те их не можеш ухватити ни за главу ни за реп…

Срби су добар, миран и душеван народ. Али, доброта је у исто време и најопаснија психолошка одлика, која може да пређе у све облике понашања, јер има широку и садржајну базу. Супротно томе, зло никада не може да се преобрази у доброту, јер нема за то потребну менталну критичну масу. Даље, зло се лако уочава, лако превенира и одстрањује. Додатно, доброта је скоро анонимна, тешко се примећује, а има огроман потенцијал трансформације у било шта, каже у разговору за „Печат“ проф. др Јово Тошевски, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу.

Научно усмерење др Тошевског је сексуалност, емоционалност и меморички системи човековог мозга. Из тих области објавио је више стручних радова и осам књига од којих је свака доживела неколико издања.

У разговору за наш лист, овај истакнути стручњак, који је докторирао на разликама између мушког и женског мозга, проговара на тему виталности Срба, српске слоге и неслоге, мушко-женских односа данас…

Наш саговорник сматра да су самосталност и непослушност Срба градивни елементи чувене српске неслоге, али да је управо српска неслога најсигурнија гаранција да ће Срби опстати заувек.

Никакве демографске флуктуације нису јаче од српске неслоге. Српска неслога је једноставно увек присутна и она обезбеђује да нико не може да угрози народ у целини, јер сваки Србин има своје мишљење о проблему и начину како га треба решити. Ако невоља крене, потенцијални непријатељ суптилно или брутално тражи подршку у делу народа који му је запао за зуб. Једна од његових тактика би била да се људи који су послушни поређају као домине и сви сруше у једном потезу. Код Срба то не долази у обзир, најпре због тога што има много индивидуалиста, а друго што несложнима не можеш ништа. Најважнија од свега је способност да се несложне групације Срба по потреби брзо сложе око заједничке опасности, а затим опет раздруже, те их не можеш ухватити ни за главу ни за реп, што је нерешив проблем за сваког „госта“ који није добронамеран.

Како тумачите ту снагу „српске адаптације“?

Снага српске адаптације, наравно, не излази изван еволутивних и биолошких закона. Њена специфичност је у високој самосталности и таква је од старих времена. Она је одржана у изворном облику због непрекидне вековне активности, условљене битком за опстанак на опасним географским местима вечитог сукоба старе источне и новије западне културе. Виталност адаптације је сачувана јер је прошла сва искушења развоја индоевропске цивилизације, на чијим главним раскршћима су се Срби редовно затицали. Молим читаоца да не схвати погрешно суштину речи – неслога и слога, и да унапред не донесе олаки закључак, јер обе појаве захтевају дубљу анализу. Неслога потиче из сигурне генетске биолошке базе у чијем корену је индивидуалност као једна од најважнијих одлика Срба. Индивидуалност се апсолутно поклапа са законима живе Природе, она је најдубље еволутивно фундирана и прва је у низу основних карактеристика живота. Дакле, индивидуалност је елементарност уграђена у темељ живе материје. Из истих биолошких, психолошких и одбрамбених разлога, које подстиче јаки несвесни емоционални мозак, проистиче могућност да се група или народ необично брзо мобилише у циљу одбране од опасности. Ту брзину кохезије и уједињења Срба показује целокупна српска историја, у ситуацијама када је од сељака врло брзо постајао борац бранилац највише категорије. (Показало се то у балканским, Првом и Другом светском рату, и скорашњим ратовима.)

Са друге стране, позивање на јединство у датом историјском моменту долази од добронамерних политичких и верских великодостојника, али то је говорни позив или апел да се Срби уједине, односно да постану сложни, а он никако не може бити јачи од урођене индивидуалности и непокорности. Срби би се ионако спонтано ујединили и изнедрили погодног лидера за дотичну ситуацију, што не умањује допринос оних који позивају на јединство.

Просто поређење слоге и неслоге даје врло јасне одговоре. Најпре, у тренутку када постане потребно, Срби ће се одмах ујединити, што значи да ће у уједињење уложити своје природне биолошке и психолошке ресурсе као народ који је то безброј пута са увек са успехом чинио. Ратничке способности су добро познате свим досадашњим српским непријатељима, од којих је већина и те како ценила и добро упамтила српску храброст. Сви велики светски центри моћи, са одабраним кадровима и најразличитијим методологијама, безуспешно су покушавали да реше српску енигму. У Србији не помаже чак ни издајство, ма колико само по себи изазивало бес и горчину, јер у менталитету Срба не преовладава појава знана као емоционална реакција која је мајка страха, већ супротно њој, доминира емоционална акција која брзо и чврсто покреће све радње потребне за заштиту и одбрану.

Проф. др Јово Тошевски

http://www.pecat.co.rs/2015/08/prof-dr-jovo-tosevski-nase-neprijatelje-razbija-cuvena-srpska-nesloga/