Ma zna se u kojim je drzavama Serijatski zakon,a ta drzava nije Somalija.....Kako znam ovi Islamisti su to htijeli,
cak su bili zauzeli glavni grad,ali S.A.D su pomogle ovoj drugoj strani pa su ovi nagrabuslili...

koliko znam taj zakon vazi u  S.A. ali ne vazi po hotelima, eto nacina da se zapadnjaci provedu.
o tome ti pricam, kad im neodgovara onda ga malo zaobidju ...

Pa niko to ne spori. Mi ovde raspravljamo i dajemo svoje misljenje o tim zakonima. A sto se tice ljudi u islamskim zemljama (u to ne ubrajam Tursku i ostale sekularne drzave) ako zele celog zivota tako da zive bravo za njih.
Serijatski zakoni nisu od Boga, niti su Kuran i Biblija od Boga. Sve te stvari su ljudi napisali a ne Bog. Da je to pisao Bog na svetu bi postojala samo jedna religija.

amin 

Od najbitnijih prava nemuslimana u muslimanskim društvima, na koja se šejh Qaradawi osvrće, oslanjajući se na šerijatske izvore i stavove pravnika, su:

Pravo na zaštitu

Prvo od svih prava “sledbenika knjige” u islamu je zaštita od svih vrsta spoljašnjih neprijateljstava. Stoga, ako ih neko napadne, muslimani su dužni stati im u zaštitu. Šejh Qaradawi se u ovoj tvrdnji oslanja na šerijatsku literaturu, kao i na stav imama Ibn Tejmijje, r.a. Imam Ibn Tejmijje je posredovao kod tatarskog zapovednika Qatlušaha da oslobodi zarobljenike. Qatlušhah je dozvolio da se oslobode muslimanski zarobljenici, ali je Ibn Tejmijje insistirao da se oslobode i hrišćani. Ovakav stav Ibn Tejmijje predstavlja primjer fikhske perspektive prema zaštiti od stranih neprijateljstava.

Islamska država je, takođe, dužna štititi prava nemuslimanskih manjina od unutrašnjeg nasilja. U skladu sa tim, nije dozvoljeno neprijateljstvo protiv njih ni u kom obliku. Prepliću se brojni ajeti i hadisi koji zabranjuju nasilje muslimana nad nemuslimanima, za primer navodimo reči Poslanika, s.a.w.s.: ”Ko učini nasilje prema mu`ahidu (nemuslimanu štićeniku islamske države) ili mu uskrati pravo, ili ga optereti preko njegovih mogućnosti, ili uzme nešto njegovo bez saglasnosti, ja ću mu biti tužitelj na Sudnjem danu.” Takođe je rekao:” Ko uvredi zimmiju (nemuslimana-štićenika) uvredio je mene, a ko uvredi mene uvredio je Allaha, dž.š.”(Beleži ga Taberani u El-Ewsatu , sa dobrim lancem prenosilaca).


Od oblika ove zaštite je:

Zaštita krvi - fizička bezbednost

Qaradawi prenosi saglasnost učenjaka da se krv štićenika mora čuvati, te da je napad na njihovu fizičku bezbednost jedan od velikih greha, zbog hadisa u kom je Poslanik, s.a.w.s., rekao: ”Ko ubije štićenika neće osetiti miris dženneta, a ako ga i oseti, to će biti sa udaljenosti od četrdeset godina.” (Beleže ga Ahmed i Buhari u poglavljima o džiziji , kao i drugi) .

I ako se učenjaci razilaze po pitanju da li se musliman kažnjava smrću ako ubije nemuslimana, Qaradawi ispravnijim stavom smatra da muslimana treba ubiti ako bespravno ubije nemuslimana, oslanjajući se na sveobuhvatnost kur`ansko - sunnetskih citata koji naređuju odmazdu, uz stav o jednakosti prolivene krvi.


Čuvanje imetka

Na obaveznosti ovoga su saglasni svi šerijatski pravni pravci, u svim oblastima i kroz različite vremenske periode. Pažnja islama prema imovini i posedima nemuslimana dostiže do toga da on poštuje sve što nemuslimani smatraju imetkom – čak i kada to u očima muslimana ne predstavlja imetak. Alkohol i svinjsko meso nije dozvoljeno smatrati posedom muslimana, tako da ako musliman muslimanu uništi nešto od pomenutog nije mu dužan ništa.Ali , ako pomenuto bude u posedu štićenika, i musliman ga uništi, dužan je platiti njegovu vrednost, kako tvrdi imam Ebu Hanife.


Čuvanje časti

Čast štićenika u islamu se čuva kao čast muslimana. Čak, imam El-Qarafi el–Maliki je rekao: ”Ko ih uvredi, makar ružnom rečju ili ogovaranjem, izgubio je Allahovu zaštitu, zaštitu Njegova Poslanika s.a.w.s., i zaštitu vere islama” (U djelu El-Furuq tom 3, stranica 14, 119 odeljak). Ovoj slične izjave islamskih učenjaka su brojne.

Osiguranje u slučajevima nemogućnosti, starosti i siromaštva

Šta više, islam garantuje nemuslimanima “penzijsko osiguranje koje pripada kako njima tako i svima koji budu u njihovoj situaciji”, jer su oni štićenici islamske države, a ona je odgovorna za svakog svog građanina. Poslanik, s.a.w.s., je rekao: ”Svi ste vi pastiri i svi ćete biti pitani za svoje stado”. (Muttefeq alejh). Prema ovom se upravljala praksa pravednih halifa i onih nakon njih. Ovakav stav je prenešen u pismu Halid bin Welida stanovnicima El-Hireh u Iraku u vreme vladavine Ebu Bekra es-Siddika, r.a., u prisustvu velikog broja ashaba, što se ujedno smatra i njihovim konsenzusom. Omer bin Hattab je video starca Jevreja kako zbog starosti prosi (u nemogućnosti da zaradi) pa je njemu i svima njemu sličnima propisao iz muslimanske blagajne doživotnu penziju rekavši: ”Nismo pravedni prema njemu ako mu dok je mlad uzimamo porez, a ostavimo ga na cedilu kada bude bespomoćan. ”Ovakav stav ima i  i većina islamskih pravnih skola.


Pravo na ispovedanje vere

Među ovim pravima je i zabrana muslimanima da štićenike prisiljavaju na prihvatanje islama. Svaki vjernik ima pravo na svoju veru i pravac, i ne sme se prisiljavati da prihvati drugu veru, niti se sme vršiti pritisak da bi se okrenuo islamu. Temelj ovog prava su Allahove riječi: ”U veru nije dozovoljeno silom nagoniti, pravi put se jasno razlikuje od zablude.” (El-Bekare: 256).

Islam je čuvao nemuslimanima njihove bogomolje i verska obilježja. U vreme Poslanika, s.a.w.s., stanovnicima Nedžrana je garantovana verska sloboda, koju im garantuje Allahovo pravo i zaštita Njegova Poslanika, s.a.w.s. Sloboda da veruju i ispovedaju svoju veru, da imaju svoje zajednice i svoju trgovinu. Omer, r.a., je u delu poznatom kao “Omerova povelja” garantovao stanovnicima Elija`a slobodu ispovijedanja vjere. Ova sloboda je garantovana i stanovnicima `Anata u vreme Halid bin Welida, kako to prenosi Ebu Jusuf u djelu “El-Haradž”.

Kao dokaz slobode vere poslužiće i stavovi šerijatskih pravnika da je dozvoljeno da nemuslimani grade svoje crkve u naseljima u kojima većinu čine muslimani. Praksa muslimana kroz istoriju je tekla u ovom smeru od davnina. U Egiptu je izgrađeno mnogo hrišćanskih crkava u prvom hidžretskom stoleću, kao što je crkva Mar Markos u Aleksandriji ( između 39. i 56. hidžretske godine). Također je prva crkva u Fustatu podignuta za vreme vladavine Ibn Muhlida (između 47. i 68. hidžretske godine). Abdul-Aziz bin Merwan, kada je osnovao grad Hilwan, dozvolio je izgradnju crkve u njemu, kao što je dozvolio i nekim monasima da izgrade dva manastira.

Istraživač El-Mukrizi jasno ističe: ”Šta više, sve pomenute kairske crkve su podignute za vreme islamske vlasti, i niko se po tom pitanju ne razilazi.”

Takođe i u naseljima gdje muslimani nisu činili većinu, bilo je dozvoljeno obnavljanje crkava i izgradnja bilo čega što je hrišćanima bilo potrebno, u skladu sa njihovom brojnošću.


Pravo na rad i zaradu

Takođe, islam nemuslimanima garantuje pravo na rad i zaradu. Oni se mogu baviti svim oblicima trgovine, kupoprodaje, iznajmljivanja, punomoćništva, i drugo, osim kamate, jer se prenosi da je Poslanik, s.a.w.s., pisao– ili će te ostaviti kamatu, ili ste objavili rat Allahu i njegovom Poslaniku.” Ovom izuzetku se može dodati zabrana prodaje alkohola i svinjskog mesa u muslimanskim sredinama. U svemu ostalom, imaju punu slobodu poslovanja. Kaže Adam Mejtz: ”Nije postojalo nista u islamskom šerijatu što je pred štićenicima zatvaralo vrata poslovanju. Oni su bili uspešni u jako unosnim djelatnostima, bili su bankari i trgovci, lekari. Šta više, nemuslimani su se organizovali, tako da su Jevreji bili najuspješniji bankari u Šamu, dok su većina lekara i pisara bili hrišćani. Poglavar hrišćana u Bagdadu je bio lekar halife, a poglavari Jevreja i njihovi talenti su bili uz njega.”


Pravo na zauzimanje položaja u vlasti

Islam nije zabranjivao štićenicima da zauzimaju položaje u državnom aparatu, jer ih je smatrao delom mreže od koje je istkana država. Islam nije želeo da oni budu izolovani. Štićenici su imali pravo na zauzimanje svih funkcija u državi, osim onih koje bi narušile primat vere u upravi, kao što je imamet, zauzimanje vladarske funkcije, upravljanje vojnim trupama ili suđenje muslimanima, upravljanje imetkom kojeg muslimani daju kao sadaku i slično.

Hilafet ili imamet su oblici upravljanja koji su direktno naslijeđeni od Poslanika, s.a.w.s., i nije realno da ovu vlast nasledi nemusliman, niti je realno da sudi prema islamskom zakonu neko ko ne veruje u islam. Takođe pitanje upravljanja vojskom je za muslimane sasvim ibadetsko pitanje, jer je borba za islam vrhunac pokornosti Allahu, te stoga nije normalno da jedan takav ibadet predvode i njime upravaljaju nemuslimani. Isti je slučaj i sa imetkom od sadake, jer je takav način deljenja ibadet za muslimana, i nije normalno da rezultatom tog ibadeta upravlja nemusliman.

U ostalim slučajevima, dozvoljeno je osloniti se na štićenike u upravljanju državnim aparatom, ako se radi o poverljivim i pouzdanim ljudima, iskrenim prema državi u kojoj žive, ali ne i prema onima o kojima kaže Allah Uzvišeni: ”O vernici, za prisne prijatelje uzimajte samo svoje, ostali vam samo propast žele: jedva čekaju da muka dopadnete, mržnja izbija iz njihovih usta, a još je gore ono što kriju njihova prsa. Mi vam iznosimo dokaze, ako pameti imate. (Alu Imran 118)

Imam El-Mawerdi čak tvrdi da štićenik ima pravo da zauzme položaj u takozvanim izvršnim ministarstvima, gdje će imati zadatak da provede odredbe koje vladar naredi ili ih potpiše.

U vreme Abbasija, pojedini hrišćani su zauzimali položaje u ministarstvu. Od njih su Nasr bin Harun (369 godine) , zatim Isa bin Nestoros (380 godine) a pre toga, Muavija bin Ebi Sufjan je imao pisara hrišćanina po imenu Sedžun.


preneseno sa www.qaradawi.net

1. Šta je šeriat?

Riječ šeriat jezički označava put koji vodi do izvora ili stazu pravog puta. Riječ šeriat se koristi u ovom značenju da ukaže na put ili mjesto na koje želimo otići, odnosno na određeni cilj koji želimo ostvariti. Međutim, riječ šeriat i njene derivativne forme su pet puta spomenute u Kur'anu. Do njene proširene upotrebe je došlo mnogo kasnije kad su riječi islam i din (vjera) u prve dane islama bile puno više korišćene za iskazivanje istog značenja.
Konceptualno, šeriat označava skup pravila, regulativa, učenja i vrijednosti koje upravljaju životima muslimana. Međutim, ta pravila i regulative su u suprotnosti sa onim čime ih opisuju mnogi nemuslimani, jer ona pokrivaju sve aspekte života. Šeriat zahvata bogoslužje, etiku, individualne stavove i ponašanja, kao i političke, socijalne, ekonomske, kriminalne i civilne sfere.
Zato je šeriat put kojeg je vjernicima postavio Allah da bi ostvarili dobro na ovom i Budućem svijetu.


2. Koji su ciljevi šeriata?

U osnovi, šeriat znači otklanjanje poteškoća ljudima i nuđenje rješenja za njihove probleme.
Šeriat uglavnom hrabri individue i društvo da budu pobožni i bliski Allahu. Zajednice moraju živjeti u harmoniji i sigurnosti sa osjećajem jedinstva i povjerenja, pomažući jedni drugima, radeći dobro, a izbjegavajući loše i ono što Allah ne voli.
Prvi i najvažniji cilj šeriata je zaštita vjere, jer je vjera srž i duh života.
Šeriat, također, strijemi zaštiti života. Niko ne može ubijati druge ljude i nanositi im štetu na bilo koji način. Krv drugih ljudi je sveta, a jedan od najvećih grjehova u islamu je ubiti nevinog čovjeka.
Šeriat, također, ima za cilj da zaštiti razum. Muslimani moraju uvijek biti trezveni i ne smiju koristiti opojna sredstva, bilo da se radi o alkoholu ili opojnim drogama. Opojna sredstva su vrlo štetna po društvo i donose puno više štete nego koristi, ako uopšte u njima ima koristi!?
Imetak u šeriatu je, također, nešto što se jako štiti. Prirodno je da osjećaj sigurnosti bude isto što i osjećaj da plod nečijeg rada postane zaštićen i ne bude izložen krađi ili uzurpiranju.
Šeriat je, također, jako pažljiv u čuvanju čistog i urednog roda. Potomstvo je zaštićeno a uz to prijebračni i vanbračni seksualni odnosi su zabranjeni i kažnjivi. Šeriat ne samo da brani preljubu i brakolomstvo već, također, brani sve što vodi tome.


3. Koji su izvori šeriata?

Glavni izvor šeriata je Kur'an, literalne riječi Allaha izrečene Njegovim znanjem i mudrošću. Nakon Kur'ana dolazi Sunnet Poslanika Muhammeda, s.a.v.s. Sunnet uključuje riječi, djela i dozvole Poslanika, a.s. Sunnet je većinom zabilježen u knjigama Hadisa (izreke i običaji). Uz Kur'an i Sunnet postoje i drugi sekundarni izvori šeriata kao što su konsenzus (idžma) i analogijska dedukcija (kijas), lično rasuđivanje (idžtihad) i javni interes (maslaha).


4. Koja je razlika između v6. Šta su hududi?

Riječ hudud je množina arapske riječi hadd koja označava granicu ili ograničenje. U islamu, hududi označavaju odgovornosti koje se javljaju kao rezultat prelaska granice koju je Bog odredio. Hududi nisu podređeni ljudskom ovlašćenju; oni se ne mogu reducirati ili zamijeniti, jer su objavljeni od Boga, a niko ne može biti milostiviji, mudriji ili pravdeniji od Njega.


7. Zašto je kažnjavanje na prvom mjestu?

Kažnjavanje je integralni dio pravde; zato se lijepo ponašanje nagrađuje a loše kažnjava. Kažnjavanje je kontroverzno pitanje; međutim, ono se mora posmatrati kao dio veće cjeline. Ono je samo dio slike u okviru opće društvene koristi. Iako zakon nije glavni pokretač morala u društvu, on itekako pomaže njegovom poboljšanju.
Kazne u islamu su više funkcionalne prirode – one regulišu i sprječavaju. Allah je odredio puno zajedničkih prava i obaveza koje su istinsko ovaploćenje pravde. On je, također, odredio posebna ograničenja i krajnosti koje se moraju paziti i čuvati zbog jednog veoma važnog cilja: da ljudi žive u miru i harmoniji. Ako se ljudi ne budu pridržavali tih pravila, oni neće samo sebe staviti u opasnost već će i drugima naštetiti (Khurram Murad, Shari`ah: The Way of Justice).


8. Koja je razlika između kategorija hududa?

Kategorije hududa imaju različite stepene a sve u zavisnosti od počinjenog zločina. Što je veći zločin to je veća propisana kazna. Svako kažnjavanje ili hadd je direktno povezano sa nedjelom i nije slučajno propisano.


9. Koje su kategorije kažnjavanja?

Postoje tri kategorije kažnjavanja u islamu.
Prva je hudud koja je propisana da zaštiti javni interes. Hududi su grupa prekršaja poput krađe, konzumiranja alkohola i zabranjeni seksualni odnosi, itd.
Druga kategorija je qisas (odmazda), koja je propisana za ubistvo i napad. Kada neko prouzrokuje fizičku povrjedu ili naškodi ljudskom biću, islam daje povrijeđenoj osobi pravo na jednaku odmazdu – vrlo poznati princip „oko za oko, zub za zub“.
Treća kategorija je ta'zir ili diskreciono kažnjavanje koje je sud odredio.


10. Kakva je logika različitog kažnjavanja?

Određena kažnjavanja je propisao Allah. Međutim, ne postoji ništa što je Allah propisao a da to nije korisno pojedincima i cijelom drušvu. Svaki propis koji je Allah propisao je izraz Njegove beskonačne milosti, znanja i mudrosti. Allah nam može obznaniti zašto je određeni vid kažnjavanja ili zakona propisao za neku vrstu zločina, ali ako On to nije obznanio mi uvijek možemo naći logičan razlog za te određene kazne. Ibn Qajjim, poznati islamski učenjak, to ovako pojašnjava:

Ako se ljudi budu oslanjali na svoja mišljenja i određivali posebnu kaznu za svaki zločin, njegov opis i stpen, postojat će velika razlika u mišljenju, neslaganje i razilaženje. Međutim, Uzvišeni Allah je skinuo sa njih to breme i Svojom mudrošću, znanjem i milošću, odredio zločin na osnovu njegovog tipa i stepena i propisao odgovarajuću legalnu kaznu, te odredio primjerno kažnjavanje za svaki zločin. Uz to, zbog Njegove neograničene milosti i dobročinstva, On je legalne kazne dao kao izraz ispaštanja i pročišćenja grješnika, naročito ako ih budu ispratili iskrenim pokajanjem (I`lam Al-Muwaqqi`in).
ere i šeriata?

Šeriat označava skup pravila, regulativa, učenja i vrijednosti koje upravljaju životima muslimana. Međutim, ta pravila i regulative su u suprotnosti sa shvatanjima mnogih nemuslimana, jer ona pokrivaju sve aspekte života. Šeriat zahvata bogoslužje, etiku, individualne stavove i ponašanja, kao i političke, socijalne, ekonomske, kriminalne i civilne sfere.
Prema islamu autentična vjera mora poteći od Boga kao uputa ljudima na pravi put. Istovremeno, ljudska priroda i glavna čovječija djela su u osnovi ista bez obzira na vrijeme i mjesto, rasu i starost i druge urođene razlike. Ova koncepcija vodi zaključku da postoji samo jedna prava vjera, koja dolazi od jednog i jedinog Boga, da bi vodila ljude kroz njihove životne prilike. Ta vjera je islam. Islam nije propovijedao samo Muhammed, a.s. Naprotiv, islam je bio predmet misionarstva svih poslanika prije Muhammeda, a.s., poput Ibrahima, Musaa i Isaa, a.s. Ideja pokoravanja Jednom Bogu je bila poruka svih poslanika.
Islamski koncept poručuje da vjera nije samo duhovna i intelektualna potreba, već i društvena i univerzalna nužnost. Ona pomaže da uputi ljude a ne da ih zbunjuje. Ona ih ne ponižava već njihov moral uzdiže. Ona im ne brani korisne stvari, ne opterećuje ih, niti negira njihove kvalitete, već pred njima otvara neiscrpne riznice ispravnog promišljanja i pravilnog djelovanja. Vjera ljudima ne sužava životne potencijale već im otvara široke horizonte istine i blagodati (Hammuda Abdul Ati, Islam in Focus).


5. Kakav je odnos između šeriata i morala?

U sekularističkim sistemima zakon i moral nisu neizostavno povezani. Međutim, moral i šeriat su direktno povezani; šeriatski zakoni nastoje da unaprijede i ohrabre etičke standarde unutar društva. Uslov da osoba može potpuno implementirati šeriat jeste da bude zaista iskrena i da istinitost smatra jedinim načinom kojim se može društvo voditi po instrukcijama Stvoritelja svih bića.
Sveukupan cilj šeriata je etika jer on pokušava osnovati i promovirati određene vrijednosti poput, pravde, prava i dužnosti, savjetovanja, javnog interesa, uspjeha na ovom i Budućem svijetu.

Izvori:

`Abdul-`Atti, Hammudah. Islam in Focus, American Trust Publications: USA, 1983.
Ibn Al-Qayyim. I`lam Al-Muwaqqi`in.
Murad, Khurram. Shari`ah: The Way of Justice, The Islamic Foundation: UK, 1981.
——. Shari`ah: The Way to God, The Islamic Foundation: UK, 1981.

Не ради се о томе већ о константном мешању у њихове унутрашње ствари и провокацијама од стране запада који не разуме и не труди се да разуме обичаје исламског света...
Ја разумем њих и њихове обичаје и овде исказујем гађење према тим стварима! Јасно и гласно изјављујем да се не слажем са тиме...

АЛИ! Такође наглашавам да нико на свету нема право да се меша у њихове ствари некаквим увођењем демократије и "ослобађањем" жена од шеријата...

Нек живе како год желе у њиховим пустињама, њихова ствар!

Што се тиче џамије у Београду, јавна је тајна да је то била бедна подметачина на локалној власти у тренутку преузимања власти од стране конкуренције... И свакако да је полиција морала чувати ту џамију...

Али не знам чему у овој теми та џамија а да не споменеш 150 храмова који су срушени, попишани, оскрнављени и запаљени истог дана на КиМ...
Чему све то а да не споменеш да је цео свет видео вести о рушењу те једне џамије а не 150м православних цркава и манастира?
Јел то зато што желиш да скренемо са теме?

Да се вратим на тему...
Запад јасно показује непоштовање и неразумевање према исламу терајући жене у Француској на пример, да не носе мараме иако им то вера налаже и оне то са пуним правом и без принуде желе...
Исто тако појам комедије и спрдања са верским осећањима покушава да пренесе на исламски свет који је јасно ставио до знања да то не толерише...

Значи две цивилизације које не би требале да се мешају једна другој у послове...

Ако прочитате моје претходне постове, увидећете да оно чега се разноразни екстремисти придржавају није шеријат, већ искривљено схватање сопствене вере.
Имала сам и имам пријатеље муслимане и одлично се слажемо. Они  поштују мене, ја њих...и све  одлично функционише.

Britanska učiteljica izlazi iz zatvora u Sudanu
Autor: Blic online | 03.12.2007 - 12:04

Britanska učiteljica koja je dozvolila svojim učenicima da plišanog medu nazovu Muhamed biće puštena iz zatvora i predata britanskoj ambasadi u glavnom gradu Kartumu, prenosi BBC.

Đžilijan Gibons (54) iz Liverpula, učiteljica u jednoj britanskoj međunarodnoj osnovnoj školi u Sudanu, dobila je kaznu od 15 dana zatvora zbog optužbe za svetogrđe, jer je dozvolila svojim učenicima da nazovu plišanog medu po islamskom proroku.

Sudanski predsednik Omar al-Bašir pomilovao ju je posle sastanka sa dvojicom britanskih musilmanskih zvaničnika. Gibonsova bi trebalo da se uskoro vrati u Englesku.

Gibonsova je izjavila da joj je žao što je izazvala nevolje. Ona je dodala da se za vreme njenog četvoromesečnog boravka u Sudanu susretala samo sa ljubaznim i plemenitim ljudima, da je u školi u kojoj je predavala imala mnogo prijatelja, da veoma poštuje muslimansku veru i da nije htela nikoga da namerno uvredi i naljuti.

Hapšenje Gibonsove izazvalo je međunarodnu pažnju i zaprepastilo britansku Vladu. Premijer Velike Britanije Gordon Braun izjavio je da su ga vesti o pomilovanju obradovale i da oseća olakšanje. Pripadnici britanskog muslimanskog plemstva lord Ahmed i baronica Varsi zahvalili su sudanskom predsedniku za pomilovanje i rekli da su ponosni što su mogli da budu od pomoći.

Ibrahim Mogra iz Britanskog musilmanskog saveta izjavio je za BBC da ovakvi događaji mogu samo da naruše ugled muslimanske vere.

U septembru ove godine, Gibonsova je dozvolila svom odeljenju u osnovnoj školi da nazovu plišanog medu Muhamed za vreme lekcije o životinjama i njihovim prebivalištima. Nedugo potom je uhapšena kada je neko od zaposlenih u školi prigovorio ministru prosvete.

Direktor škole objasnio je medijima da je Džilijan radila po zvaničnom programu, po kome su predviđeni časovi o životinjama. Kako je objasnio, učiteljica je na času sa sedmogodišnjom decom izučavala život medveda, i zatražila od dece da daju ime lutkama koje je koristila u nastavi.

Kako prenosi “Gardijan”, na času su predložena imena, poput Abdula, Hasan i Muhamed, a 20 od 23 mališana su izabrali ime Muhamed. Đaci su tada dobili zadatak da ponesu svog plišanog medveda kući i da u svesci opišu kako su sa njim proveli slobodno vreme. Međutim, školu je pozvao ministar prosvete Sudana, koji je objasnio da su se brojni roditelji žalili zbog imena.

Izvor: Blic

То је опште позната ствар!

Али, да нема мешања запада у њихове животе не би било ни екстремиста...
Једно зло рађа друго...