Stvar je u tome sto ona jako dobro izgleda za svoje godine... mislim da ima oko 60... ali je isto tako jedan jako iritantan oblik zivota.

Šta da ti kažem, Sez, sve je to jeftini senzacionalizam koji završava pos'o, ne? 

Citao danas Zorana Milivojevica u Blicu, kaze da mu je sve to

smarate sa tim... ozbiljno... 

Ko je odgovoran za taj smajli...treba meni jedan da se napravi 

 

zahtev ce biti upucen 

Izvol'te pa se igrajte:

http://www.thesmilies.com/smilie-generator/

Nataša Bekvalac: Rasprodaja intime pred TV auditorijumom

U Srbiji se ništa ne prodaje tako dobro kao ljudska nesreća, tuga i patnja, što dokazuje i neverovatna medijska pažnja sa kojom je ispraćeno gostovanje Nataše Bekvalac u emisiji “Amidži šou” u utorak uveče. I dok se nacija ponovo podelila na one koji su zajedno sa pevačicom plakali gledajući emisiju i na one koji njenim suzama ne veruju, logično je zapitati se zašto bi neko ko preživljava razvod i prolazi kroz mučan životni period to želeo da podeli sa širokim auditorijumom.



U razgovoru za Žena.rs psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je za odgovor na ovo pitanje prvo neophodno objasniti zašto neko želi da postane popularna javna ličnost.

- Prvi razlog zašto neko želi da bude slavan je da se bude voljen, što me više vole ja više vredim, a slava je kad vas vole oni koje ne poznajete. Drugi momenat povezan sa tim je novac, što imam veći krug poštovalaca to ću većem krugu ljudi prodati svoju muziku, CD ili nešto drugo i onda neko postane poznat. Međutim, u toj areni koju zovemo estrada dolaze nove ličnosti, bore se za publiku i onda stvari moraju da se održe, a tu onda dolazimo do imidža. Ljudi nose određene maske, a nas kao ljude iz publike zanima kakvi su zaista i iz toga ide jedno zanimanjen za njihov privatni život. Zato su, između ostalog, i rijaliti programi sa poznatima interesantni, jer ljudi gledajući to pokušavaju da vide šta je iza maske - objašnjava.

Privatnost i popularnost ne idu zajedno



Zoran Milivojević dodaje da se javne ličnosti zarad imidža i popularnosti svojevoljno odriču privatnosti.

- Ako ste poznati postajete javni interes i nemate prava na privatnost, onda novine kopaju nešto kako bi pisale o njihovim privatnim životima i kada nešto nađu onda naravno javne ličnosti moraju da okrenu priču u svoju korist. Gledajući Natašu Bekvalac na TV-u kako plače i jedan deo plače ispred malih ekrana i još više je vole. Istina je da postoji opterećenje javnosti, ali to je ukalkulisano u celu priču i zato poznate ličnosti imaju to što imaju počev od materijalnog do socijalnog. To je paket aranžman, a mogi ljudi ne znaju kakvo je opterećenje kada idete ulicom i ljudi vas prepoznaju, pa neki bulje u vas, neki vas gledaju krišom, jednostavno postajete jako vidljivi i postavlja se pitanje kako da zaštitite svoju privatnost - kaže Milivojević.
 

Sve za publiku: U jednom delu emisije “Amidži šou” Natašu su savladale emocije pa je zaplakala, a zatim je sa osmehom otpevala svoj veliki hit

Svi imaju svoje uloge

Istupanje u javnosti usled medijske hajke je borba za održanje reputacije i svaka strana želi da objasni svoju priču publici, a to radi na jedini način koji ume, bilo da se to nekome dopada ili ne. Iako se čini licemernim da poznati s jedne strane jadikuju što ih mediji razapinju i eksploatišu, a zatim se i sami obraćaju publici nudeći objašnjenje i istinu, Milivojević smatra da oni na taj način samo prate zakonitosti njihove javne funkcije.

- Javnost je jedno veliko pozorište. Ljudi zauzimaju određene uloge i osoba mora da izađe na pozornicu i kaže to što je rekla jer nju ili njega u suprotonom niko ne bi čuo i to je neka vrsta edukacije publike. Pokazuje se da ljudi nose maske, koje treba da opravdaju, apa je tako nečija maska iskrenost, nečija zatvorenost... Ljudska nesreća je univerzalna. Ljudi čitaju ružne stvari kako bi se zaštitili. Neko ko voli određenu javnu ličnost saoseća sa njom, a takođe oni koji je ne vole vole da čuju ružne stvari da bi bile zlurade. Neko je za neko je protiv i to jednostavno tako funkcioniše - ističe naš sagovornik.

Šokiranje gledalaca je opšti trend

Kako više nema građanska klase koja bi mogla da nametne svoje vrednosti, promenila se i definicija društveno prihvatljivog, što određene televizije i drugi mediji koriste kako bi zaradili na onome što masa traži.



- Mediji zadovoljavaju njihove potrebe i to nenormalno stanje preživljavanja kod nas traje 20 godina. Malo smo postali primitivni a ta reč znači jednostavni, spustili smo se za par stepeni civilizacijski i to se održava kroz žutu štampu i različite programe. Šta je društveno prihvatljivo definiše građansko društvo i zbog toga sada dosta stvari nije sankcionisano nego nagrađeno. To pokazuje kakvi smo zaista, da smo primitivni, da psujemo, da se ponašamo ovako, ne onako. U toj borbi da se dopre do gledaoca postoji opšti trend da gledalac bude šokiran. Ljudi se zatim navikavaju na takve stimulanse i na kraju više neće biti granica, pojaviće se i seks u nekom rijalitiju. Javni život isključuje sram, ili ko se stidi nije za javnost - kaže Milivojević i zaključuje da će se situacija promeniti tek sa restitucijom građanske klase i kada svaka individua bude imala promišljen odnos prema životu i izboru onoga što želi da gleda. Dok se to ne desi neće biti relevatno da li je nešto degutantno, već samo da li se prodaje.

Izvor: Blic žena

Sve je lepo rekao samo broj godina je smanjio za dve-tri dekade....